Dvojnik

Magični Vjetar

MV LIB 14B | 96 str.

Magični Vetar i Poe dolaze u posed tajnog dnevnika iz koga saznaju da je u toku prikrivena invazija vanzemaljaca, koji polako ali sigurno zamenjuju ljudska bića klonovima bez emocija. Pošto je uspešno klonirao pripadnike lokalnog plemena Mandana, vođa hibridne rase, profesor Burr, nalazi novu metu – šamana Siouxa! Hoće li Poe uspeti da zaustavi ludog naučnika pre nego što od Magičnog Vetra ostane samo dvojnik.

Informacije o autorima

Scenarij

Crtež

Naslovnice

Ocjena stripa

Recenzija

Ukupna ocjena 74%

Priča 7

Scenarij 6

Crtež 9

Naslovnica 8

Moja ocjena

Ocijeni strip

Ocjena čitatelja

Ukupna ocjena 75%

P*7

S*7

C*7

N*7

NASLOVNICE — DOMAĆA IZDANJA

  • Tigrov klan - Dvojnik - Vatrena voda
    MV LIB 14

NASLOVNICE — ORIGINALNA IZDANJA

  • Il doppio
    MV SR 41

ZANIMLJIVOSTI

  • Epizoda je u Italiji izašla u novembru 2000. godine.
  • „Blizzard Gazette“ nam donosi priču o indijanskim legendama vezanim za zvezde. Manfredi u uvodniku ne pominje filmske ili književne inspiracije, ali zato navodi da je „Dvojnik“ posebna epizoda jer se u njoj prvi put obrađuje naučno-fantastična tema.
  • Glavna inspiracija ove epizode su filmovi o telokradicama, nastali po SF knjizi „The Body Snatchers“ (Jack Finney, 1955). Tu dolazimo do one retke situacije gde je film bolji od literarnog predloška. Ne računajući mnogobrojne imitacije, do danas je snimljeno ukupno četiri verzije - samo prve dve, ujedno i najkvalitetnije, nose puno ime „Invasion of the Body Snatchers“ (1956, 1978). Treća verzija, u režiji Abela Ferrare, pričom koncentrisana u jednoj vojnoj bazi, nosi skraćeni naziv „Body Snatchers“ (1993). Zasad poslednja verzija, iz 2007. godine, maštovito nazvana „The Invasion“, je svakako najveći promašaj.
  • Drugi i poslednji rad Eugenia Sicomora na MV serijalu. Prva epizoda mu je bila „Kolekcionar“ (MV 17).
  • Str. 138, Magični Vetar barata sa stručnim izrazima i razlikama između meteora, meteoroida i meteorita. Možda malo previše za polupismenog nadrilekara koji pritom pati od amnezije. Ne seća se svoje prošlosti, ali se seća časova astronomije koje, usput, nikad nije imao.
  • (*) Manfredi ne ulazi u detalje o dugovečnosti vanzemaljskih klonova, za razliku od romana gde oni žive samo pet godina – toliko imaju vremena da iskoriste planetarne resurse i krenu u osvajanje nove planete. U filmovima se takođe nisu izjašnjavali o toj temi.

Neki razočarani fanovi će neopravdano navesti ovu epizodu kao početak pada „Magičnog Vetra“. Iako ova čistokrvna SF epizoda sa primesama steampunka zaista odskače od svega dotad viđenog na serijalu, ipak je u pitanju samo jedna simpatična priča koja neće imati nikakve posledice na komplikovani kontinuitet. Ali da li je ova epizoda zaista zaslužila takvu reputaciju? Po mom mišljenju – apsolutno ne. Nekako je i tradicija u Bonelliju da se glavni junaci bar jednom susretnu sa vanzemaljskim oblikom života (Martin Mystere, Nathan Never, Zagor, Dylan Dog, Kit Teller, Mister No...).

Ako ponekad imate osećaj da ste pročitali neku epizodu iako ste sigurni da niste, jasno je da taj kontinuirani deja vu nije slučajan. Ovde je lako uočiti odakle je dignuta osnovna premisa (Invasion of the Body Snatchers), ali ne mislim samo na to, već i na međusobno pozajmljivanje raznih ideja koje se provlače kroz mnoge Bonelli serijale.

Recimo saga o Atlantidi i Muu je zaštitni znak dobrog starog strica Martija, ali se može naći i kod Nathana, Zagora, Mister Noa... Naravno nisu samo u Bonelliju skloni prepisivanju sami od sebe (i još više od drugih), to je uobičajena boljka i mnogih filmova, a naročito serija sa dugogodišnjim stažom. Ako ih odgledate dovoljno brzo ćete početi da uočavate sličnosti, naročito između mnogobrojnih kriminalističkih proceduralnih serija gde se jedni te isti scenariji samo prerađuju unedogled (uz naravno nova rešenja i motive). Ista je situacija i sa porodičnim sitcomima gde se lako uočavaju identične situacije u koje upadaju junaci.

