Generacije

Martin Mystere

MM SUPB 3 | 240 str.

Misteriozni direktor još misterioznije vremenske policije iz 26. veka šalje svoje agente da unište temporalnu anomaliju koja se manifestovala u tri tačke u prošlosti: u 19., 21. i 22. veku. Međutim, ta anomalija je u stvari Dekaheptaedar, i da bi ga neutralisali, vremenski putnici moraju da se u 19. veku sretnu sa Doktorom Misterijom, u 21. sa Martijem, a u 22. sa robotičkom verzija Martija... i vremenska policija nije jedina koja traži Dekaheptaedar...

Ocjena stripa

Recenzija

Ukupna ocjena 67%

Priča 4

Scenarij 7

Crtež 8

Naslovnica 10

Moja ocjena

Ocijeni strip

Ocjena čitatelja

Ukupna ocjena 83%

P*8

S*8

C*8

N*8

NASLOVNICE — DOMAĆA IZDANJA

  • Generacije
    MM SUPB 3

NASLOVNICE — ORIGINALNA IZDANJA

  • Generazioni
    MM EX 25

ZANIMLJIVOSTI

  • Ova epizoda je slavljenička, zaključuje proslavu dvadesetogodišnjice izlaženja Martija Misterije, koja je započela još septembra 2002. sa MM Gigante #8: "Il segreto delle ombre diafane"
  • "Zvanična" numeracije ove epizode, iako je u pitanju one shot, je MM Extra #25 bis
  • Recagno je duže vreme imao ideja da napravi epizodu u kojoj paralelno pratimo istrage našeg Martija i onog robotičkog iz budućnosti, gde se njih dvojica na trenutak sreću. Međutim, tek kada je u kombinaciju ubacio i Doktora Misteriju, scenario je dobio zeleno svetlo
  • Castelli je izričito zabranio da se sva trojica "Misterija" sretnu i udruže protiv zajedničke opasnosti
  • Ovu epizodu su radila 4 crtača: delove iz 26. veka je radio Gino Vercelli, one iz 19. veka Lucio Filippucci, 21. vek naravno Alessandrini, a 22. vek braća Esposito. Zadnju koricu je takođe radio Filippucci. Naslovnicu i zadnju koricu je kolorisao Sergio Tisseli, koji je radio i naslovnice za sada otkazanu seriju reprinta L’ integrale MM
  • Kao naslov ove priče razmatrani su i "Avatar" i "Misterije", Castellijeve ideje – no glasanjem u ulici Buanorotti ipak su izabrane "Generacije", Recagnova ideja. Živela demokratija! ;)
  • "Generacije" su naslov preuzet iz sedmog filma u serijalu Zvezdanih staza, gde se kroz vreme i prostor susreću kapetani Kirk i Picard, i baklja filmova iz Star Trek univerzuma se sa originalne serije prenosi na The Next Generation
  • Sama radnja "Generacija" je donekle preuzeta iz finalne epizode serijala Star Trek: The Next Generation "All good things", u kojoj kapetan Picard iz različitih vremenskih perioda mora da spreči temporalnu anomaliju da uništi čovečanstvo, a sve to uz pomoć Q-a (lika iz serije, ne strip magazina!)
  • Osim "All good things", sličnu strukturu ima i prvi Nathan Never Gigante: "Doppio futuro", u kome se takođe priča o budućnosti i putovanju kroz vreme, i na koji se u velikoj meri nadovezuju scene iz 22. i 26. veka u "Generacijama". Naime, dok "Generacije" obrađuju tri (ili četiri) različita pristupa putovanju kroz vreme (romantičarski, mistični, hard SF i SF fantazi), "Doppio futuro" obrađuje tri (ili četiri) različita viđenja budućnosti (blejdranerovski hard SF, postapokaliptični, Star Trek fantasy SF, i kvazi moeboiusovski – tripulozni)
  • Ovo je četvrto pojavljivanje robotičkog Martija iz budućnosti Nathana Nevera (prva tri su: Martin Mystere & Nathan Never: "Il prigionerio del futuro", NN #64/65: "L’isola nel cielo/La guerra senza tempo", i Martin Mystere & Nathan Never #2: "Il segreto di Altrove")
  • Doktor Misterija koga ovde možemo da sretnemo donekle nije isti onaj koga znamo iz domaćih izdanja, i bliži je liku iz MM SD #39/40: "Obiteljski posao". Naime, iako su ti delovi isečeni u izdanjima čije licence SAF prodaje domaćim izdavačima, sve Doktorove avanture su u stvari njegovi dnevnički zapisi koje nam čita naš Marti. Otud i toliko preterivanja u Doktorovim pustolovinama – u pitanju je njegov subjektivni prikaz svega što mu se dešavalo. U "Generacijama" možemo da vidimo kako je on došao na ideju da počne da piše svoj dnevnik i da uzme baš Radetskog za svog zakletog neprijatelja
  • Recagno tvrdi da su "Generacije" priča u koju je ubacio najviše citata i posveta ikada. Verovatno je u pravu...
  • Castelli i Recagno su raspravljali između četiri i nedelju dana o tome koliko trebaju da budu visoki plamenovi na naslovnici
  • Radnja počinje u 26. veku, 2620, po starom kalendaru. Do promene kalendara je došlo posle Velike Katastrofe 2024., kada su, da bi se izbrisali tragovi velikih gluposti čovečanstva, godine vraćene na 1946., tako da se deo stripa koji se odvija 2102. u stvari odvija 2180. Međutim, ostaje pitanje zašto se Recagno vratio na stari kalendar u budućnosti? Stvari su još komplikovanije od toga, videti recenziju za detalje
  • Svemirska stanica iz 26. veka je inspirisana svemirskim stanicama iz Zvezdanih staza, kao i uniforme vremenske policije, osim što je tu ubačen i element Robocapa. Svemirska stanica je pak dorađena u skladu sa stilom u kome je Roberto De Angellis dorađivao osnovne modele svemirskih brodova iz Star Trek u Nathan Never Gigante #1
  • Na sastanku "saveta bezbednosti" temporalne policije na strani 8, možemo videti i jednog Tehnodroida, koji govori nešto na jeziku planete Yavin, iz Ratova zvezda
  • To da su vreme, prostor i misao povezani sve češće se pojavljuje u Nathan Neveru, a počelo je u NN Gigante #3: "Un nuovo futuro". Najvidljiviji primer te povezanosti je u MM & NN #2, po kome praktično ceo Nathanov svet zavisi od misli/imaginacije
  • Na strani 14 vidimo ponovo deo svemirske stanice Ultra sapiensa iz Nathan Never Giganta #1 i #3, kao i NN LU #42/43: "Bratstvo sjene/Egzodus". Međutim, to je potpuno nemoguće, videti recenziju za detalje
