Glineni vojnici

Martin Mystere

MM LMS 71/72 | 143 str.

Marti, Dijana i Java nalaze se u poseti tajanstvenoj Kini, gde pokušavaju da dobiju dozvolu da snime emisiju o glinenim vojnicima za novu sezonu “Misterijinih misterija”. Međutim, naš trio će biti uvučen u međunarodnu intrigu sa nesagledivim posledicama ne samo po region, već i za čitav svet. Kakvu je to ulogu namenila našem detektivu nemogućeg tajanstvena splektaruša Li Vosjen od koje čak i cetralna vlada u Pekingu zazire?

Informacije o autorima

Scenarij

Crtež

Naslovnice

Ocjena stripa

Recenzija

Ukupna ocjena 58%

Priča 6

Scenarij 7

Crtež 4

Naslovnica 7

Moja ocjena

Ocijeni strip

Ocjena čitatelja

Ukupna ocjena 64%

P*6

S*6

C*6

N*7

NASLOVNICE — DOMAĆA IZDANJA

  • Vojska od terakote
    MM LIB 46
  • Intriga u Pekingu
    MM LMS 71
  • Glineni vojnici
    MM LMS 72

NASLOVNICE — ORIGINALNA IZDANJA

  • Intrigo a Pechino
    MM SR 73
  • L'esercito di terracotta
    MM SR 74

ZANIMLJIVOSTI

  • Sijan, grad u pokrajini Šensi, bio je prestonica Kine za čak 13 dinastija. U njemu se nalazi mauzolej prvog kineskog cara Šin Ći Huanga, u kome se nalaze glineni vojnici na večnoj straži. U vreme obajvljivanja ove epizode, grad je imao 2 551 088 stanovnika.
  • Četvoročlana banda, koja se više puta pominje u ovoj priči, je naknadno okrivljena za sva nepočinstva tokom takozvane Kulturne revolucije. Nju su činili članovi Komunističke partije: Điang Ćing, poslednja Maova supruga, znana i kao Madam Mao; Džang Čunćiao; Vang Hongven i Jao Venjuen. Uhapšeni su 6. oktobra 1976. godine, manje od mesec dana od smrti Mao Cedunga, a zajedničko suđenje održano je 1981. godine. Madam Mao je prvobitno osuđena na smrt, da bi joj presuda bila preinačena na doživotnu robiju (izvršila je samoubistvo dve godine kasnije); na doživotnu robiju osuđen je i Vang Hongven, kao i Džang Čunćiaou, kome je kasnije presuda smanjena na 18 godina; Jao Venjuen je na suđenju dobio 20 godina robije, ali je pušten posle 15 godina.
  • Kulturna revolucija, odnosno Velika proleterska kulturna revolucija započela je proglasom 16. maja 1966. godine u kome se iznelo načelo da se neprijatelji komunizma ne nalaze spolja već “unutar partije i mašu crvenim zastavama”. Maove Crvene garde će u svojoj ludosti oskrnaviti i grob samog Konfučija, a iz drevnih grobova vadiće leševe careva da bi ih vešali po obližnjim drvećima. Mahnitost će uzeti maha kada Partija zabrani policiji da se meša u poslove Crvene garde, pa će tako samo u toku septembra 1966. godine u Pekingu biti zabeleženo 1774 ubistva, a u Šangaju 534 u vezi sa “kulturnom revolucijom”. Nasilje se toliko razmahalo (napadane su neprestano ambasade SSSRa, Indonezije, Mongolije, Jugoslavije) da je Mao morao čak i da ukine Crvenu gardu. Istovremeno, u Partiji dolazi do raskola, jedan od ideologa Kulturne revolucije Lin Biao, koji je bio viđen za naslednika Mao Cedunga, pod čudnim okolnostima gine u padu aviona (nije ni dan danas jasno je li želeo sa porodicom tajno da se prebaci u SSSR) 1971, a odmah potom, s obzirom da je Mao bio u teškom zdravstvenom stanju, čuvari revolucije 1972. postaje Četvoročlana banda. Kako se sve završilo znamo iz prethodnog priloga.
