Mašina koja razmišlja

Martin Mystere

MM SUPB 6 | 40 str.

Lik koji se predstavlja kao Žil Vern upada u kuću Martija Misterije i na računaru, kao da je pitanje života iz smrti proverava da li su 1+1=2. Kad je shvatio da je sve u redu, sav srećan nestaje bez traga, ostavljajući Martija i Javu u čudu. Nedugo potom, u izlozima se pojavljuje “izgubljena” Vernova knjiga Mašina koja razmišlja sa apokaliptičnim krajem, kraj sveta zakazan je za 18. oktobar 1994…

Informacije o autorima

Scenarij

Crtež

Naslovnice

Ocjena stripa

Recenzija

Ukupna ocjena 81%

Priča 8

Scenarij 8

Crtež 9

Naslovnica 6

Moja ocjena

Ocijeni strip

Ocjena čitatelja

Ukupna ocjena 77%

P*7

S*7

C*8

N*6

NASLOVNICE — DOMAĆA IZDANJA

  • Stroj koji razmišlja i druge priče
    MM SUPB 6

NASLOVNICE — ORIGINALNA IZDANJA

  • La macchina pensante e altri racconti
    MM EX 16
  • Il marchio dei Maccormack
    KP MA 26

ZANIMLJIVOSTI

  • Originalno, ova priča bila je objavljena u Ken Parker Magazinu #26 iz 1995. godine, zajedno sa Nebom nad Sargaškim morem i Porodičnim pitanjima, koje su takođe našle mesta u ovoj Libelusovoj knjizi.
  • Antikvarijat “Little Nemo” je 1999. godine objavio i drugo izdanje ove priče na velikom formatu, u boji i u ograničenom tiražu od 1000 primeraka, od kojih je 40 potpisao Alesandrini a 300 Kasteli.
  • Prvo pojavljivanje Žila Verna u serijalu!
  • Hecel koga Vern pominje da je održao reč je zapravo njegov izdavač Pjer-Žil Hecel, koji je uzgred budi rečeno odbio da objavi knjigu o kojoj je ovde reč, Pariz u XX veku!
  • Žil Vern je popio skupocenu bocu šampanjca koju je Marti namerio da ispije sa Dijanom. Ali, ne lezi vraže…
  • Ako znate španski, i imate para na bacanje, možete za 30$ da nabavite knjigu, kao i naš Marti, Yo, Julio Verne od J.J. Beniteza sa Amazona. Izdavač je argentinska Planeta, januar 1989. godine;)
  • Ali za znatno manje pare, svega par dolara, mođete da nađete Drugi dnevnik Fileasa Foga od Filipa Hoeza Farmera, na kojeg se naš detektiv poziva.
  • Žan-Žil, potomak Vernov, pogrešno tumači zapise svog poznatog pretka. Srce civilizacije ispod Gobija je očigledna referenca na jedan od ulza u Agarti, a alternativna Zemlja je upravo to.
  • Na alternativnoj Zemlji, kad su već zaratili, imali su sreće. Njihov rat umesto Velikog, zove se Munjeviti iz 1917! Još jedan zanimljiva paralela sa našom Zemljom. Naime, jedan od glavnih razloga zašto je Julska kriza iz 1914. godine iskorišćena kao povod za rat je procena da će upravo do 1917. Rusija, kao do tada četvrta vojna sila na svetu postati treća, i time preskočiti Nemačku!
  • Benet u tunelu ispod Lamanša čita Vorld Herlad. Zanimljivo je da je osnivač, sad već pokojnog International Herald Tribuna bio takođe Benet!
  • Pol Ravel, ne samo da je izumeo čip, već na BASIC-u zapanjenom Benetu ispisuje program!
  • Učitelj koji kori Verna pominje i izvesnog Žozefa Aleksadra Sent-Iva, markiza od Alvedira, jednog od okultnih pisaca i autora knjige The kingdom of Agarttha: A journey into the hollow Earth.
  • Vern pominje da je došao kod Martija jer je u drugoj dimenziji on praunuk profesora Arona Aksa i Rozele O’Hare. Reč je, naravno profesoru Aronaksu iz 20 000 milja pod morem i Skarlet O’Hari iz Prohujalo s vihorom. Rozela je italijanizovana Skarlet;) Vole Italijani da italijanizuju imena kud stignu…