  • Termin "Temporalni hladni rat" je preuzet iz najnovije, nedavno otkazane serije Zvezdanih staza - Star Trek: Enterprise. Međutim, ne saznajemo ko je protivnička strana u Bonellijevoj verziji ovog hladnog rata
  • Oznake vremenske policije podsećaju na komunikatore iz Zvezdanih staza, ali su prepravljeni tako da lične na slovo A ili grčko α, što bi po Recagnu trebalo da znači da je famozna vremenska policija nastala ili iz baze Drugde (Altrove na italijanskom), ili iz Agencije Alfa, uz eventualnu mogućnost da su se one nekada spojile. S obzirom na to da na kraju vidimo slike mnogih direktora baze Drugde, očito nije reč samo o Agenciji Alfa. Međutim, osim ako zvanični jezik budućnosti nije italijanski, nema smisla ni da je reč o "Altrove", tako da je najlogičnije rešenje da je u pitanju spoj te dve organizacije. Kako će na to to uticati upcoming Agenzia Alfa 3000, ostaje da vidimo...
  • Negativci, dvoje Promenljivih, po svojim moćima podsećaju na Dominion iz Star Trek: Deep Space Nine, a po osnovnom izgledu na Sulibane, negativce iz Star Trek: Enterprise, i jednu od strana u Temporalnom hladnom ratu. Da li to Recagno u stvari pokušava da uglavi Bonellijev univerzum u Star Trek univerzum?
  • Scena u kojoj Rose pada na London je inspirisana sličnom scenom sa početka Inkala Moebiusa i Jodorowskog
  • Doktor Misterija spominje da je potpomagao izvesnom Dupinu oko ubistava u ulici Morgue, što je referenca na istoimenu priču Edgara Allan Poea. Međutim, kasnije on spominje da je svoju ideju da ono što kriješ treba sakriti na najvidljivijem mogućem mestu saopštio "jednom američkom piscu". Ta ideja iskorišćena je u takođe Poevoj priči "The purloined letter", gde se opet pojavljuje detektiv Dupin, tako da je nejasno da li je u Bonellijevom univerzumu Dupin istinita ličnost, ili fiktivna
  • Ebenezer Scrooge je crtan po Patricku Stewartu, koji je glumio kapetana Picarda u Zvezdanim stazama, ali i samog Scroogea u TV verziji Cristmas Carol
  • Kuća u koju dolaze Doktor Misterija, Cigale i Rose je ona u kojoj je Dickens zaista živeo
  • Starinarnica u kojoj je Dickens nabavio Dekaheptaedar po mnogo čemu podseća na radnju Safara iz Dylan Doga (DD ZS #59: "Safara", i mnoge druge epizode), iako prodavac ne liči na Hamlina. Recagno međutim tvrdi da nije imao Safaru u vidu kada je pisao tu scenu, no da ne isključuje da ju je podsvesno načinio takvom kakva jeste, i da ima logike da ta radnja zaista i bude Safara 19. veka
  • Dekaheptaedar se već pojavio u MM SA #51: "Putevi sudbine". Međutim... ukoliko je Dekaheptedar već bio aktivan barem dva puta (u 20. veku kada ga je Marti upotrebio, i 1000. godina pre Hrista, kada ga je Sardur upotrebio), kako to da se vremenska policija nije tada pojavila? Pride, nejasno je kako je napustio prastari hram u kome se nalazio. Možda je najtačnije ono što su Castelli i Recagno napisali u pogovoru, da je Dekaheptaedar iz "Puteva sudbine" samo prototip za ovaj koji se pojavljuje u "Generacijama". To po strani, ostaju nejasnoće oko njegovog porekla i njegovih moći, o kojima će biti reči kasnije.
  • Dee & Kelly koji se pojavljuju su preci Deeja i Kellyja na koje smo navikli (ili nismo) u MM specijalcima
  • Pojava Ch’ing K’way-a ("Doktor Misterija i misterije Milana") u flashbacku na strani 59
  • Grad iz 26. veka koji Rose pokazuje Cigaleu je naprednija verzija onog u kome se u epilogu NN Gigante #1 probudila Lucy Seward, 2473., posle više stotina godina kriogeničkog sna. Međutim, Fillippucci nije uspeo da dočara moebiusovski feeling kao što je to De Angellis uradio, te se i sama poenta tog grada (koji predstavlja jednu od mogućih vizija budućnosti) gubi. To po strani, Recagno je izjavio da se Lucy Seward probudila 47 godina pre događaja iz "Generacija", što nije moguće (videti recenziju za detalje)
  • Na strani 63 vidimo scenu iz Tehnobioloških ratova, što je, pogodili ste, nemoguće.
  • Takođe, na istoj strani možemo da vidimo i gomilu "poznatijih" Bonellijevih vanzemaljaca. Tu su: Ardalhevijanac, zatim pripadnik neimenovane rase kojoj pripada admiral Wukl, plus Baikuu – a možda i Triekuu, obe rase isto izgledaju (Agenzia Alfa #5: "Al di la della Galassia", odnosno Asteroid Argo #1: "Il planeta delle sabbie" - Asteroid Argo je spin off Nathan Nevera o putovanjima Jacka O’ Ryana i April Frayn po drugoj galaksiji); marsovski mutant (Agenzia Alfa #2: "I naufraghi dello spazio"); Ultra sapiens (NN Gigante #1 & #3, kao i NN LU #42/43); Zorkestranac (kratka MM priča: "Questioni di famiglia", reprintovana u MM Extra #16); čovek riba sa Siriusa - ili iz prve Atlantide, zavisi kako gledate na stvari (MM LMS #80/81: "Pesma sirena/Dan delfina" i original MM #131 bis: "Space Shuttle"); i bezimeni vanzemaljac (MM Special #13: "Il cibo degli dei"). Nema Plejađana i Tipua... ;)
  • Na istoj strani, svemirski brod koji vidimo je Lutezia iz mini serijala Zvezdana legija, iz Zone X. Zvezdana legija Federica Memole je omaž starim stripovima sa temom space opere, i dešava se negde oko 3000. godine naše ere. Međutim, pošto je u univerzumu Zvezdane legije Mesec eksplodirao 2099., očito nije u pitanju isti kontinuitet kao kod Martija i Nathana, tako da je pojavljivanje Lutezie, opet – nemoguće. Memola je inače povezao Zvezdanu legiju sa svojom drugom tvorevinom, Jonathanom Steeleom
