Dokument “Lambda”

Martin Mystere

MM VCZS 8b | 70 str.

Posle jedne naizgled sumnjive smrti siromašnog ribara u Manausu, Elajza Gregori dolazi do Detektiva Nemogućeg sa starim ruskim dnevnikom i namerom da unajmi Martija da istraži smrt njenih roditelja par decenija ranije. Ali, i pre nego što se naš odvažni detektiv i odluči na takav korak, u priču upada i Kris Tauer, upravnik baze Drugde, otkrivajući Martiju i Elajzi strašnu tajnu…

Informacije o autorima

Scenarij

Crtež

Naslovnice

Ocjena stripa

Recenzija

Ukupna ocjena 56%

Priča 7

Scenarij 7

Crtež 4

Naslovnica 2

Moja ocjena

Ocijeni strip

Ocjena čitatelja

Ukupna ocjena 61%

P*7

S*6

C*4

N*7

NASLOVNICE — DOMAĆA IZDANJA

  • Novi stan - Dokument Lambda
    MM ALM 2
  • Kako je Donald Tramp spasao svet - Dokument „Lambda“
    MM VCZS 8
  • Kako je Donald Tramp spasao svet - Dokument „Lambda“
    MM ZSR 8

NASLOVNICE — ORIGINALNA IZDANJA

  • Il documento lambda
    MM AL 1991

ZANIMLJIVOSTI

  • Originalno, ova priča izašla je u Italiji novembra 1990. godine u Almanahu misterija za 1991.
  • Naslovna strana bila je varijacija na originalnu temu iz prvog Almanaha misterija za 1988. godinu, ovog puta ona je “proruska”.
  • I ovaj Almanah misterija, tada još uvek novotarija, imao je 160 strana, uglavnom teksta podeljen u dva dela: Arhiv misterija i Dosije.
  • Možda je jedino vredno pomena najava iz Arhiva misterija za novi serijal “Nejtan Never”.
  • Dosije je, iako zvanično nosi naziv “Misterije Istočne Evrope”, gotovo u potpunosti posvećen ondašnjem Sovjetskom Savezu i njegovim misterijama. Ipak, par misterija omaklo se urednicima da pomenu i iz ostalih država Istočnog bloka, tako da se pod rubrikom Čuda pominje između ostalih i Gospa iz Međugorja, a da pod rubrikom Vampiri svakako nismo mogli biti zaobiđeni (mada se za Bonelijevu transkripciju narodnih zvanja krvopija može štošta reći).
  • Ova priča, zajedno Kondominijumom reprintovana je u MM Extra seriji #10, 1998. godine. Ovo izdanje je poslužilo kao osnov za objavljivanje i kod Libellusa i kod Veselog četvrtka, zajedno sa naslovnom stranom.
  • Pored Alesandrinijeve (druge) naslovne, Veseli četvrtak je objavio i alternativnu naslovnu stranu u ograničenom tiražu koju je radio poznati hrvatski crtač Goran Sudžuka.
  • Tajanstveni dokument “alef” ili “lambda” primaju očigledno Adolf Hitler, Džordž Buš Stariji, Mihail Gorbačov, Moamer Gadafi i Đulio Andreoti, tadašnji italijanski premijer (strana 87).
  • Car Aleksandar II (1818.-1881), koji se pominje u priči, ostavio je velikog traga i kod Rusa, a i kod Balkanaca. Na presto je došao u smiraj Krimskog rata, koji se završio pogubno po Rusiju. Posledično, pokrenuo je niz reformi u zemlji, prodao Aljasku Sjedinjenim Državama, delom da namiri dug zbog rata, ali uglavnom zbog nemoguć-nosti da brani tako daleku zemlju od mogućeg osvajanja od strane Britanaca. Godine 1861. ukinuo je kmetstvo u Rusiji, pa je postao poznat pod imenom Aleksandar Oslobodilac, a u Evropi je sklopio niz saveza, koji su Rusiji na duže staze osigurali mir. Samo jedan kraći, i pri tom uspešan rat sa Turskom 1877.