Iako pominjan mnogo puta, čak i kao saradnik baze Drugde, sve do ove kratke priče Žil Vern nije bio deo MM univerzuma. Imali smo, da tako kažemo, lažnog kapetana Nema, odnosno Androida 221, pominjao se i JLVRE u nekim opskurnim Misterijinim misterijama, ali sve je to do sada bilo okolo-izokolo. Posle ove priče uslediće otkriće i Nautilusa (o njemu u sledećoj recenziji), a Marti će biti akter u opisanom alternativnom svetu, kome će biti pružena druga šansa (o tome smo već pisali). Nažalost, s obzirom da su Priče iz baze Drugde tiho ugašene (poslednji broj je izašao 2020. godine), sa svojom 23-om sveskom, ukoliko ne vaskrsne u nekoj budućnosti poput Mister Noa ili Nika Rajdera na primer, teško da ćemo videti tu neispričanu priču kako je Žil Vern sarađivao sa bazom Drugde. Šteta.

Dobro, već je rečeno da je ideja za ovu priču bila tek objavljena “izgubljena” knjiga Pariz u XX veku, za koju se smatralo da je rukopis izgubljen, čak da ju je i sam Vern bacio, nezadovoljan kako je ispao, dok je isti sve vreme čučao u porodičnom sefu koji niko nije otvarao jer se mislilo da je prazan. Zanimljivo je da na istu nije došao sveznajući Kasteli (on ju jesta napisao), već poznati italijanski kolumnista i pisac Ecio Verenđa.

Priča je ugrubo podeljena na tri dela. U prvom, koji je opisan u Zanimljivostima, Vern ostavlja Martija u čudu i bez slavljeničkog šampanjaca. Naravno, Marti ne bi bio Marti da nam ne ispriča gomilu uglavnom nebitnih stvari iz Vernovog zemnog i podzemnog života, s obzirom da vidimo da je ovaj bio u komunikaciji i sa Denikenom još 1977. godine;)

Drugi deo je i najduži i odnosi se i na samu najnoviju izgubljenu knjigu koja opisuje tridesete godine XX veka u kome je tunel La Manš izgrađen, gde personalni računari odavno već postoje i uvedeni su i u komercijalnu upotrebu (oni su ovde uzrok pada berze!), a razvijeni su naravno i slicijumski čipovi i programski jezici. Uz pomoć amerikanaca, naša dva glavna junaka romana, Englez Benet i Francuz Ravel stvaraju Internet pomoću kojega se svaki stanovnik sada može povezati i bez koga ubrzo više ne može da živi. Mašina koja razmišlja određuje postupke ljudi, oni su postali potpuno zavsini od nje, sve dok jednog dana u budućnosti jedan čovek neznanog imena ne sedne pred svoj računar i ne pokuša da izvrši jednostavnu proveru: 1+1=3. Potom je usledio udar Skajneta, pardon mašina koje misle, i Zemlja se pretvorila u brdo gvožđa i vatre, 18. oktobra 1994. godine.

Poslednji, i najkraći deo je pokajnički. Nalazimo Verna na nekoj vrsti suđenja u Agartiju, gde su monasi/učitelji prlično besni zbog nanete štete. Vern sav pokunjen daje obećanje da knjiga neće videti dana pre vremena, odnosno datog dana u oktobru. A kao što znamo, učiniće i više, on će se vezati za taj paralelni svet toliko da će “prebaciti” našeg Martija tamo ne bi li ga spasio.

Moram da priznam da sam bio jako prijatno iznenađen ovom pričom. Pre svega njenom dužinom, ne sreću se kratke priče ovakvog obima tako često (mada će ih biti još nekolicina). Ona je čak duža od nekih regularnih priča, pada mi na pamet Time Travel, Inc, na primer. Na stranu dužina, izuzetno je interesantna i drži pažnju od početka do kraja, vidi se da se Kasteli baš potrudio, skoro kao da je pisao scenario za regularnu epizodu. Slično je i sa crtežom, osim na par vinjeta gde vidimo opuštenog Alesandrinija da daje sebi oduška, strip je odlično i nacrtan, tako da pohvale idu i na tu stranu. Ukratko, od svih recenziranih kratkih priča do sada, ova je zasigurno najbolja!