  • Kao što je očekivano, holmsovac Recagno je ubacio i referencu na Velikog detektiva... međutim, 1849. kada se prvi deo priče događa, Holmes svakako nije živeo u ulici Baker. Recagno kaže da je to šala, no i da postoji mogućnost da u Bonellijevom univerzumu Sherlock nije prvi i jedini Holmes koji je bio detektiv...
  • Misterija Edwina Drooda je čuveni nezavršeni roman Charlesa Dickensa. Međutim, Marti je uspeo da uz pomoć Jaspera otkrije kako bi roman trebalo da se završi u MM LMS #75/76: "Zagonetka zvana Džasper"
  • Mitološki lik koga Dijana ne može da se seti na strani 101 je Pelej. Inače, Dijana ne može da ga se seti zato što Recagno nije mogao da ga se seti tokom pisanja scenarija
  • Na strani 102, drugo pojavljivanje Martijevog dede (prvo je u "Obiteljskom poslu")
  • Da se predmeti i odeća ne mogu preneti kroz vreme već je spomenuto u MM SA #50: "Time Travel Inc.", i Rose nas na strani 113 podseća na to. Sada saznajemo da postoje i posebni materijali koje je moguće nositi tokom putovanja kroz vreme. Međutim... ovaj princip je barem tri puta pogažen u Nathan Neveru (u NN Gigante #1, doktor Amim Kelvan koji dolazi iz budućnosti dolazi iz nje potpuno obučem; u NN Gigante #3, isti je slučaj sa Darom Dehnerom, a u NN #115/116: "I signori della preistoria/Viaggio nel tempo", Nathan se prošetao kroz više vremenskih epoha – takođe potpuno obučen), i barem jednom u samom Martiju (u MM Maxi #1: "Gli uomini retille", Marti prolazi kroz kapiju Venerabila i završava u dalekoj prošlosti – opet obučen). Moguće je da je odeća problem samo sa ljudskom tehnologijom za putovanje kroz vreme, pošto su ostali time-travel događaji bili izazavani ili procepom u vremensko-prostornom kontinuumu (NN Gigante #1 & #3), ili uz pomoć tehnologije Venerabila (NN #115/116 & MM Maxi #1). S druge strane, kada Rose odlazi u budućnost na strani 137, sa njom nestaje i Dijanina spavaćica koju je pozajmila. Možda je Dijana osposobljena za noćna putovanja kroz vreme ;)
  • "Kvantički skok" koji temporalni policajci spominju na strani 138 је citat iz serije SF "Quantom leap"
  • Na strani 145 po prvi put vidimo venčanje Martija i Dijane, koje se odigralo u MM SD #30/31: "Tajni život Diane Lombard/Povratak u New York", ali smo za njega saznali tek u MM #241: "Vent’anni di mysteri"
  • "Bogovi Zodijaka" kažu Martiju da mesto gde se nalazi ima veze sa singularitetom, crnim rupama i obzorijem događaja, te, indirektno, da je sve to veoma teško za objašnjavanje. Recagno koristi za izbegavanje davanja naučnog objašnjenja Bogova isto ono što je i Castelli iskoristio u MM SD #30/31: "Tajni život Diane Lombard/Povratak u New York". Međutim, pošto verujemo da čitaocima stripovi.com neće biti teško da se izbore sa terminima iz (osnovne) astronomije, pojasnićemo ih: crne rupe su, kao što je opšte poznato, nebeska tela koja imaju toliko veliku gustinu i masu da ni svetlost ne može da pobegne njihovoj gravitaciji, a najverovatnije nastaju kolabiranjem zvezda (mada novije teorije sugerišu i da nastaju od tajanstvene tamne materije koja sačinjava veći deo našeg univeruma); singularitet, ili tačka singulariteta, je centralna tačka u crnim rupama, u kojoj je gravitacija toliko jaka da, barem hipotetički, zakoni fizike više ne važe i ama baš sve može da se desi, a Teorija relativiteta je tu neprimenljiva – dakle, idealno mesto za skrivanje "natprirodnih" biča; obzorije događaja (odnosno event horizon) je spoljna "površina" crne rupe, granica uticaja njene gravitacione sile – kada prođe obzorije događaja, ama baš ništa ne može da pobegne gravitaciji crne rupe. I šta je tu toliko komplikovano da čitaoci, a kamoli Marti, ne mogu da shvate?
  • STIC se već pojavio u NN Gigante #1. U pitanju je labaratorija u kojoj se zaposlio doktor Amim Kelvan, kada je zahvaljujući temporalnoj anomaliji iz 2282. godine dospeo u 2093., i gde je radio dok se 2095. nije vratio u svoje vreme, na svemirski brod Dakkar, takođe uz pomoć anomalije (i potpuno obučen, uzgred budi rečeno)
  • STIC, ili Special Treatments Independent Clinic (smešnog li imena!) je u stvari posveta Star Trek Italian Clubu, koji okuplja najveće ST freakove i geekove Italije. Doktori Albert Lisyer, Gabrielle Rope i Nick Streetin su u stvari Alberto Lisiero, Gabriela Cordone i Nicola Vianello, istaknuti članovi STIC-a (onog pravog), a prvo dvoje su i pisali scenarije za Nathan Nevera i Gregory Huntera (i nisu se baš proslavili sa njima). Njihova imena u stripu su "prepevi" na engleski (Via = ulica, te otud Streetin, a Cordone je kanap, pa otud Rope). Gabriela Cordone je inače poznata po svom izvezenom repiću kose, koji možemo videti i ovde, i u NN Gigante #1.
  • Saznajemo da je robotički Marti ipak rešio da ostane robot, pošto Beretta to nije razjasnio u MM & NN #2 (i napravio je odličnu poentu od tog nerazjašnjavanja).
  • Od svih stvari koje se nalaze u bazi Drugde, Marti je baš našao Dekaheptaedron?!
  • Beretta je u MM & NN #2 u velikoj meri razrešio Martijeve egzistencijalne dileme i pustio ga da živi svoj život. Međutim, ovde ponovo imamo robotičkog Martija kako kuka li kuka o svojoj tužnoj sudbini i otuđenosti od celog sveta budućnosti. Pride, žali za Dijanom – iako je prošlo osam godina otkako se obreo u budućnosti! OK, u Nathanovom karakteru je da i petnaest godina posle smrti svoje žene zapada u bedake zbog toga, ali je potpuno van Martijeve ličnosti da sebe muči toliko dugo i na taj način.