-88. godine je vođen, pomogao je Kneževini Srbiji da se u Drugom Srpsko-Turskom ratu izvojeva pobeda, a ruske trupe su same oslobodile Bugarsku, dobijajući kod komšija titulu “car-oslobodilac Rusa i Bugara” i potvrđujući to mirom u San Stefanu, 19. februara 1878. kojom vaspostavlja Bugarsku od Crnog do Belog mora, uz celu Makedoniju i okruge Pirot i Vranje. Da bi se sprečio dominantni uticaj Rusije na Balkanu, ostale evropske sile sazvale su Berlinski kongres. Na žalost po cara, sve te reforme koje su Rusiju uvodile u moderne evropske tokove, nije sprečavalo mnoge radikale i anarhiste da pokušaju da izvrše atentat. Car Aleksandar je izbegao atentate 1866, 1867, aprila i decembra 1879, pa februara 1880. Ipak, onaj od 13. marta 1881. u Sankt Peterburgu nije uspeo, pao je kao žrtva eksplozije bombe koju je bacio Nikolaj Rusakov, član organizacije Narodna volja.
  • Berlinskim kongresom (13. jun - 13. jul 1878.) sprečeno je stvaranje nezavisne bugarske države, prve od 1396., bar privremeno, a Srbiji su uz Niš i Prokuplje dodati okruzi Vranje i Pirot. Takođe, Kneževina Srbija stekla je međunarodno priznanje, zajedno sa Crnom Gorom i Rumunijom. Austrougarska je dobila pravo da okupira još uvek otomansku Bosnu i Hercegovinu, a Bugarska, kojoj je samo pre par meseci obećana ne samo puna nezavisnost već i dominantna pozicija na Balkanu je ostala u sastavu Turske i podeljena na dva dela, autonomnu Kneževinu Bugarsku, koja je imala status otprilike koliko i Srbija do Berlinskog kongresa i Istočnu Rumeliju, koja je direktnije bila povezana sa Stambolom. Šta može poći po krivu?
  • Marti pominje arktičku bazu Zebra, ništa manje nego referencu na film Ledena stanica Zebra iz 1968. godine sa Rokom Hadsonom u glavnoj ulozi. Takođe se pominje i ruska baza Diomendel, biće da se misli na sličnu stanicu koja je zaista postojala na ostrvu Veliki Diomed tokom pola veka trajanja Hladnog rata.
  • Kapija po kojoj se veru agenti Drugde zaista (i danas) postoji, ali je, barem poslednjih 20 godina otključana na obe strane ulice, koja iako spaja dve važne prometne arterije, je mirna oaza u džungli Menhetna.
  • Kasteli, kroz Ruzvelta, opisuje opasnost od Trećeg svetskog rata koji se nadvija nad svetom, iako ovaj Drugi još uvek traje. Ova, jedna od poslednjih hladnoratovskih epizoda, iako izmaštana, itekako dobrano opisuje svet u kojem smo živeli. A svet je bar tri puta bio na korak od Trećeg, i verovatno, poslednjeg, rata.