U „Dvojniku“ je reč o nečem drugom, ali je i ta tema bila prisutna u gotovo svim SBE serijalima. Čak su išli toliko daleko da su ponavljali i identične obrte iz takvih priča - vanzemaljci užasnog (filmskog) izgleda za koje će se na kraju ispostaviti da su u stvari dobrice koje, eto, ljudi ne shvataju pri prvom susretu (Teleskopulos – Kit Teller, Vatra s neba – Zagor).

I ovde imamo nešto slično. Doduše, Manfredi je bar pokušao da ostavi nejasno rešenje - da li su njegove “telokradice” u stvari dobrice (u dubini duše) ili veoma ubedljive lošice koje obećavaju naivnim ljudima zdravlje i dug život (*). Iako je zaista teško poverovati da kopija kad ubije original u suštini nema loše namere, nego samo želi da kvalitetnija verzija bude ta koja će nastaviti da živi.

Ali krenimo od početka – lutajući po brdu Naatani, Magični Vetar i Poe nailaze na... dobro nije Naatani, ali bilo bi baš cool da jeste – kad već pozajmljuješ, pozajmljuj od najboljih. Dakle, lutajući po bezimenom brdu slučajno nabasaju na usamljenu krčmu, prepunu mračnih i sumnjivih likova. Naravno, idealno mesto za prenoćiti. Tu upoznaju preplašenog mladića kojeg ubrzo kidnapuje banda indijanaca iz obližnjeg plemena Mandana. Iza mladića će ostati dnevnik, a u njemu neobična priča o palom kamenu iz svemira i svetlećim jajima koja su se nalazila u njemu. Jaja će profesor Burr i njegov asistent Theo (vlasnik dnevnika) odneti u obližnju opservatoriju i tamo vršiti eksperimente na vanzemaljskom organizmu. Tečnost iz jaja će preliti u ogromne trometarske posude gde će praviti klonove-dvojnike. U svojoj želji da zavlada svetom (ponekad se zapitam da li kod tih naučnika postoji neka druga želja) profesor Burr će, posle par indijanaca, napraviti i svoju kopiju. Klonovi će nastaviti sa tajnim umnožavanjem sve dok im jednog dana na vrata ne zakucaju Ned „Mulder“ Ellis i Willy „Scully“ Richards...


Invasion of the Body Snatchers

Iako se originalna filmska verzija iz 1956. godine smatra najboljom, za mene će uvek druga (Kaufmanova) biti definitivna verzija. Kad sam je prvi put gledao sa 7 godina, bio je to pravi šok za sistem. Stravična atmosfera koja je stvarala napetost do granice pucanja (bešike uplašenog dečaka); Leonard Nimoy i noćno brčkanje u spa centru; nezaboravna završna scena sa Donaldom Sutherlandom... samo dok se prisećam ovih kadrova, podilazi me jeza.

U ovoj epizodi, nažalost, nema ništa od toga. Pokušavajući da nas ubedi da klonovi nisu zli alieni (nego samo bolje verzije nas samih), Manfredi se koncentrisao na druge stvari. Problemi na koje nailazimo nisu klasične rupe u scenariju, već naivni momenti koji nepotrebno kvare glavni tok priče. Krenimo od glavne razlike između filmskih telokradica i ovih Manfredijevih. U originalnoj verziji bilo je dovoljno da žrtva zaspi u kući, a negde napolju, u blizini, u roku od nekoliko sati bi se pojavio klon i to „rođen“ iz neobične džinovske mahune. U prvom rimejku je sve to još više usavršeno jer se vanzemaljska biljka morala vezati za potencijalnu žrtvu, i uz pomoć grančica-cevi isisavala-duplirala uspavanu osobu. U stripu je sve to mnogo komplikovanije jer je potrebno smestiti živi subjekat u vanzemaljsku tekućinu gde bi on proveo 24 sata, uspavan, pre nego što se stvori dvojnik i ubije original.

E sad, ako si ti pametan vanzemaljski organizam koji živi za dupliranje i od dupliranja – kakve su šanse da neko razumno biće, sa nove planete, legne u jednu takvu tečnost i čeka razvoj situacije? I šta ti onda preostaje? Da se nadaš da će se, kao u ovoj priči, pojaviti neki ludi naučnik koji će napraviti džinovsku posudu i umočiti sam sebe u nepoznatu tečnost i tako (ne)svesno doprineti uništenju svoje vrste?