  • Tokom eksperimenata na Dekaheptaedru, on se manifestuje i kao Graal, i kao jedan od famoznih Hexagona koje su vanzemaljci, možda Kundingasi, doneli na Zemlju pre nekih 180 hiljada godina i koji imaju moć transformacije u ono što je ljudima koji ih nađu u mislima, te su vremenom postali sveti predmeti kao što je Graal, mač kralja Artura i tome slično (MM Gigante #1: "Il segreto di San Nicola"). Ali... prema rečima direktora temporalne policije, Dekaheptaedar, ili "anomalija klase A", kako je u 26. veku zovu, u stanju je da u potpunosti menja stvarnost, da u neograničenoj meri utiče na vreme i prostor. To čak ni Hexagoni ne mogu... osim jednog. Naime, vremenom su se Hexagoni, odnosno predmeti u koje su se pretvorili, razdvojili u sedam identičnih objekata, sa sedam puta manjim moćima. Svi osim jednog, koji je ostao ceo i sa nepodeljenim moćima, i odgovoran je nastanak raznih ljudskih božanstava. Međutim... prema MM Gigante #6: "L’isola di ghiacco e di fuoco", koji je takođe pisao Recagno, taj Hexagon je postao prsten Nibelunga, i imao je moć da u potpunosti manipuliše stvarnošću, na svaki mogući način, što se u velikoj meri poklapa sa moćima Dekaheptaedra. Ali, prsten je na kraju te priče završio na dnu izvora Norni, gde navodno nikome više neće praviti štetu. Pošto je u nordijskim legendama često napominjano da izvor Norni može da prikazuje prošlost i budućnost, da li je Hexagon, odnosno prsten, putovao kroz vreme, pao u Siriju 1000. godina pre Hrista, i tamo postao Dekaheptaedar, gde je ležao dok ga Marti nije aktivirao u "Putevima sudbine"? Ali, na strani 144, "božanstva Zodijaka" kažu da je Dekaheptaedar njihova emanacija. Kako? Pre će biti da su oni njegova, s obzirom na to da je u pitanju Hexagon koji odgovaran za stvaranje božanstava (ukoliko Dekaheptaedar zaista jeste i prsten Nibelnunga). Pride, zašto se manifestovao i kao Graal? Nisu li svi Graalovi deaktivirani (MM Gigante #1)? Da li Hexagoni mogu i da menjaju svoje osobine, pa da onaj koji je do juče bio Graal sada postane Kamen mudrosti? Takođe, direktor temporalne policije kaže da su postojale i druge "anomalije klase A" na drugim planetama. Da li su i tamo isti vanzemaljci ostavljali Hexagone? Da li Recagno uopšte zna šta radi?!
  • Gabriella Rope kaže da nije sigurno da se Velika Katastrofa odigrala 2024., već da se samo zna da je tada krenuo projekat Innerspace koji je do katastrofe doveo. Ovo totalno potkopavanje NN kontinuiteta (drugo koje dolazi iz redakcije Marti Misterije – prvo je Berettino u MM & NN #2) je Recagnov pokušaj da opravda brljotinu Paola Moralesa iz MM Gigante #5: "L’albero della vita", u kome se u epilogu vidi budućnost, odnosno 2033. godina, i Zemlja je potpuno normalna, ni traga od Velike Katastrofe. Za freakove koji bi i Dylan Doga hteli da ubace u kontinuitet, to bi takođe objasnilo i kako to da Daisy u DD LU #79: "San razuma" dolazi iz 2034., gde je takođe sve normalno. Ali... Velika Katastrofa se po NN kontinuitetu jeste odigrala 2024., to nam je pokazano u NN Almanacco della fantascienza 1995: "Storia di un futuro passato" u kome se lepo vidi da Nathanov čukundeda, Joseph Never, pokušava da spreči Innerspace, i ne uspeva u tome. Mada ni to nije posve sigurno, pošto se to odigrava u okviru priče koju mladom Nathanu pričaju monasi sekte Hyakumono koji su uz pomoć magije upoznati sa prošlošću Zemlje... a sve to nama priča veoma, veoma ostareli Nathan. Možda se neko zbunio u priči. Da ne govorimo što, prema tadašnjem NN vremenskom toku, Nathan nikako nije mogao da u tim godinama idilično živi na selu, pošto je u najveće besneo Tehnobiološki rat... ukratko, sve je moguće.
  • Na stranama 188 i 190 je logo italijanskog fan kluba Harry Pottera, sa sve slikom na kojoj piše Bubblewoods, što je kopija Hogswortha, škole za mlade čarobnjake, koji su napravili itallijanski fanovi Pottera
  • Robotički Marti bez veštačke kože podseća na, naravno, Datu iz Star Trek: TNG, ali i na Terminatora
  • Na strani 233, u svemirskoj stanici temporalne policije vidimo slike direktora baze Drugde, gde je najistaknutiji Chris Tower, a vidi se i direkotrka poznata samo pod imenom "Tata" koja je vodila bazu oko 1851. (Storie da Altrove #6: "L’uomo che si strinse sull’America"). Međutim, slika čoveka kome se ne vidi celo lice veoma podseća na Jonathana Steela, što naravno nije moguće, pošto se Steele odvija u svetu u kome magija i tehnologija postoje istovremeno. Da li ovo znači da je jedan Steele postojao i u vremenskom toku Nathana i Martija? Da li to nekako može da opravda ubacivanje Zvezdane legije na strani 63? Pošto je Steele prešao kod izdavačke kuće Star Comics, verovatno nikada nećemo saznati.
  • Kancelarija direktora temporalne policije vrvi od raznih posveta. Vidimo Murčadnu, pa lasersku sablju Jedija (Ratovi Zvezda), kostur jednog Anđela (možda Nefilima iz MM #246: "La citta degli Angeli"), makete NCC 1701 Enterprise (onog prvog, iz prvog serijala Zvezdanih staza, ili po novom ST kontinuitetu, drugog, ako se računa onaj iz serijala ST: Enterprise), Hover Plidera (iz Mazinge Z) i Millenium Falcona iz Ratova Zvezda, zatim Graal i staklenu lobanju (iz MM LMS #11/12: "U senci Teotiuakana/Duh Teotiuakana"), sferu sa Sargona (opet originalna serija Zvezdanih staza), pa kutiju u kojoj se na Bajoru drže orbovi Proroka (Star Trek: Deep Space Nine).
  • Ideja o jednom Martiju Misteriji u budučnosti, odnosno Martiju Misteriji 9º, kako je bio nazvan, pala je na pamet Castelliju još 1985, i uradio je jednu kratku priču na tu temu sa Claduiom Villom. Budući Marti koga vidimo u "Generacijama" je samo posveta toj ideji, MM 9º Castellija i Ville nije u kontinuitetu
  • Ova recenzija ima moralnu podršku prozirne senke! ;)