  • Veliki Kineski zid, čija je prva gradnja počela čak u VII. veku pre Hrista, nastavljena je u vreme već pomenutog prvog kineskog cara Huanga. Međutim, malo je šta od tih zidina danas ostalo, ovo što poznajemo kao Kineski zid zidano je u vreme Dinastije Ming (1368.-1644.).
  • Kineski zid se naravno, ne može videti golim okom sa Meseca. Ovaj mit opstaje uprkos svemu, iako su ljudi bili na Mesecu, a i iako imamo i ISS sa koga se zid jedva vidi i to samo pod veoma dobrim vremenskim uslovima.
  • Glineni vojnici, kolekcija od ukupno 7 000 skulptura vojnika i konjanika od gline, otkrivena je 1974. godine u Sijanu, na kilometar i po od grobnice cara Huanga u tri nivoa, kojima bi car trebao da zapoveda i u večnosti.
  • Mandžurija, za koju svi mi znamo, zapravo u NR Kini ne postoji (otud onakva rekacija partijskog aparatčika prema Rjoko San), već je podeljena na tri provincije: Ljaoling, Đilin i Hejlungđang. Sam etnonim je japanskog porekla i iz XVII. veka, dok u Kini nosi negativne konotacije vezane za japanski imperijalizam. Nije ni čudo, svako ko je bar imao trojku iz istorije odlično zna za marionetsku državu Mandžukuo (1932.-1945.).
  • Šenjang je glavni grad Ljaoninga, a kulturni i privredni centar cele Mandžurije. Ima 6.3 miliona stanovnika, duplo više nego u vreme odigravanja ove priče.
  • Zašto se na japanskoj mapi koristi kinesko ime za Severoistok, Dongbei? I ovde se misli, naravno na Mandžuriju.
  • Operacija Pu Ji! Iliti poslednji kineski car, mapet u rukama japanskih povlakača konaca. Na kineski presto došao je 1908., sa svoje dve godine, sa koga je bio prisiljen da abdicira 1912. Nakratko je ponovo vraćen na presto jula 1917., od jednog od tadašnjih kineskih gospodara, da bi vaspostavljanjem Mandžukuoa, ponovo bio postavljen za cara ove marionetske države. Propašću carskog Japana, i car dopada zatvora pod optužbom za kolaboraciju. Umire 1967. od raka, i biva sahranjen kao običan građanin.
  • Imamo i sabrane pesme Đakoma Leopardija (strana 58), najvećeg italijanskog lirskog pesnika romantizma. Njegovu pesmu Silviji možete naći na netu, meni iskočilo prvo ovde.
  • U poslednjoj vinjeti na 103-oj strani Libellusovog izdanja vidimo čuvenu Maovu crvenu knjižicu. Originalno izdata 1964., sadrži 267 umotvorina ovog velikog lidera poput: svaki komunista mora da zna da politička moć proizlazi iz moći oružja. I danas se za par dolara na ibeju može uzeti ovo ničim izazvano izdato nedelo.