Ako odbacimo takve teorije onda nam preostaje najjednostavnije rešenje, a to je da vanzemaljski duplikati nisu svesni sami sebe, nego u potpunosti preuzimaju osobine i svest domaćina. Manfredi je nešto slično i pokušao da objasni kroz govor glavnog negativca: „Tekućina ne koristi mene, ja koristim nju! Tajanstvena bića, neprijatelji iz svemira... Bujna mašta, Poe! Jedino stvorenje rođeno za vladavinu nad svemirom je čovjek!

Dvojnici se od običnih ljudi razlikuju i po ogromnoj otpornosti. Ne mogu se ubiti jednim metkom, nego su potrebni poduži rafali. Zato još više začuđuje scena gde glavni negativac, koji je Magičnog Vetra bacao u nesvest jednim šamarom, gine tako što ga u grudi pogodi parče stakla, i to na način gde bi eventualne tragične posledice mogao da doživi jedino teški hemofiličar.

Telokradica u akciji

Eugenio Sicomoro je jedan od onih kontroverznih crtača koje ili volite na prvi pogled ili organski ne podnosite. S tim što je kod takvih crtača love-hate podela polarizovana na 50/50, dok je kod Sicomora taj odnos mnogo više na strani onih koji ne mogu da ga smisle. Ako mislite da preterujem, pogledajte kritike koje je dobio za debitantsku MV epizodu (Kolekcionar), gde se jedan forumaš u komentaru prosto izvinjavao što mu je dao visoku ocenu. To me je sad podsetilo da ću i ja morati da se izvinjavam što mu nisam dao desetku, ali nije ni Sicomoro bez mana. Naročito upada u oči njegov hronični nedostatak crne boje, a samim tim i potrebne atmosfere za ovakve priče. Takođe mu škripi i pozadina vinjeta koja je često prazna, bez ikakvih detalja - naročito primetno u ranim scenama u krčmi, gde likovi iskaču iz beline i u njoj prebrzo nestaju.

Pošto sam ga dobrano ispljuvao sigurno se pitate pa čemu onda visoka ocena? Pa zato što je Sicomoro već posle dvadesetak tabli uspeo da me ubedi u nepotrebnost crne boje. Planinsko okruženje i snežne scene odišu neobičnom dnevnom horor atmosferom. Imate osećaj gledanja nadrealnog filma sa mutiranim tonom. Te slike bez zvuka, koje se sporo smenjuju samo doprinose teskobi kod čitalaca. Postepeno raste tenzija oko sve težeg raspoznavanja ko je čovek a ko dvojnik. Svi su potencijalni uljezi, čak i naši protagonisti. Tu do izražaja dolazi ogromni Sicomorov talenat, koji uspeva samo suptilnim ekspresijama na licima ljudi da nam poveća ili smanji sumnju.

Sicomoro svojim specifičnim stilom podseća na još jednog ozloglašenog crtača - Bruna Marraffu (ispred koga je miljama što se tiče anatomije), naročito kad crta Poea sa ogromnom glavom na sićušnom telu. Takvi detalji se ne sviđaju fanovima, ali retko ko mu može osporiti realističnost crteža i dinamiku koja izbija iz svakog kadra.

Iako crtež izgleda lepršav i brzopotezan, kod Sicomora su to prave porođajne muke. Problem koji mi ne vidimo, a kojeg se užasava svaki SBE urednik je nedostatak brzine. “Prokletstvo u Sahari” (MM Gigant 4) je crtao punih 5 godina. I ovde je postigao istu brzinu (proporcionalno broju tabli). Dve godine rada, na jednoj epizodi, se možda ne čini previše sporo, ali kad je u pitanju kontinuitetski jak serijal kao MV, brzina i tačan raspored epizoda je od presudnog značaja. Zato mu je Manfredi i dao u rad dve, verovatno, najodsečenije priče celog serijala.

Naslovnice za ovu priču imamo čak dve. Frisendina redovna prikazuje podvodni momenat borbe Magičnog Vetra i njegovog još neformiranog dvojnika. Dovoljno creepy scena da zainteresuje slučajnog kupca. Parlovljeva naslovnica je verovatno najlošija koju je nacrtao za Libellus trobroje. Idejno bi možda i mogla da prođe, ali izvedba – tuga.

AVMW: Alien vs. Magic Wind

Na kraju se ipak moramo zapitati – kako to da ovaj bliski susret treće, a bogami i četvrte vrste, Ned i Poe više nikad nisu pomenuli, čak ni onako usputno. Čak ni kao izmišljenu pričicu koju bi Poe servirao svom listu, za koji je više puta objavljivao neobične dogodovštine.

Epizoda „Dvojnik“ će ostati pravi mali kuriozitet serijala, priča koja ne pripada strogo zacrtanom kontinuitetu. O tome nam svedoči i trik kojim se Manfredi povremeno služio – naveo bi datum događaja (15 jun), ali ne i ono najvažnije – godinu. Zanimljiv način, pored izbora crtača, da nam autor stavi do znanja da je ova epizoda samo filler van prostora i vremena.