Alan Moore je svojevremeno rekao da je problem sa team-upovima (a mislio je konkretno na Justice League of America, gde su zajedno Superman, Batman, Wonder Woman i još gomila DC-ijevih najpoznatijih likova) to što vam u stvari ne treba priča u njima. Dovoljna je naslovnica na kojoj vidite vaše omiljene likove jedne do drugih. To je poenta svega - priča je sastavljena samo da bi dala pokriće za tu naslovnicu. Moore je u načelu u pravu, ali ima izuzetaka koji potvrđuju pravilo. Pustimo Amere gde su crossoveri i team-upovi svakodnevna stvar, ovom području mnogo bliži Bonelli takođe potvrđuje Moorea. Bonellijevi team-upovi su u najboljem slučaju bili mediokritetna ostvarenja, sa dva izuzetka: prvi Dylan Dog & Marti Misterija je bio podnošljiv jer Castelli zna zanat, a drugi Marti Misterija & Nathan Never: Tajna baze Drugde je nešto posebno, zahvaljujući Berettinom uspešnom petljanju sa formom i ogromnoj dozi morbide. No, pitanje je: da li su Generacije, kao neka vrsta team-upa, uspele da su uzdignu iznad svojih u načelu ne baš velikih prethodnika?

Da vidimo ovako: imamo tri praktično nepovezane priče (plus četvrtu, okvirnu sekvencu). U svakoj od njih, Doktor Misterija, Marti i robotički Marti se sreću sa misterioznim Dekaheptaebrom, još misterioznijom Rose i još dvoje putnika iz budučnosti,a okvirna sekvenca u 26. veku služi da bi čitaocima objasnila šta se tu u stvari dešava, i uvela još jedan novi lik u MM univerzum.Pričice su solidne, svaka na svoj način, no ništa više od toga. Nešto fali. Šta?

Avatar:Rose by Filipucci, Alessandrini,

Esposito bros. & Vercelli

Recagno je pucao sebi u nogu (uz pomoć Castellija) odlukom da se Doktor Misterija, naš Marti i robotički Marti iz budućnosti nikako neće sresti, te da je bolje imati ih u tri (odnosno četiri) odvojene priče koje povezuje jedna nit. Ta odluka je u potpunosti uništila dinamiku scenarija i samu suštinu team-upa. Naime, standardno je očekivati da je potrebna jedna velika pretnja da bi se sva tri lika našla u jednom stripu, i da je neophodno da udruže snage da bi spasli Zemlju/Sunčev sistem/Univerzum/whatever. Not so here – opasnost, oličena u Dekaheptaedru samo protrčava kroz živote naših junaka, bez velikog finala, sa antiklimaksom koji ne funkcioniše, jer po njemu opasnost i nije bila toliko velika, i sva gužva je bila – bezveze. Što nas vraća na ono Mooreovo razmišljanje – najbolji deo stripa je Alessandrinijeva naslovnica, na kome imamo trojicu protagonista zajedno. Ostatak stripa je samo izgovor za to.

Dobro, ne baš. Recagno se potrudio, kad su mu već ruke bile vezane, da uradi najviše što može sa datom postavkom, igrajući se sa klišeima SF podžanra – putovanje kroz vreme. Tako imamo sve što se od toga moglo očekivati: vremenske/temporalne policajce, daleku budućnost, temporalne paradokse, predestinaciju, romantično poimanje putovanja kroz vreme iz deventaestog veka, njegovu mističnost danas, i hard SF dvadesetdrugog veka. Scenario u velikoj meri uspeva da izvadi (nepostojeće) premise priče. Avantura Doktora Misterije je otkačena kao što možemo i da očekujemo, Martijeva priča je iznenađujuće dirljiva, okvirne sekvence iz 26. veka nude dosta materijala za spekulacije... jedino robotički Marti pada na testu. Zašto? Zato što su pasaži u kojima on kuka oko svoje sudbine blatantno dosadni, da ne govorimo što ne bi trebali da budu tu (videti Zanimljivosti). Jeste, deo iz 22. veka perfektno hvata atmosferu Nathana Nevera – akcija, SF i melanholija, ali ne uklapa se u celinu. Martijeva priča, pak, odlično je odrađena, najbolje od svih, što ne čudi, jer je ipak on glavna zvezda. Ideja da male, malecne promene u prošlosti mogu da u velikoj meri poboljšaju čovekovu sadašnjost je prelepa, i Recagno je u punoj meri koristi.