Planeta Kina. Tako je ovu ogromnu zemlju, sasvim opravdano, nazvao Nejt Šapiro, Martijev prijatelj i kolega, kada su se, zajedno sa “siroticom” Sarom Hant uputili do Sinkjanga i planine Pamir u potrazi za Jetijima sa Atlantide via Mars. Zbunjeni? Pročitajte i strip ali i recenziju! No, to je follow-up epizoda, naš junak će se tad u Kini po treći put već obresti (istina, tek drugi put kanonski, prva ekskurzija nikad nije dokumentovana u serijalu;)). Tad će nam i Kina biti unekoliko poznatija zahvaljujući ovoj epizodi. A šta smo to zapravo ovde dobili?

Pa, pre svega Kastelijevo šareno poznavanje svetskih prilika i neprilika. Treba imati u vidu vreme kada su nastajale ove epizode i izvore informacija. Nema interneta, samo par domaćih i to veoma filtriranih te-ve kanala, što važi isto i za radio i štampu. Ipak, to nije omelo Kastelija da na svoj način, usred još uvek hladnog rata, opiše nama tako daleke i neznane probleme Dalekog istoka, uz, naravno, neizbežne opise lokalnih tradicija i raznolikosti kojih je, Bogu hvala, Kina puna.

Istorijska Mandžurija

Pred prosečnim čitaocem je jedno ne tako lako štivo, koje da bi se razumelo, zahteva poznavanje kineske istorije, kao i istorije Drugog svetskog rata na Dalekom istoku. Lestvica je izuzetno visoko postavljena. Iako smo i sami odrastali u sličnom diktatorsko-komunističkom sistemu, tadašnjem prosečnom pioniru ili omladincu pojam četvoročlane bande ič nije značio. Ja lično sam znao za one idijotske crvene knjižice, jer sam na njih naleteo u Velikom atlasu sveta od Mladinske knjige iz 1984. godine. Isto važi i za kinesko-japanske odnose. Dnevnikova cenzura sigurno nije pripomogla prilikom odgonetanja šta se to dešava u Mandžurji, a za razumevanje tih odnosa potrebno je poznavanje istorije. Ovde vidimo Kastelijevu vizuru neokolonijalizma, ako Japan već ne može ratom i silom Kinu da pridobije, može ekonomski da je iskoristi. 1988. godine, kada je ova priča objavljena, japanski BDP bio je 16 816$ po stanovniku. Kineski, s druge strane je bio čitavih 370$ (da stavimo stvari u perspektivu, SFRJ, koja se nalazila pred kolapsom, i koja je te godine imala inflaciju od 164% i nezaposlenost od 16.1%: 3 765$).

Kina je ovde predstavljena kao zemlja koja je tek počela da se otvara prema svetu (za vreme “kulturne revolucije” od 1966. do 1976., BDP je skočio sa 104$ na 165$) i koja zahvaljujući neizmernoj i nepresušnoj jeftinoj radnoj snazi proizvodi od igle do ajfona skoro za dž, inače bi nas ta sokoćala, da nisu tamo napravljena, u kaznionicama, u neljudskim uslovima i plaćeni dirt cheap iz Go West!-a, koštala n-puta skuplje nego da su proizvedena u Birmingemu (Alabama ili Engleska, nebitno). Ali, nekima to kinesko otvaranje ne ide u prilog, ne zbog nacionalnih interesa, već ličnih.

Sluge bogova Istoka i Zapada

U igru ulazi tajanstvena Li Vosjen, čija uloga do kraja epizode neće baš biti osvetljena najjasnije. Tumaraće Kasteli, vidi se, sa njom, čas je starija od same Amaterasu, čas je niži činovnik partije zadužen za arheološka pitanja bez jasnog cilja. Mislim, ili si duh primordijalnog jajeta stariji od Amaterasu ili nisi. Tu su i problemi sa zmajevim menama. Ako je već jedared kao starica desetak godina ranije išla na podmlađivanje, zašto opet izgleda oronulo? Ili to zmajevsko podmlađivanje traje nedelju-dve? S druge strane, imamo proširivanje serijala Martija Misterije. Već je napomenuto da je Li Vosjen starija od Amaterasu i da je svedočila padu Atlantide i Mua (kako je to moguće, objasniće nam Paolo Morales mnogo godina kasnije, ali o tome u drugoj recenziji). Ono što je važnije je uvođenje novih bogova u Partenon Martijevog serijala, što će kulminirati većem bogova u šestom gigantu. Istina, nismo još uvek saznali sudbinu jajeta na Kavkazu, ali nikad nije kasno ;).

Namnoženi bogovi sa svih strana sveta
slušaju Morganu

Ali, na stranu ta kašljucanja sa Li Vosjen (na kraju krajeva, većina problema s njim biće ispeglana u nastavku), ja zaista nemam problem ni sa Li Vosjen, ni sa najamničkom armadom (štaviše, čitava akcija u stilu Ramba sasvim fino je odrađena), ali imam sa glinenim vojnicima. Nekako mi nihova upotreba i sva ta magija okolo nije pasala, nisu dobro iskorišćeni ni kao antagonisti niti kao protagonisti ove epizode i zato moram da dam niže ocene.

Slično i za crtež. Davno, kada sam recenzirao Osmeh iz prošlosti, teško sam ispljuvao Deidu, i zaista meni se njegov stil nikako ne sviđa. Ipak, kroz ove godine, na svašta su moje oči nailazile, kada sam hteo da upotrebim sodu bikarbonu, tako da čak i Deida dođe kakav-takav melem. Ne znam, da nije iznenada preminuo 1990., u svojoj 37-oj godini života, ko zna, možda bi ostavio i bolji trag na Martiju. Ni Alesandrini se ovde nije proslavio sa svojim naslovnim stranama, gori je od proseka.