Naprijed

MM SUPB4 Utvare na Manhattanu

MM SUPB 3 Generacije

Naprijed

Recenzije čitatelja

  • delboj

    Ukupna ocjena 69%

    7, 7, 7, 6

    Pariz u 20. vijeku zbilja nije loša knjiga. Jedna vernovska antiutopija, ipak različita od njegovih avanturističkih romana, priča o malom čovjeku... S druge strane, jedno ovakvo djelo o prastarom računaru prevazišlo bi Verna u svakom pogledu. Ideja je zanimljiva, nije to ni scenaristički upropašteno, ali ipak je zahtijevalo malo dužu razradu. Crtež standardan, naslovna nešto lošija.

    09.04.2022
    16:38:00 sati
    delboj
    uredi
  • Spock

    Ukupna ocjena 96%

    10, 10, 10, 6

    Vjerojatno najbolja Martyjeva kratka priča, koja je i kvalitetno nadograđena nastavcima u redovnoj seriji. Upečatljiva, intrigantna i zanimljiva ideja s proročanskim elementima u vidu internet ovisnosti sveukupnog pučanstva, što je zaista i postao glavni način diktiranja globalnih razmišljanja i trendova, koliko god neki od tih "trendova" suludi, nelogični i nebitni bili. Treba imati na umu da je ova kratka priča izašla 1995., a to je ipak bilo vrijeme samih začetaka interneta. 

    Alessandrini je odlično dočarao sve Castellijeve ideje. Posebno je efektan ljepuškasti izgled alternativne Zemlje.

    15.04.2022
    08:33:00 sati
    Spock
    uredi
  • Dwayne_Looney

    Ukupna ocjena 67%

    6, 6, 8, 7

    Vjerujući recenziji prozirne senke, mogu reći da, sad je nebitno potpuno ili djelomično, nisam razumio strip. Ne znam odakle je i gdje Verne "prebacio" Martyja, a bome ni da se pokornički dio odvija u Agarthiju, a tek ovo odakle je gdje Verne išao s disketom. Ne znam, dvije Zemlje, dvije dimenzije... Previše za mene.

    Zbog toga mi je teško ocijeniti strip, Spock i senka kojima je Marty u krvi su zadovoljni, ja ću samo pohvaliti Castellijevo ogromno znanje i trud te proročanstvo o katastrofalnom utjecaju interneta na ljude.

    16.04.2022
    18:08:00 sati
    Dwayne_Looney
    uredi

Najnovije

Vijesti

  • Crtamo stripove!
    Vrijeme: 10.04.2022 11:52:00
    Prodavač: DeeCay
    Broj pogleda: 388

Magazin

Recenzije

  • Zemlja bez povratka
    Kod: DRGN LIB 20b
    Ocjena: 81%
    Vrijeme: 16.5.2022. 1:08:00
    Autor: Sarghan
    Broj komentara: 2
    Broj pogleda: 523
  • Nikad ne reci Maya
    Kod: ZG CUSKV 1
    Ocjena: 99%
    Vrijeme: 14.5.2022. 9:16:00
    Autor: Qwertz
    Broj komentara: 11
    Broj pogleda: 1062
  • Crommovi sluge
    Kod: ZG LU 325/327
    Ocjena: 49%
    Vrijeme: 12.5.2022. 1:47:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 8
    Broj pogleda: 1257
  • Nijemi prizor
    Kod: ZG CUSKV 6
    Ocjena: 100%
    Vrijeme: 10.5.2022. 23:17:00
    Autor: Qwertz
    Broj komentara: 9
    Broj pogleda: 1112
  • Priče vrača Mnogo Očiju
    Kod: ZG NID 1
    Ocjena: 62%
    Vrijeme: 9.5.2022. 0:50:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 7
    Broj pogleda: 1682

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

  • Crtamo stripove!
    Vrijeme: 10.04.2022 11:52:00
    Prodavač: DeeCay
    Broj pogleda: 388

Magazin

Recenzije

Aukcije

Forum