A tu su i citati, ogropman broj citata iz svega živog, počevši sa Zvezdanim stazama iz kojih je i uzet naslov, pa do za Recagna nezaobialznog Holmesa. Kao i Dickensova Chtistmas Carol, svojevrsna inspiracija za ovu priču, iako Generacije i nemaju puno dodirnih tačaka sa njom, pojavljivanje Dickensa na stranu. Plus, Generacije bi trebalo u većoj meri da povežu Nathanov i Martijev univerzum... gde nastaje opšti haos. Sam 22. vek i nije problem, osim problematičnog relativizovanja datuma Velike Katastrofe. No, kako dalje zalazimo u budućnost, stvari postaju sve haotičnije. Vidimo Tehnodroide i Tehnobiološke ratove. Vidimo vanzemaljce koje smo sretali u Asteroidu Argo. Spominje se nekakav Temporalni hladni rat, o kome ne saznajemo ništa. Šta je (sve) problem? Budućnost u kojoj su se odigrali Tehnobiološki ratovi više nije Nathanova budućnost, jer je u NN Gigante #3 došlo do odvajanja tog vremenskog toga od Nathanovog. Što će reći da Rose nikako ne može da zna za Tehnodroide, jer su u regularnom vremenskom toku svi uništeni u NN #149, te do rata nije ni došlo. A čak i da jeste, u 2227., kada se odvija poslednji NN Gigante povezan sa vremenskim tokom Tehnodroida, nema ni reči o Asteroidu Argo i vanzemaljcima sa kojima se posada te letelice susrela. Pride, sastanak vremenske policije se dešava 2520. po starom kalendaru, što će reći da je u pitanju 2598. po novom kalendaru, onom koji važi u Nathanovom svetu. Zašto povratak na stari kalendar? Zašto Recagno u jednom tekstu kaže da se sastanak vremenske policije odvija 47 godina posle buđenja Lucy Seward, što se po NN Gigante #1 dešava 2473.? U načelu, na ova pitanja nije teško dati (SF) odgovore: vremenski tok koji se odvojio je možda Nathanov sadašnji, a ne budući, tako da je Martijeva budućnost ipak ona sa Tehnodroidima. A možda je u ovom ili onom momentu došlo do povratka na stari kalendar, te se zato scena sa temporalnom policijom odvija kada se odvija. No, čak i da je tako, nemamo nikakve naznake za bilo šta slično ni u Generacijama ni u regularnom NN serijalu. Spajanje dva narativna univerzuma je zeznuta stvar, naročito ako jedan ima potpuno detaljnu prošlost kao Martijev, a drugi solidno isplaniranu (ali ipak veoma konfuznu) budućnost, kao Nathanov. Recagno baš nije pojasnio stvari ovde, samo ih je još više zapetljao... amogao je da uči od Berette koji je već više puta efektivno povezivao Martija i Nathana, ne naškodivši nijednom od ta dva stripa. Šta će se desiti kada se pojavi Viettijeva Agenzia Alfa 3000, možemo samo da zamišljamo...

To da svaki od vremenskih perioda ima svog zasebnog crtača je interesantna ideja, koja u Generacijama čak i funkcioniše. Fillipucci je standardno brilijantan kod Doktora Misterije, scena kada Rose pada na London je fenomenalna; Alessandrini je očekivano dobar u delu o našem Martiju, čak i (mali) Vercellijev udeo u celoj priči ne kvari situaciju. Ono što je kvari su braća Esposito i robotički Marti. Espositovi su dobri kada je u pitanju akcija, jer su im uzori Kirby, Lee i Liefild... no, u priči u kojoj Marti konstantno kuka kako nikada više neće videti Dijanu, ne snalaze se najbolje.

Sve skupa, ovo je interesantno slavljeničko izdanje koje otvara mnoga pitanja od kojih ćemo verovatno na neka vremenom dobiti odgovore (Temporalni hladni rat i vremenska policija uopšte), a na neka nečemo (konfuzija oko vremenskih tokova i datiranja događaja) – osim ako ih se Beretta ne prihvati. No, malo više sadržaja i ideja bi svakako pomoglo da zaista upamtimo ovu epizodu kao vrednu. Ovako - naslovnica je stvarno dobra.

Naprijed

MM SUPB4 Utvare na Manhattanu

N/A

Naprijed

Recenzije čitatelja

  • prozirna senka

    Ukupna ocjena 78%

    8, 7, 8, 9

    Proslo je vise od godinu dana otkako sam procitao ovu epizodu. Istoj sam se vracao vise puta e ne bi li rajasnio stogod samom sebi, s obzirom da ista ostavlja mali milion pitanja iza sebe. Sada, neke stvari mogu da slozim, pre svega zahvaljujuci ovoj recenziji. Iz toga sledi da je sama epizoda jako interesantna, mada cu je ja licno u komentaru posmatrati kao 4 odvojene epizode sklopljene u jednu celinu zahvaljujuci jednoj niti. Pre svega, Filipuciju svaka cast na delu koji se odnosi na Doktora Misteriju. Za mene je ovo i krucijalni deo sveske jer ovde saznajemo podosta stvari koje ce se kasnije ponavljati plus i to da je Sigal otac Martija deveto koleno sa kojim cemo se upoznati na kraju sveske, a ciji policajci zapravo jurcaju kroz prostor vreme. Pride, i sam detalj kada ga Rouz prebacuje u buducnost je fenomenalna bas kao i susret sa svojim sinom Cika Polom, nama poznatim iz Almanaha i regularne serije. I drugi deo je skroz ok, a to je nas stari dobri cika Marti, u kome ovaj posecuje poslednji zajednicki Bozic sa svojim roditeljima i gde vidimo scenu vencanja Martija i Dijane (konacno!), mada je Alesandrini malo podbacio. I kao sto je uvazeni recenzent vec kazao, najlosiji deo je ovaj treci, sa robotom-voajerom;) Ipak, najupecatljivija je zavrsnica i Marti deveto koleno, koji kao sto sam vec kazao je sin Sigalov, cime je i vaspostavljena dinastija Misterija. U ovoj sekvenci i lezi moja nada da ce se Marti nastaviti i u buducnosti, jer se ovaj serijal koji danas pratimo morati ugasiti jednom. Na ovu epizodu gledam kao kamen temeljac buduceg Martija, a ne kao na one shot. Optimista?
    31.03.2005
    22:46:00 sati
    prozirna senka
    uredi
  • kico