  • Tokom kubanske krize koja je trajala od 15. do 28. oktobra 1962., a koja je izazvana instaliranjem sovjetskih nuklearnih projektila na Kubi, svojevrsnog odgovora na američke u Turskoj. Ovaj plan je imao poteškoća od samog početka, i Hruščov je imao ogromnu opoziciju, ali je svejedno odobrio isti. Amerikanci nisu sedeli skrštenih ruku, i uveli su pomorsku blokadu, što je navelo mnoge sovjetske nuklearne podmornice (inače građene za polarne, a ne tropske predele) da se predaju. Ali to nije bio slučaj sa kapetanom podmornice B-59 Valentinom Grigorievičem Savickim. Podmornica danima nije bila u kontaktu s Moskvom i posada nije znala da li je rat počeo ili ne. Kapetan je želeo da lansira nuklearni torpedo, ali s obzirom da je bila reč o specijalnom oružju, srećom, da bi se ono lansiralo, pored kapetana, politkomesara, trebala je potvrda i komandanta Vasilija Arhipova, koju on nije izdao, čime je izbegnut nuklearni napad.
  • 9. novembra 1979. godine, alarm je digao na noge NORAD (združenu severnoameričku vazdušnu komandu, inače protagonistu nekoliko MM priča). Usledio je čuveni poziv u 3 časa posle ponoći, Vilijam Odom probudio je Zbignjeva Bžežinskog rečima da su 250 raketa upućene iz Sovjetskog Saveza prema Sjedinjenim Državama. S obzirom da je znao da predsednik Karter ima od četiri do sedam minuta da se odluči za odmazdu, Bžežinski je kazao Odomu da sačeka i da ga izveštava o daljem razvoju situacije. Odom mu na to kazuje da je daljnih 2200 raketa upućeno prema Americi, i u trenutku kada Bžežinski kreće da zove predsednika Kartera, sledi treći Odomov poziv: ups, greška, naš kompujter je zabrljao sa simulacijom. Taj kompjuter će zabrljati još tri puta tokom naredne, 1980. godine.
  • Nemaju samo Amerikanci lažne alarme. 26. septembra 1983. godine, nešto iza ponoći, satelitski sistem za rano uzbunjivanje SSSR, nazvan “Oko” raportirao je da raketa iz pravca Sjedinjenih Država kreće ka Sovjetskom Savezu. Stanislav Petrov, oficir na dužnosti, pretpostavio je da se radi o grešci, jer je “Oko” činilo to i ranije. Nemalo potom, stiže obaveštenje da još četiri rakete kreću na Sovjetski Savez. I ovaj put Pet-rov, iako nema dokaza, napad pripisuje grešci. I zaista, kasnije se utvrdilo da su greške došle zbog retkog ukrštanja oblaka i odblesaka od sovjetskih komunikacionh satelita sa izuzetno izduženom putanjom. U objašnjenju zašto je odlučio kako je odlučio, citirao je svoj trening i da bi svaki potencijalni američki napad na SSSR bio masivan, a ne sa pet raketa.
  • Pominje se i omiljena konspirativna teorija da Li Harvi Osvald nije ubica Džona Kenedija.
  • Ali, tek je luda ona o “neprirodnoj” Andropovljevoj smrti. Čoveku otkazali bubrezi.
  • Kris Tauer iznosi nam rusku legendu o potopljenom kontinentu Beringija! Krajem osam-desetih ovakve ideje su bile verovatno na margini nauke, ali danas su mejnstrim. I zaista, mapa koju vidite u stripu gotovo da se podudara sa modernim predstavama naučnika o Beringiji, ili zemaljskom mostu između Azije i Amerike koji je postojao sve do poslednjeg Ledenog doba. Istraživanja flore, faune i pre svega ljudskih migracija, upućuju da je zaista u prošlosti postojala kopnena masa koju mi danas nazivamo Beringijom.
  • Na poslednjoj strani, Tauer citira film Alberta Sordija iz 1974. godine, Dok je i rata ima i nade.

