Naša Gospa od Munja

Martin Mystere

MM SUPB 4e | 10 str.

Marti i Java su u Ferari na odmoru, gde im prilazi bivši železnički službenik Glauko Valentin, koji ih upućuje na otkrivanje skrivenih čarih Ferare, kako onih istorijskih tako i gastronomskih, koje naša dvojica turista sa zadovoljstvom istražuju. Ali, ta ista uputstva dolaze sa jednom posebnom kvakom, tajnom koju lokalna železnica krije: munje koje stalno udaraju u jedno te isto mesto. Da li će naš Detektiv nemogućeg uspeti da otkrije tajnu munja ili biti spržen od istih?

Informacije o autorima

Scenarij

Crtež

Naslovnice

Ocjena stripa

Recenzija

Ukupna ocjena 63%

Priča 6

Scenarij 5

Crtež 8

Naslovnica 6

Moja ocjena

Ocijeni strip

Ocjena čitatelja

Ukupna ocjena 67%

P*6

S*6

C*7

N*6

NASLOVNICE — DOMAĆA IZDANJA

  • Osmijeh Mona Lise i druge priče
    MM SUPB 4

NASLOVNICE — ORIGINALNA IZDANJA

  • Il soriso della Gioconda e altri racconti
    MM EX 6

ZANIMLJIVOSTI

  • Naš brbljivi železničar u penziji nas upoznaje sa Bogorodicom iz Ferare koja ispušta nešto nalik munjama, a koja je zapravo kopije starije Bogorodice iz Faence.
  • Jednako tako proročki najavljuje (istina ne tv epizodu) i Martijevu knjigu Misterije delte Po, koja će ubrzo izaći, 1992. godine!
  • Dvorac Este ima zanimljivu istoriju. Započet je kao kula u XIII veku, da bi između 1385.-1450. bila izvršena transformacija kule u zamak sv. Mihaila. 1598. godine, porodica Este je morala da napusti Feraru, dok je grad dopao u posed Papske države, a zamak u ruke kadinala. Danas je zamak sv. Mihaila uglavnom restauiran, i otvoren za posetioce.
  • Palata Skifanoja je podignuta 1385, nadograđenja 1452, a oslikana freskama 1469/70. godine i predstavlja neku vrstu vile za odmor. 1598. godine, prešla je u ruke porodice Tasoni, da bi kasnije se u nju uselio i austrijski garnizon.
  • Dijamantska palata je izgrađena između 1493. i 1503. godine i sastoji se od 8500 belih mermernih blokova izrezanih tako da izgledaju poput dijamanta. Danas je to Nacionalna umetnička galerija i Narodni univerzitet.
  • Manastir Svetog Antonija u Polesini (Ferara, ne ona Polesina) je ženski namastir osnovan 1257, od Betriće Este, koja je usnila u Gospodu 1264. Samo je crkva, u okviru namastirskog kompleksa otvorena za javnost. Crkva je baroknog stila sa frekama koje datiraju iz XVII veka.
  • Železnička linija između Ferare i Sucare počela je da se gradi 1879. godine da bi probne vožnje krenule tokom 1888. godine. Cela linija je otvorena 30. marta 1889. godine, a nju je držalo FSF AD (Ferrovia Suzzara-Ferrara Societa Anonima), sve do 2002. godine, kada su novim zakonima lokalne linije stavljene pod pasku novog JP Ferrovie Emilia Romagna.
  • Male tajne velikih majstora kuhinje. Marti i Java manđaju Salamu da sugo, a vi je, uz dabome, jednu žlicu vegete, možete pripremiti pomoću ovog videa.
  • Po Martiju, ova salama je na stoti stepen jača od kotekino kobaje. Aj da mu verujemo…
  • Ova priča je izašla u okviru kataloga izložbe “Železnica Ferara-Sucara, Sto godina istorije”, objavljena od strane Etnografskog centra Ferare, 1989. godine.

Konačno smo stigli do onoga što će kratke priče Martija Misterije uglavnom biti: namenski pisane avanture raznih dužina za razne nebonelijevske magazine, gde će naš junak biti stavljan u razne nemoguće situacije na zadate teme. Čast da otvori ovakav vid avanture imala je, da je tako nazovemo, avantura iz voza, u svom beta testingu, a sve u povodu veka jedne lokalne privatne železničke linije dužine 82km između Ferare i Sucare.