Naprijed

MV LIB 13c Četiri šamana

MV LIB 15b Duhovi utvrde Laramie

Naprijed

Recenzije čitatelja

  • DeeCay

    Ukupna ocjena 67%

    6, 7, 7, 7

    Osjeća se dašak X-Dosjeja, ni prvi ni zadnji put, i ovakve steampunk fantastične solo epizodice znaju biti osvježenje u jednom western serijalu... Dobra recka thekide, baš je zabavno kad možeš u epizodi prepoznati razne reference na druge medije.

    07.05.2016
    23:43:00 sati
    DeeCay
    uredi
  • Oki

    Ukupna ocjena 75%

    9, 7, 7, 6

    Zabavna sf priča u Sicomorovom čudnom crtežu u kojem Poe nevjerovatno liči na Boba Rocka s brkovima;)
    08.05.2016
    06:29:00 sati
    Oki
    uredi
  • Ukupna ocjena 67%

    7, 5, 8, 7

    Opet mi se sviđa uvodnik sa informacijama kaku su indijanci gledali na svemir. Priča mi je zanimljiva. Za još više ocjene kraj bi morao biti bolji. Onaj profesor transformiran u vanzemaljca ima super snagu ali svejedno ga tek tako pobjede.

    11.05.2016
    17:44:00 sati
    tekumze
    uredi
  • hrvoje23

    Ukupna ocjena 83%

    8, 8, 9, 8

    Jako mi se svidio ovaj sniježni trash-horror. Crtež baš odgovara priči.Naslovnica prosječna. Davno sam čak i mislio pisati recenziju za ovaj broj...

    20.05.2016
    12:55:00 sati
    hrvoje23
    uredi
  • Wayto

    Ukupna ocjena 76%

    7, 7, 8, 10

    31.10.2016
    04:47:00 sati
    Wayto
    uredi
  • mpavin

    Ukupna ocjena 79%

    9, 7, 8, 7

    Zabavna i osvježavajuća epizoda. Savršena nikako nije jer ima grešaka u scenariju i brzopletosti na kraju. Sicomoro je brutalan, face likova izgledaju super realistično i presmiješno u istom trenutku. Iako ga nisam baš cijenio u prijašnjim epizodama ovdje vidim njegov neosporni talent. Ipak mi fali horror atmosfere tako da bi bilo bolje da je netko drugi crta.

    04.11.2016
    08:24:00 sati
    mpavin
    uredi
  • jasa

    Ukupna ocjena 73%

    7, 8, 7, 7

    Epizoda je čitljiva, ali je bezveze, nepotrebna, zbrzana ... Ideja je reciklaža, ali hajde danas je skoro sve reciklaža. Čitava priča je poprilično loše izvedena, pa mi je ovo vjerovatno najlošija epizoda MV. Crtež je dobar, ali poredeći ga s drugim MV crtačima, onda nije ni blizu. Naslovnica je OK.

    EDIT: Na drugo čitanje ova priča ipak ostavlja nešto bolji utisak tako da korigujem ocjene za 1 ili 2 naviše. Priča nije ništa posebno, ali je OK, čak i vrlo zabavna. Koliko sam do sad pročitao (nešto više od pola serijala), nema nekog značaja za kontinuitet, ali bi se mogla iskoristiti. Zabavna priča, OK crtež i naslovnica. I definitivno nije najlošija MV epizoda, ima ih nekoliko lošijih ili dosadnijih. Generalno MV drži visok kvalitet priča.

    09.07.2017
    11:46:00 sati
    jasa
    uredi
  • Ukupna ocjena 83%

    8, 8, 9, 8

    17.09.2020
    19:22:00 sati
    benx40
    uredi

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

Aukcije

  • Zagor ZS br.21
    Vrijeme: 26.09.2021 22:25:13
    Prodavač: bicko
    Cijena: 380 kn
    Broj ponuda: 69
    Broj pogleda: 406
  • Zagor ZS br.83
    Vrijeme: 26.09.2021 22:08:54
    Prodavač: bicko
    Cijena: 433 kn
    Broj ponuda: 11
    Broj pogleda: 395
  • ZS-90
    Vrijeme: 27.09.2021 20:09:44
    Prodavač: marac777
    Cijena: 345 kn
    Broj ponuda: 50
    Broj pogleda: 382
  • Zagor ZS br.39
    Vrijeme: 26.09.2021 22:12:52
    Prodavač: bicko
    Cijena: 373 kn
    Broj ponuda: 10
    Broj pogleda: 284
  • Zagor LMS br.116
    Vrijeme: 26.09.2021 19:32:00
    Prodavač: bicko
    Cijena: 228 kn
    Broj ponuda: 11
    Broj pogleda: 276

Forum