Nastavljamo tamo gde smo stali, recenzija priče iz Zone Iks koje nisu (još uvek) u Zoni Iks. Dakle, posle dve probe u regularnoj seriji, Alfredo Kasteli pokreće novi serijal, Almanah misterija, čija prva sveska izlazi novembra 1987. godine i gde će on u prvih šest almanaha nastaviti da nas zabavlja sa nemogućim pričama. Dokument Lambda je jedna od njih.

Gospa iz Međugorja i druga čudesa

Već smo se mnogo puta sretali u serijalu Martija Misterije sa konspirativnim teorijama, Iluminatima i raznoraznim drugim tajnim društvima sa veselim agendama. Pomenimo samo Gospodare rata (gde austrougarski prestolonaslednik preživljava atentat u Sarajevu), Sećanja na budućnost (Žil Vern i njegov tajni JLVRE), te Nebesku zaveru (Chemtrails), a primera ima daleko više. Očigledno je da Kasteli i kompanija mu ima žicu za ovakve stvari, na kraju krajeva mi smo se sa tajnim udruženjem Ljudi u crnom, koji kontrolišu razvoj čitavog čovečanstva iz senke, i starom koliko i sam svet, upoznali već u prvom broju, ni manje ni više!

U ovoj priči Marti je narator (a i protagonista) izmaštane priče koja se oslanja na bezbroj knjiga, serija i filmova na temu tajnih društava moći, ljudima koji vladaju iz senke, tajnim dokumentima za koje zna samo nekolicina odabranih ljudi na vascelom svetu. U tu svrhu upoznajemo mladu Amerikanku ruskog porekla, Elajzu Gregori (zapravo Grigorov), koja je još kao dete ostala bez oba roditelja, ali bizarnim spletom okolnosti dolazi do jednog starog ruskog dnevnika kojeg je njen otac pokupio na, ispostaviće se, poslednjem zajedničkom odmoru na Aljasci. Kakvu su to tajnu otkrili njeni roditelji, šta je zapisano u tom preko vek starom dnevniku? I pre nego što uspemo i da se zapitamo dolazi do obrta…

Kuća Misterija biva meta napada, ali ne nekih tamo kriminalaca, već agenata Drugde, a sam Kris Tauer dolazi do Martija, te njemu a i nama otkriva strašnu tajnu: na kraju Drugog svetskog rata, supersile Sjedinjene Države i Sovjetski Savez dogovorile su se da naprave neku vrstu vlade u senci, koja će se truditi da ne dovede svet i ceo ljudski rod do Trećeg svetskog rata i na ivicu istrebljenja. Mesto: tunel ispod Beringovog moreuza, daleko od očiju znatiželjne javnosti a dovoljno blizu obeju država. Na žalost po Elajzu, njeni radoznali roditelji su uspeli da uđu u sam tunel, čime su zapečatili svoju sudbinu. Zanimljivo je da je Tauer bio slobodan ovo sve da saopšti jer je čitav projekat obustavljen dve godine ranije, a tunel uništen. Vlada u senci je već bila stvar prošlosti.

Enciklopedija Bonelijana

Ova priča je pisana u sam smiraj Hladnog rata, iako je on kada je ista objavljena, još uvek postojao. Međutim, miniranjem tunela i rasformiranjem vlade u senci sam Kasteli nagoveštava i kraj rata i prestanak opasnosti. Iako su pad Berlinskog zida i potonji susreti na Malti između Buša Starijeg i Gorbačova vremenski blizu, jer priče se pišu u Boneliju par godina unapred, ne treba smetnuti s uma da je Marti Misterija jedan od retkih serijala koji je išao u korak sa modernim događajima i to pratio barem u poslednjem trenutku izmenjenim dijalozima, pa i docrtavanjima. Samo ćemo podsetiti na par slučajeva: u jednom trenutku Marti se jada Javi kako to neko želi da naudi Firenci (referenca je na eksploziju bombe koju je postavila Sicilijanska mafija i koja je potresla čitav grad 27. maja 1993. godine) u letnjem specijalu Čarobni grad (izašlog juna 1993). A kada su tokom terorističkog napada 11. septembra 2001, u Njujorku stradale Kule bliznakinje, u #235 regularne serije, novembra iste godine, u rubrici Tajanstvena pošta Kasteli se dostojno oprostio od istih na pola stranice. U narednim brojevima, sve vinjete koje su pokazivale panoramu Njujorka bile su izmenjene, i bez sad više nepostojećih Kula bliznakinja. Ne bi bilo otud čudno da se u poslednjem trenutku izmeni deo teksta na samom kraju priče posle ovih fundamentalnih događaja.