Originalno izdanje priče iz 1989. godine

Kada pišem recenzije Martija Misterije, pa makar i kratkih priča, uvek nešto novo naučim. Recimo, da su Italijani, još uvek tada podeljeni, prvu železnicu dobili 3. oktobra 1839. godine između Napulja i Portičija u dužini od 7,5km. U poređenju, Srbi su u to vreme još uvek slavili potvrđivanje hatišerifa i dobijanje nazad šest nahija koje su im ionako odavno još u Prvom ustanku, Ičkovim mirom obećani. Kada je Austrija na teritoriji ono što je danas Srbija izgradila prvu uskokolosečnu železnicu između Lisave i Bazijaša u Banatu 1854, u italijanskim zemljama je već bilo razvučeno oko 2000km pruga. Već prilikom ujedinjenja i pada Papske države u Italiji je bilo 7000km pruga, dok će Osmanlije u to vreme otvoriti prugu između Skoplja i Kosovske Mitrovice. Tek će se u vremenu otvaranja pruge o kojoj je reč u stripu, Ferara-Sucara, i u samoj Kraljevini Srbiji, zbog uslova iz Berlinskog ugovora, otvoriti prva pruga između Beograda i Niša normalnog koloseka 23. avgusta 1884. godine (istina, dve godine ranije, za potrebe eksploatacije rudnika Majdanpek otvorena je prva pruga uskog koloseka, juna 1882, dužine 5km), u dužini od 243km. Čisto kao poređenje gde je ko u određenom istorijskom trenutku.

S druge strane, nije baš sjajno ni sa druge strane Jadrana. U prvoj polovini XIX veka imamo razjedinjene italijanske državice, a u tim vremenima, kada se grade železnice, sve su u rukama privatnika (bilo je i kod nas nekih AD, ali kasnije i na nivou incidenta, uglavnim su železnice bile u vlasništvu SDŽ/JDŽ). Međutim, zbog rata za Ujedinjenje Italije, koje je dosta koštalo, mnoge kompanije su i bankrotirale, pa je priličan broj železničkih linija prešao u državne ruke, dok je jedan broj manjih, lokalnih linija i dalje ostao kod privatnika, kojima su date koncesije na 60 godina. Na jednu takvu koncesiju “leže” i FSF, pa dobijamo i našu liniju koju obrađujemo u ovoj recenziji.

FSF je prugom do Sucare povezivao Feraru sa nacionalnom železnicom i dalje sa većim gradovima, a sam je vozio recimo do Mantove, Parme i Milana, na primer. Takođe, ono što će ljubitelje železnice, ali i romantike uopšte, zanimati su i imena parnih lokomotiva. Gostioničar pominje Belfiora, a ona je samo jedna od pet koja pripada grupi lokomotiva koji su dobili imena po naseljima, tu su još dve grupe, po rekama i po poetima. U prvoj grupi lokomotiva, dakle od 1 do 5 su Sermide, Vilafranka, Ferara, Mantova i Belfiore; u drugoj, od 11 do 16 su Sekija, Panaro, Reno, Minčo, Po i Pjave; a u trećoj od 21 do 24 su Virgilije, Ariosto, Dante i Petrarka. Sve ove lokomotive su prilično dugo služile do kraja dvadesetih godina, neke čak i duže, da bi kasnije lagano bile zamenjivane dizel (a ne kako u stripu je pogrešno sugerisano, električnim) lokomotivama. Nažalost, te nove lokomotive nisu ponele nova imena, već samo bezlične serijske brojeve tipa ALn 668.05. Veoma zvučno!


FSF dizel lokomotiva 220 045 (gde se dade Ariosto???)

Ali, sve ima svoj kraj, pa i koncesije. Posle raznoraznih produžavanja, transforramcija, regulacija i deregulacija, prilikom kojih je i originalno AD činilo ustupke, konačno je 2002. godine isto, zajedno sa ostalim lokalnim privatnim AD nacionalizovano, i pretvoreno u javno preduzeće za prevoz koje se bavi i železničkim i drumskim prevozom u pokrajini Emilija Romanja. Nešto slično smo imali sedamdesetih godina i u Njujorku, kada su tri prvatne metro kompanije privatizovane i stvoren državni monstrum MTA kojeg 80% kontroliše Grad Njujork a 20% Država Njujork, a 100% se finasira iz džepova građana Njujorka a 0% odgovornosti onih koji non stop guraju MTA u višebilionski minus, uprkos suludim cenama karata. Ali, to je neka druga priča, i samo upozorenje šta podržavljenje može da znači.

