Tajanstvena ubistva njenih kolega, baš kao i još tajnastvenija vizija uništenja Zemlje nuklearnom ekspolzijom i sam pojam ’Etemenanki’, naterali su prelepu Lucy Franzoni, staru Dianinu prijateljicu, da se obrati detektivu nemogućega za pomoć. Međutim, pre nego što je uspela da se nađe sa troje naših prijatelja u San Francisku, završila je u Opštoj bolnici usled nervnog sloma, vegetirajući u krevetu.
Kao deux ex machina, pojavljuju se zvaničnici NASA-e, koji Martina, posle bizarnog međusobnog incidenta, upoznaju sa značenjem pojma ’Etemenanki’, baš kao i sa geografskim koordinatama iznad kojeg je posada Vespuccija doživela halucinaciju. Reč je o modernom Iraku, odnsono antičkoj Mesopotamiji, ili da budemo do kraja precizni Vavilonu. Martin prihvata da se dohvati slučaja u zamenu za let u Vasionu, što je i odobreno za svo troje.
Da je ova epizoda prepuna bizarnosti dokazuje i scena sa Bagdadskog aerodroma kada Martin i Java spašavaju mladu damu ispred rulje, koja bi je inače pregazila. Ta ista mlada dama koja, ispostavilo se, radi na istom slučaju, a kako će se kasnije ispostaviti iz potpuno drugih razloga, je arheolog Miriam Malik. Ovde još uvek vidimo Martina u svojim počecima kada se nije libio da se ponudi zanosnim damama za uslugu, ali kao što znamo, Martin više brblja nego što konkretno radi, tako da njegova verna ljuba može mirno da spava.
Usred pustinje, tamo gde je nekada stajao slavni grad Vavilon, Martin, Java i Miriam pronalaze u jednoj pećini kamena vrata, iza kojih se nalazi tajanstvena labiratorija, laboratorija Atlantide, čija se sfera uticaja protezala skoro do Indije, što se lepo vidi na Riccijevoj karti. Ista karta će postati standardna, i vrlo često ćemo je susretati kasnije u Martinovom serijalu.
A sama laboratorija jeste Etemenanki, doduše obrnut nadole, i predstavlja još jednu tajnu bazu Atlantide, u ovom slučaju laboratoriju sa antenom usmerenom ka nebu, a koja će se aktivirati i emitovati opomenu čovečanstvu o tragediji koja je zadesila dve civilizacije jako davno, da se ne ponovi; i to u onom trenutku kada to isto čovečanstvo bude dostiglo manje-više isti tehnološki nivo kao Atlantida i Mu i poleti u Vasionu.
Ovo objašnjenje je dato od strane žene u crnom, Miriam, koja je posle više nego melodramatične borbe završila na šiljku antene. Naša dva junaka spašavaju svoje glave u poslednjem trenutku, neposredno pre nego što je došlo do samouništenja laboratorije.
Fascinantno! Nisam mislio da dajem sve desetke za ovu epizodu, ali samo premetanje Hazardove knjige po rukama dok sam recenzirao ovu epizodu probudilo je u meni ona stara sećanja i utiske koji su ostali posle premijernoga iščitavanja, pre više od dvadeset godina! Iako Castelliju mogu da zamerim na sitnicama kao što su Martinovo iznenadno poznavanje asirskoga jezika, koje je sumnjivo, jer inače bi sigurno znao šta znači Etemenanki; nemogućnost da se Vespucci uopšte nađe iznad Vavilona, jer se Kejp Kanaveral nalazi južnije od samog Vavilona, a ako znamo da sve vasionske letilice koje kruže u putanji oko Zemlje imaju latitudu (geografsku širinu) kosmodroma sa kojeg su poleteli, nemoguće je da se Vespucci nađe tačno iznad Vavilona, a da se pre toga ne urade preskupe i rizične korekcije putanje samog šatla; kao i ponavljanje melodramatične završnice kada se dokazi uništavaju podzemnim eksplozijama, već smo to videli par meseci ranije u epizodi ’Sablasni grad’. Ipak, to su zaista sitnice, a sama priča je više nego tečna, nema Castellijevih digresija, naprotiv, plus je na sceni pripovedanje o Večitom ratu sa kojim smo se upoznali nešto ranije, i vremenskim kapsulama i izgubljenim laboratorijama, opet koje smo već ili upoznali ili ćemo se tek susretati.
Ali ako na Castellija imam par sitnih primedbi, na Angelu Maria Riccija nemam ama baš nijednu. Ovo je najbolja epizoda koju je Ricci odradio, puno truda i energije je uložio u crtanje, vidi se po detaljima (npr. scena poletanja šatla sa početka priče), a one njegove druge dimenzije i svetovi su neverovatni, pravi praznik za oči. Pravo malo crtačko remek delo, nema šta.
Uživao sam dok sam pisao ovu recenziju, zaista. A pisao sam je neobično dugo, dva dana. Verovatno zbog moje hedonističke potrebe da uživam u čitanju što duže. Ako vas je ova recenzija naterala da ponovo u svoje ruke posle toliko vremena uzmete vaše prašnjave VLMS-ove, i ako delite i samo jedan posto moga mišljenja o ’Vavilonskoj kuli’ ova recenzija je onda pogodila svoj cilj.
Kako je sama recenzija završena na Badnje veče po Gregorijanskom kalendaru, otuda je ovo moj Božićni poklon svima vama koji najradosniji praznik slavite po novom kalendaru. Mir Božji, Hristos se rodi!
.GIF)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
