Mart 1938. Sveto koplje, oružje kojim je po predanju pretorijanac Longin prekratio muke Hristu razapetom na krst, je još od vremena Napoleonovih osvajanja ležao u Beču, u zamku Hofburg, došlo je u ruke Hitleru. Anschluss (prisajedinjenje/aneksija), kojim je Austrija postala i delom Trećeg Rajha, dao je opravdanje Hitleru da vrati Sveto koplje u Nirberg, gde je i počivalo sve do Napoleona. Radi sigurnosti, Heinrich Himler je dao da se u Nirberškom zamku napravi blindirana prostorija gde bi Sveto koplje bilo na sigurnom, barem do konačne pobede Rajha. Gradonačelnik Willy Lebel je izabrao dva stručnjaka, Heinza Schemssera i Konrada Freisa za ovaj tajni zadatak koji su ova dvojica i ispunili. Sveto koplje se činilo da je na sigurnom. Ipak, posle teškog bobardovanja Nirberga od strane Saveznika, Koplje pada u ruke Amerikancima, koji isti vraćaju u Beč.
Ali ne lezi vraže, Schmesser i Freis su zapravo sabotirali nacistički plan, i radeći na svoju ruku, originalno Koplje zamenili gotovo savršenom kopijom. Da bi bili sigurni da Koplje više nikada neće pasti u ruke drugima na polzu, isto su sakrili u jedan sef, s tim da se on nije mogao otvoriti bez prisustva obojice. Naime, Schmesser je imao ključ a Freis broj šifre, a pošto su se dogovorili da se nikada više u životu ne sretnu, Sveto koplje je, sve se činilo, konačno pronašlo svoj mir.
Međutim, vest o smrti Konrada Freisa, kojeg je ista zatekla u Parizu, uzbudila je duhove u ostarelom Schmesseru. Ni ne znajući da se dnevnik Konrada Freisa našao u rukama Sergeja Orloffa, Schmesser poziva nikog drugog do svog starog (naglasak na "starog";)) prijatelja, Martina Mysterea, u posetu kod sebe u Beč. Martin i Java tokom leta naleću na Von Eriksena, Martinovog kolegu, sa kojim će se više puta ukrštati u ovoj epizodi. S druge strane ni Orloff, naravno, ne sedi skrštenih ruku, pa pokušava da se dočepa ključa koji je još u posedu staroga Schmessera. Ipak, posle kraćeg obračuna, Orloff ostaje bez ključa, a nešto kasnije Martin bez svoga prijatelja. Na samrtničkoj postelji, naime, Schmesser otkriva tajnu da Sveto koplje je zapravo ništa drugo do Mač kralja Artura - Ekskalibur, i da su se istim služili različiti junaci različitih epoha (začarani mač iz nordijskih saga, Durlindana...), i koji poseduje magične moći. Schmesser u amanet ostavlja Martinu - zadatak da kako zna i ume pronađe i uništi mač tako što će ga vratiti u Avalon. Malo li je?
I potera kreće. Martin, Java i prelepa Hilda, siroče odnedavno, logično kreću put Pariza u susret Freisovom sinu, Paulu. Paul veli našemu junaku da je sve stvari koje je njegov otac posedovao već prodao obližnjoj antikvarnici (otuda i Sergeju dnevnik), te da im ne može pomoći. Ipak, ko deux ex machina pojavljuje se inspektor Charlier, koji, da bi izvadio donekle fleke i oprao obraz (vidi MM #5/6 "Zločin u praistoriji") apropo njegovog ponašanja prem Javi, nudi policijsku kopiju Freisovog dnevnika. Sledeći korak, iako je više nego dramatičan, je lak. Uz šifru i ključ Martin i prijatelji dolaze u posed pravog Ekskalibura i sveščice-vodiča sa objašnjenjem Kako Neutralisati Dejstvo Mača. Međutim, ista ostaje nedorečena jer je barem pola sveske bilo pojedeno od strane moljaca! Kako bilo, zna se da su sledeće dve etape Modena i Otranto, i da će krstovi koji se tamo nalaze uz pomoć onog koji već imaju a potiče iz Galstonburyja, odvesti Martina pravo u Avalon. Pride, tokom putovanja, mač je demonstrirao svoju moć time što je naterao Orloffa da sjaše sa voza u kome su se nalazili naši junaci. I pride, da li treba pominjati da je Von Eriksen naletao na Martina i Hildu u Beču na sahrani, u avionu za Pariz i u Luvru;) Kad već pominjemo Hildu, ona je rešila viševekovnu lingvističku zagonetku o Vitezima okruglog stola, u ovom slučaju poljane. Sada je više nego jasno da je sledeća stanica Salisbury i Stonehenge, džinovski kompleks megalita u srcu Engleske.
Ostaje nejasno zašto baš u ponoć (moglo je i u bilo koje drugo doba noći), Martin, Java, Hilda, Orloff i nezaobilazni Von Eriksen, posle okršaja i ubacivanja mača u kamen, ulaze u Avalon, mesto gde vreme i prostor ne znače ništa. Myrddin, što je antičko ime za čarobnjaka Merlina, zapravo njegov snimak koji je kompjuter automatski aktivirao ulaskom Martija i družine u Avalon, daje objašnjenje za nastanak Ekskalibura. Pre mnogo hiljada i hiljada godina jedna ne baš miroljubiva rasa vanzemaljaca sleteli su na Zemlju, zbog tehničkih problema. Primorali su primitivan narod koji su zatekli, Cimbrije (što jako, jako podseća na Velšane, ali se to nigde i nikada izričito nije kazalo) da naprave opservatoriju - Stonehenge. Ipak, vanzemaljcima se svideo boravak na Zemlji pa je teror nastavljen, i tu uskače naš Myrddin sa svojim Ek-kahboor-om iliti Pojačavačem mentalnih talasa, kojeg je ugradio u mač ratnika Artua. Art je uspeo da otera vanzemlajce ali i da postane gospodar plemena i šire, nusprodukt dejstva Ek-kahboor-a. Sada, kada je dejstvo istoga eliminisano ne time što je mač u kamenu, već što se Prekidač Dejstva tamo nalazi, Myrddin može mirno spavati, barem do svog sledećeg pojavljivanja. Posle još jednog okršaja, Martin, Java, Hilda i Von Eriksen izlaze iz Avalona, ostavljajući unutra Orloffa.
Ako je MM #1 "Gli uomini in nero/Marti Misterija" kamen temeljac za Martinove arhineprijatelje Ljude u crnom, Atlantidu i Agarthi, koji čine osnovu Martinove vaseljene, MM #15/16 "La spada di Re Artu/Mač kralja Artura" je osnova za Graal i Layse, koji se protežu kroz istu vaseljenu u vaskolikom prostor-vremenu. Bez čitanja i razumevanja ove epizode, teško je pratiti ne samo one tri koje sam naveo u zanimljivostima, već i one kasnije. U svakom slučaju, Mač kralja Artura zaslužujue najviše ocene i zbog svog značaja, i zbog svoje kompleksnosti baš kao i zbog sjajne naracije starog dobrog Castellija. Alessandrini je ovde više nego dobar, ovo je njegov stari Martin kakvog smo i upoznali i zavoleli (valjda;)), sa puno detalja i senki. Devetka za naslovne strane ide samo (hm, "samo") zbog neverovatnog propusta Alessandrinija u #16 (vidi zanimljivosti).
Stonehenge, kompleks megalita
.GIF)
.JPG){kind=avatar}
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.gif)
.jpg)