Iskren da budem, jako mi je bilo zanimljivo da lovim same zanimljivosti iz ove veoma kratke priče, kojih zaista ima dosta. Zahvaljujući čika guglu, išpartao sam samom Ferarom uzduž i popreko, uživajući u umetničkom nasleđu ovog dela Italije. Isto tako mi je bilo zanimljivo da čeprkam po kulinarskim receptima, jer koliko god Alesandrini bio maestralan crtač, jednostavno ne može da dočara čari italijanske kuhinje na pravi način. Otude sam i sam postavio linkove ne samo na slike već i na video, pa ko voli, nek izvoli.

Sama postavka priče je interesantna. Polazi se od pogrešne narodne pretpostavke da Bogorodica u Ferari drži u rukama sedam munja (ako se pogleda dati link vidi se da to uopšte nisu munje već strele), a razlog je očigledan, munje u tom kraju sevaju samo tako. Štaviše, prilikom otvaranja železnice izbila je oluja i ubila tom prilikom jednog železničkog radnika. Da li pod uticajem jake hrane ili ne, ali i Marti i Java su proživeli avanturu u vozu sa neočekivanim završetkom.

A vala i vaš recenzent. Dok sam čačkao po netu oko munja i Bondena, prvo što mi je izletelo je katastroflana oluja sa poplavama, praćena gradom upravo u Bondenu ni deset dana od vremena od kada sam uzeo da pišem ovu recenziju. Što me je navelo da malo više istražujem o samom fenomenu munja, pa sam našao dva zanimljiva rezultata. Jedan je zapravo i za očekivati, naravno da munje udaraju više puta u isto mesto (kao što se i u stripu kaže, neka mesta više privlače munje od drugih), ali zašto? U časopisu Nejčer, nedavno je objavljena naučna studija u kojoj je prvi put posmatrana “munjina igla”. Naime, prilikom udara munje u zemlju, stvara se igla nekih 300 metara dužine, pozitivnog naelekrisanja, koja nastavlja da privlači ostale munje ka sebi, poput gromobrana. Drugi je da Sunčeva aktivnost utiče na povećanje (čak do 32%) udara munja. Naime, svi znamo za auroru, kada naelektrisane čestice sunčevog vetra se sudare sa našim magnetnim poljem, dobijemo lepu manifestaciju na nebu. Ali, taj sunčev vetar, pogotovu kada Sunce postane izuzuetno aktivno, utiče na kretanje gornjih delova atmosfere, utičući na stvaranje munja. Do sada se mislilo da sunčev vetar pozitivno utiče na vreme na Zemlji, “duvajući” od nas svojom silinom opasne kosmičke zrake, ali to izgleda nije slučaj. U svakom slučaju, još jedan razlog da se posvetimo proučavanju Space Weather-a sa pažnjom kakvo zaslužuje. A i nisam bio lenj, pa sam našao mapu munja. Mnogo, bre, kukaju žapci:)


Mapa munja sveta

Koliko je kratka priča i za šta je pisana, može da prođe. Alesandrini sasvim solidan.


Najavljno izdanje Misterije delte Poa, 1992.

Naprijed

N/A

MM SUPB 6b Kao u štampanoj knjizi

Naprijed

Recenzije čitatelja

  • tex2

    Ukupna ocjena 72%

    7, 7, 8, 6

    Nekako nedorečeno sve ispalo, došli u Ferraru, čuli legendu, naravno provozali se i ukazanje. Onako solidna priča je ne za visoke ocjene. Crtež odličan.

    24.11.2022
    20:28:00 sati
    tex2
    uredi
  • Spock

    Ukupna ocjena 66%

    6, 6, 8, 6

    S obzirom na namjenu i broj stranica više nego solidna priča. U svakom slučaju zanimljivo, što potvrđuje i recenzija. 

    27.11.2022
    08:18:00 sati
    Spock
    uredi
  • Dwayne_Looney

    Ukupna ocjena 63%

    6, 6, 7, 6

    Baš je simpatična činjenica kako je prije bilo namjenskih objava Martyja u obliku kratkih priča. Međutim, za čitatelja je važno znati pozadinu. Ovdje je zanimljiva Castellijeva ideja iako se ispričano (na sreću) nikad nije dogodilo. Da jeste, doživljaj bi bio potpun...

    27.11.2022
    21:21:00 sati
    Dwayne_Looney
    uredi

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

Aukcije

Forum