Priča, kao takva je odličan podsetnik i svedok jednog vremena, uz to ne smeta ni što je izmašta-na. Kasteli se odlično snalazi na relativno malo strana sa jako puno protagonista, što izmišljenih, što stvarnih (u izmišljenim situacijama) i gotovo ni u jednom trenutku ne gubi konce iz ruku. Čak uspeva i da nas zabavi sa Tauerom koji je good guy - bad guy karakter ovde, a ovo je zapravo i podsećanje da on i Marti nisu oduvek bili u skladnim odnosima (Marti je od samog uvođenja Drugde u serijal bio izuzetno skeptičan prema istoj, a sa skepsom i nepoverenjem se odnosio i prema Taueru jako puno puta).

Naravno, nije sve tako svetlo. Istina, sasvim je moguće da bi i Nagibin zaglavio Sibir, ali samo zbog kritike cara, i to još Aleksandra II? Da je bar neko drugi bio na vlasti, pa ajde. No, dobro, ovo je baš čeri piking s moje strane, i treba uzeti u obzir i vreme kada je pisan scenario i stav Zapada da su svi ruski vladari ko Ivan Grozni. Ono što meni nije selo je da se neki intelektualac izgubi u bespućima Sibira. Zaista, nije lako omašiti jug, osnove orijentacije u prostoru zna svako dete, a nekmoli samozvani intelektualci. Ipak, ono što najviše smeta u priči je da tamo nekakav par civila može tek tako da se ušeta u supertajnu bazu na Arktiku, i još pride jedan od uljeza uspe da umakne i da se decenijama krije. Ova supervlada je skidala glave predsednicima najmoćnijih država, a jedan civil ih navozao poput volova? Aha, oće to.

Međutim, kritika ponajviše ide prema crtačima. Da, množina. Đovani Krivelo je apsolutno uža-san, i naša je sreća da njegov “talenat” nismo viđali češće. Srećom, samo su ovi rani almanasi (a potom serijal Zona Iks) postali su poligoni za uglavnom neafirmisane crtače (čast izuzecima) da nas “uveseljavaju” svojim remek-delima. Isto tako i Alesandrinijeva naslovna strana. Da, ovde je reč o originalnoj naslovnoj strani Almanaha misterija za 1991. godinu, koji je kako smo ranije napomenuli samo verzija originalne naslovne strane prvog Almanaha. I ako je taj Almanah tada bio nešto novo, pa samim tim i naslovna bila nova, zbunjujuća i u neku ruku lepa, kad se ponavlja iz godine u godinu postane dosadna. Otude izuzetno niska ocena gore. Takođe, ostaje žal za Bonelijevom cenzurom Sudžukine naslovne strane, koja istina nema veze sa ovom pričom, ali vredi pomena.

Naprijed

MM ALM 2a Novi stan

MM ALM 5a Efekt bumeranga

Naprijed

Recenzije čitatelja

  • Spock

    Ukupna ocjena 70%

    9, 6, 6, 7

    Druga priča u drugom Libellus almanahu koja je, kao i prva, također izmišljena od strane dobrog starog strica Martina, ali nije nevjerojatna i nemoguća - za razliku od prve. Bolja je od prve u svakom pogledu, ali uopće se ne sjećam da sam je prije čitao - a jesam! Zanimljivo! Priče o zavjeri na globalnoj razini su uvijek zanimljive, pa tako i ova. Istina, nema pravog epiloga, odnosno rješenja, već se završetak svodi na dugo prepričavanje i objašnjavanje, što se većini ne sviđa.

     

    Crivello bolji nego u prvoj priči ovog izdanja. Pokušava oponašati Alessandrinija, ali ne ide mu baš. Sreća pa u Martiju crtež ne igra toliko bitnu ulogu. Naslovnica originalnog izdanja M.M. Extra br. 10 zanimljiva - vrijedi za obje priče u knjizi.

     

    U Libellusovoj knjizi imamo i Mišakov tekst: "Sva lica Armagedona", gdje nas autor upoznaje s različitim mogućnostima kako bi se smak svijeta mogao odigrati. Zanimljivo, ali zna on to puno bolje.

    14.12.2020
    07:26:00 sati
    Spock
    uredi
  • Ukupna ocjena 52%

    6, 6, 3, 7

    Odlična recenzija!