Snimak Velikog kineskog zida sa Međunarodne kosmičke stanice. Izbi oči, zar ne? A tek sa Meseca…

Naprijed

MM LMS 67/69 Istinita priča

MM LMS 72/73 Tajna rudnika

Naprijed

Recenzije čitatelja

  • delboj

    Ukupna ocjena 67%

    7, 6, 7, 7

    Nije ova priča bila tako loša. Da, nije mi ostala u pamćenju kao one neke iz početnog perioda, ali ovo je još bilo dobro. Kina je uvijek zanimljiva tema, nedavno sam čitao malo opširnije o posljednjem kineskom caru u PZ, a ovi glineni vojnici su zbilja bili nevjerovatan projekat. Crtež onako, naslovne nekako previše šarene.

    13.11.2021
    09:24:00 sati
    delboj
    uredi
  • tex2

    Ukupna ocjena 70%

    8, 7, 6, 7

    Meni se priča svidjela, istina kraj je malo pokvario dojam, ali sasvim korektna priča!

    13.11.2021
    18:33:00 sati
    tex2
    uredi
  • hrvoje23

    Ukupna ocjena 46%

    3, 3, 7, 7

    Dosadno, loše, ipak sam očekivao malo više od 'Kine', ovako filozofsko-religijska naklapanja…

    14.11.2021
    21:03:00 sati
    hrvoje23
    uredi
  • Spock

    Ukupna ocjena 75%

    8, 8, 6, 9

    Kako god, mora se Castelliju odati priznanje u vidu ogromnog broja zanimljivosti vezanih za nama egzotičnu i stranu Kinu, pogotvo kada se uzme u obzir vrijeme kada je ova priča izašla. Danas velik broj njegovih priča ovakvog tipa dobiva dodatnu vrijednost s obzirom na protok vremena i povijesni kontekst. Ipak su u tim pričama upotrebljena tadašnja razmišljanja autora u realnom vremenu s povijesnim događajima.

    Ukratko, meni je priča više nego dobra. Zaplet odličan i poprilično intrigantan, baš kao i glavna tema. Neuvjerljiv rasplet standardno kvari ukupan dojam, ali ima i tu pozitivnih elementa, kao što je uzbudljiva i za ovaj serijal netipična komadoska akcija na samom kraju epizode.

    Crtež ponegdje odličan, a ponegdje kriminalan. Nema nekog pravila, ali očito je Deidda imao problema u uvjerljivom prikazu akcijskih scena. Obje naslovnice upečatljive, baš kao i priča.

     

    PS: Baš je fora ovo sa zidom! Može ga se uz upute naći na tri mjesta po sredini fotografije

    16.11.2021
    13:57:00 sati
    Spock
    uredi

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Crna ljubav
    Kod: DDJP DRKW 8
    Ocjena: 76%
    Vrijeme: 27.11.2021. 19:48:00
    Autor: Koresh
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 488
  • Korijeni
    Kod: ZG KRJNUB 1/6
    Ocjena: 82%
    Vrijeme: 25.11.2021. 0:11:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 9
    Broj pogleda: 1571
  • Dva života Drim
    Kod: DD VEC 14
    Ocjena: 72%
    Vrijeme: 23.11.2021. 0:36:00
    Autor: -Dule-
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 1119
  • Smrt filmske zvijezde
    Kod: NR LIB 4a
    Ocjena: 57%
    Vrijeme: 21.11.2021. 0:16:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 11
    Broj pogleda: 1673
  • Mikijeve najluđe avanture
    Kod: MIMA GLE 2
    Ocjena: 82%
    Vrijeme: 19.11.2021. 0:12:00
    Autor: Lord Vader89
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 1124

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Žrtve i krvnici
    Kod: NN LIB 71c
    Ocjena: 96%
    Vrijeme: 9.11.2021. 0:20:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 2271
  • Crne suze
    Kod: ZG LU 321
    Ocjena: 34%
    Vrijeme: 3.11.2021. 0:10:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 11
    Broj pogleda: 2246
  • Povratak u kuću strave
    Kod: ZG LUSP 41
    Ocjena: 36%
    Vrijeme: 12.10.2021. 1:13:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 12
    Broj pogleda: 2237
  • Vigilanti
    Kod: ZG LU 316/317
    Ocjena: 41%
    Vrijeme: 28.10.2021. 0:17:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 8
    Broj pogleda: 2005
  • Oči sudbine
    Kod: ZG PRIDA 1
    Ocjena: 80%
    Vrijeme: 2.10.2021. 8:38:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 10
    Broj pogleda: 1997

Aukcije

Forum