    Ukupna ocjena 86%

    9, 8, 9, 8

    Odlično! Tri strane istog slučaja....Nisam znao prestati čitati.Divno..... konačni misterij Martijeve odluke u budućnosti,doktor Mystere kao izvornik i naš Marti kao sredina....ma,odlično!
    25.05.2007
    17:23:00 sati
    kico
    uredi
  • Spock

    Ukupna ocjena 84%

    9, 9, 8, 6

    Generacije su mi se jako, jako svidjele, što nije baš čudno jer sam veliki obožavatelj najgenijalnijeg serijala - Zvjezdanih Staza. Ova cijela epizoda je najviše inspririana tematikom iz StarTreka. Još bih se nadovezao na vrhunsku Djoletovu recenziju s jednom sitnicom; dakle Dekaheptaedar ima slične moći kao i mistične kugle bajoranskih bogova "Proroka" iz serijala Star Trek:Deep Space 9 (flashbackovi), a i sami Proroci se prikazuju kao i bogovi zodijaka u ovoj epizodi - poprimaju lica prijatelja i neprijatelja osobe kojoj se prikažu. Toliko mudrovanja, a sad recenzija:
    Obožavam Doktor Mystera, a i taj dio je definitivno najbolji dio (vedar i duhovit za razliku od mračnog dijela u Nathanovu vremenu) sa maestralnim Filippuccijevim crtežom - sve desetke. Alessandrinijev dio je također dobar, pomalo nostalgičan, a i njegov crtež zna biti bolji - 9. Onda dolazi vrlo loš Esposito bros. dio koji kvari cjelokupni dojam. Ovdje mi je posebno njihov amerikanizirani crtež išao na živce u usporedbi sa ostala 3 majstora, a i scenaristički je dosadan i neuvjerljiv s tim da je zagonetka Dekaheptaedara dobro privedena razrješenju, dok se sve ostalo čini isforsirano i na silu - 5.
    Vercellijeva poveznica je, također, izvrsno odrađena sa tajanstvenim direktorom koji nam na kraju otkriva svoj identitet - 9.
    Sve u svemu, jedna vrlo dobra epizoda koja otvara mogućnost daljneg razvijanja radnje.
    28.05.2007
    14:38:00 sati
    Spock
    uredi
  • ismolc34

    Ukupna ocjena 88%

    8, 8, 10, 10

    ...potrebita potpuna pažnja i usredotočenost pri čitanju...inače super knjigica kao i recenzija.
    10.06.2007
    23:12:00 sati
    ismolc34
    uredi
  • Aco

    Ukupna ocjena 74%

    7, 7, 8, 8

    Priznajem da sam bio poprilično skeptičan u vezi Generacija jer sam se pribojavao kako će autori spojiti sva 3 (ili 4) Marytina,ali nakon čitanja sam moram reći da je cjela epizoda dosta dobro vođena i zaokružena. Autori se srećom nisu izgubili u vremenskom paradoksu ali ipak sam očekivao nešto više od skakanja iz jedne u drugu epohu i susreta sa članovima loze Mystere. Najbolji dio je i za mene onaj koji je crtao Filipucci.Ne zato što je čovjek bio na Mafestu i pokazao se kao prava legenda, već se doista od svih crtača u ovoj priči najviše potrudio, pogotovo kad Rose vodi mladog Cygala u budućnost ili kad pada gola na grad prekriven snijegom. Alessandrini skoro pa neprepoznatljiv, Esposito standardni, a Vercelli je ionako manje-više diletant. Kraj me poprilično iznenadio i kao što reče prozirna senka, odličan je temelj za iduće epizode. Eh da, predstavu "Božićni duh" odigrali su i TNT-ovci u istoimenom specijalu Alan Forda.
    14.07.2007
    13:52:00 sati
    Aco
    uredi
  • delboj

    Ukupna ocjena 93%

    10, 9, 9, 9

    Zanimljiva epizoda u kojoj su odlično uklopljene sve tri priče sa tri glavna junaka. Slažem se da je najbolja Martijeva priča, a najlošija robotskog Martija.
    26.07.2007
    13:08:00 sati
    delboj
    uredi
  • Porter

    Ukupna ocjena 94%

    10, 9, 9, 10

    Bas mi je legla ova prica od 1-240 stranice,razni crtaci,razna vremena a ja isti.   
    01.08.2007
    18:23:00 sati
    Porter
    uredi
  • flamboyant soul

    Ukupna ocjena 74%

    7, 7, 8, 8

    Ja sam isto ovoj epizodi prišao sam skepsom, ali moram priznati da nakon čitanja nisam uopće bio razočaran koliko sam mislio da ću biti. Ustvari, razočaranja gotovo da i nije bilo. Priča je dosta kompleksna i sveukupno dobro izvedena do kraja. Reći ćete - da, ali je i krcata nelogičnostima i ostavlja mnoga pitanja otvorenima, a ja vam kažem - upravo to je ono najbolje! Ova vas epizoda ustvari zaokupi dok ju čitate, na stranu to što dosta stvari ne sjeda na svoje mjesto, ali netko je očito bio voljan sa time se uhvatiti u koštac (dobro, do određene mjere), a to je ono što ja cijenim (i očekujem) od dobrog starog strica Martija - da mi da materijala za razmišljanje. Dosta dobro.
    01.07.2008
    23:50:00 sati
    flamboyant soul
    uredi
  • mpavin