    Davno sam ovo čitao, pa su ocene više po sećanju i utisku koji mi je ostavio strip

    Zanimljiv mi je komentar u recenziji da su Martijeve epizode modifikovane naknadno zbog nekih tekućih događaja. To ranije nikad nisam primetio, a fasciniralo me je u aprilskoj epizodi ove godine Kao Kasper Hauzer, gde je Marti na nekoliko strana stripa u izolaciji zbog epidemije koronavirusa, koja je zaista malo pre toga krenula po svetu. Posle toga se strip nastavlja kao da se ništa u svetu ne događa, tako da je bilo očigledno da su stranice naknadno docrtane, ali bez obzira je bilo zanimljivo pročitati znajući da se strip realizuje obično dve tri godine pre objave.

    14.12.2020
    07:35:00 sati
    stripadzija
    uredi
  • Hercule Poirot

    Ukupna ocjena 66%

    8, 8, 4, 6

    U MM epizodama, globalni komploti i svjetske teorije zavjere, teme su koje volim naći u radnji. Ovoga puta sam dobio i više nego što sam očekivao, unatoč zbrljanom crtežu. 

    14.12.2020
    08:28:00 sati
    Hercule Poirot
    uredi
  • Dwayne_Looney

    Ukupna ocjena 59%

    6, 5, 6, 8

    Pročitao prije skoro 2 godine, sjećanja nema, pa u komentaru interpretiram svoj komentar s foruma...

    Dakle, Castelli je ovdje svoju neodlučnost "zaštitio" na način da priču stavlja u Martyjeva usta, ali sve to je za zaborav: jedna zanimljiva projekcija savezničke supervlade koja bi u realnosti bila disfunkcionalna. Ili mi se tako činilo? U međuvremenu se dogodio Covid-19 pa nikakve teorije ne treba odbaciti. Kako god, bolja epizoda od one s Trumpom ali trebao je Castelli biti hrabriji, dignuti sve na viši nivo odnosno napraviti priču za redovnu ediciju.

    14.12.2020
    09:28:00 sati
    Dwayne_Looney
    uredi

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Prvak
    Kod: MN SA 23
    Ocjena: 77%
    Vrijeme: 18.1.2021. 9:24:00
    Autor: Koresh
    Broj komentara: 5
    Broj pogleda: 387
  • Krater strave
    Kod: TX ZS 301
    Ocjena: 79%
    Vrijeme: 14.1.2021. 16:55:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 12
    Broj pogleda: 1042
  • Put osvete
    Kod: KM LU 24
    Ocjena: 59%
    Vrijeme: 13.1.2021. 12:49:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 8
    Broj pogleda: 1049
  • Šumske priče
    Kod: ZG MX 37
    Ocjena: 68%
    Vrijeme: 13.1.2021. 10:11:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 6
    Broj pogleda: 589
  • Buđenje Tiamat
    Kod: MM VEC 54
    Ocjena: 71%
    Vrijeme: 8.1.2021. 23:41:00
    Autor: DeeCay
    Broj komentara: 2
    Broj pogleda: 366

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Gambit i osveta
    Kod: ZG KOZA 9
    Ocjena: 73%
    Vrijeme: 25.10.2020. 14:41:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 10
    Broj pogleda: 1838
  • Hellingenova sudbina
    Kod: ZG SR 648/650
    Ocjena: 34%
    Vrijeme: 24.12.2020. 14:30:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 12
    Broj pogleda: 1767
  • Povratak Plavuše
    Kod: ZG VEC 163/165
    Ocjena: 59%
    Vrijeme: 7.11.2020. 21:22:00
    Autor: going going
    Broj komentara: 7
    Broj pogleda: 1702
  • Mister No - Povratak
    Kod: MN LBNP 1/5
    Ocjena: 84%
    Vrijeme: 18.11.2020. 18:27:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 1448
  • Gorka istina
    Kod: KM ZS 870
    Ocjena: 83%
    Vrijeme: 28.11.2020. 23:37:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 8
    Broj pogleda: 1339

Aukcije

Forum