    Ukupna ocjena 93%

    10, 8, 10, 9

    Najdraže su mi ovakve komplicirane epizode o putovanju kroz vrijeme. Stvarno mi je bio gušt ovo čitati i zato ću dati dobre ocjene. Smanjiti ću jedino ocjenu za scenarij jer se na kraju s tim heptadekaedrom nije dogodilo ništa specijalno iako su ga spominjali kao neku ogromnu prijetnju. Također, vjerojatno bi ovo bilo bolje da je sve spojeno u jednu cjelovitu priču a ne u četiri. No dobro, kad je šef tako naredio, što se može… Prvi dio mi je najbolji prvenstveno zbog otkačene radnje, dobrih likova i atmosfere 19. stoljeća. Drugi dio je također vrlo dobar zbog isječaka iz Martinove prošlosti i dara kojeg je dobio od božanstava. Treći dio nije toliko uvjerljiv kao prva dva. Ocjene za crtež: Filippucci 10 - prvi dio je vizualno perfektan i upravo je on zaslužan za tu atmosferu o kojoj sam govorio, pravi je maher. Alessandrini 9 – on je korektno odradio svoj posao. Esposito Bros 10, oduvijek sam volio njihov čist i precizan crtež. Vercelli 9, onaj prvi njegov dio je dosta slabije nacrtan, u drugom se popravio.
    15.08.2008
    15:03:00 sati
    mpavin
    uredi
  • ken2

    Ukupna ocjena 81%

    8, 8, 8, 9

    kada jedan ovako debeli strip pročitam odjednom, onda je stvarno pretjerano tražiti nedostatke; palac gore za  generacije
    05.01.2009
    08:11:00 sati
    ken2
    uredi
  • cibalia

    Ukupna ocjena 67%

    8, 6, 6, 7

    Nisam baš impresioniran. Dosadan je. Prva dva superbooka pročitao sam u jednom dahu, a za ovaj mi je trebalo tjedan dana. Nikako mi nije sjeo. Pogotovo mi se nije svidjel ideja o više crtača. Slabo.
    24.01.2009
    19:25:00 sati
    cibalia
    uredi
  • Panon

    Ukupna ocjena 83%

    9, 8, 8, 8

    Uistinu nije loš ovaj Superbook, a i ideja scenarista da objedine sve tri generacije istraživača nemogućeg je uistinu nešto posebno i k tome jako dobro osmišljeno i ostvareno. Posebno mi se svidjela prva priča sa doktorom Mystereom, vjerojatno zato što lik ima puno potencijala za još epizoda. Iako na neki način odvojene, sve tri priče su povezane, iz čega se na kraju rađa (i to doslovno) četvrta... Svaka čast scenaristima i crtačima!
    19.02.2009
    23:11:00 sati
    Panon
    uredi
  • Guzonjin sin

    Ukupna ocjena 75%

    7, 7, 8, 9

    Uh, nisam neki ljubitelj SF-a a naročito onog gde se putuje kroz vreme. To najviše mrzim da vidim zato što mislim da nikada neće biti izvodljivo. Ipak da su nekome pre trista godina pričali da će da postoji sve ovo što imamo sada verovatno ne bi verovao. Filippucci je odličan ostali vrlo dobri. Najviše mi se svideo deo u 19. veku.
    28.02.2009
    01:37:00 sati
    Guzonjin sin
    uredi
  • bjelolasica

    Ukupna ocjena 100%

    10, 10, 10, 10

    Čista uživancija za blagdane!

    10.12.2012
    00:38:00 sati
    bjelolasica
    uredi
  • Oki

    Ukupna ocjena 73%

    6, 7, 8, 10

    Koliko god ova priča bila "ZAPRTLJANA", lako se čita,prati i razumije...konačnim raspletom i završetkom mi je čak i simpatična,no u cjelini nije nešto extra,već je samo jedna prosječna epizoda kroz "generacije" Mistereovih koja mi na kraju liči na neku južnoameričku (u ovom slučaju sf) sapunicu. Sviđa mi se ova vatrena naslovnica.
    28.08.2013
    17:24:00 sati
    Oki
    uredi
  • thekide

    Ukupna ocjena 97%

    10, 9, 10, 10

    I pored rupa u scenariju (nepotrebno rušenje NN kontinuiteta), ovo je odlična priča. Naravno moglo je i bez gomile posveta-citata. Naročito smeta sulibanski izgled dvoje negativaca koji je preuzet iz Star Trek: Enterprisea. A što se tiče Recagnove greške oko Lucy Seward, sve bi se uklopilo da je napisao kao što je i trebalo; 2520. godina po novom kalendaru, a ne po starom.

     

    Mislim da bi bolje rešenje na kraju bilo da je direktor robotički Marti (kao što sam i pretpostavljao tokom epizode), a ne ovaj MM IX, jedva pomenut iz 1985.

    27.04.2015
    10:05:00 sati
    thekide
    uredi
  • drogsy

    Ukupna ocjena 81%

    6, 9, 9, 9

    Recagno je više zeznuo MM-ov kontinuitet uvrštavanjem dekaheptaedra u sagu s heksagonima, nego NN-ov sa poigravanjem s datumima. Puno više. To na stranu, u globalu mi se ovaj specijalni broj svidio. Prva priča s Doktorom Mystereom mi je nekako prosječna, no druge dvije ju vade iz prosjeka, pogotovo ona antiklimaks scena u trećoj priči kada se robotski Martin pomiruje sa svojim "stanjem".

     

    Sva četri crtača su korektno obavila posao, posebice Filipucci koji je izvrstan. Naslovnica baš i nije preočaravajuća.

    09.10.2015
    15:30:00 sati
    drogsy
    uredi
  • Hercule Poirot

    Ukupna ocjena 90%

    9, 9, 9, 9

    Čudna priča čak i za okvire MM-a, ali funkcionira gotovo savršeno i -ono što je najvažnije- zanimljivo.

    06.07.2019
    16:07:00 sati
    Hercule Poirot
    uredi

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Kad grad umire
    Kod: NN LIB 65c/66
    Ocjena: 94%
    Vrijeme: 7.5.2021. 16:48:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 2134
  • Osveta
    Kod: NN LIB 67a, b
    Ocjena: 96%
    Vrijeme: 9.5.2021. 18:55:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 2
    Broj pogleda: 2119
  • Uz rijeku
    Kod: ZG MX 40
    Ocjena: 62%
    Vrijeme: 15.6.2021. 1:33:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 9
    Broj pogleda: 1976
  • Očeva sablja
    Kod: KM ZS 236
    Ocjena: 85%
    Vrijeme: 7.6.2021. 1:45:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 10
    Broj pogleda: 1711
  • Markov dvojnik
    Kod: KM ZS 228
    Ocjena: 79%
    Vrijeme: 5.5.2021. 19:06:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 9
    Broj pogleda: 1703

Aukcije

Forum