Dokument “Lambda”

Ocjena stripa

ZANIMLJIVOSTI

• Originalno, ova priča izašla je u Italiji novembra 1990. godine u Almanahu misterija za 1991.
• Naslovna strana bila je varijacija na originalnu temu iz prvog Almanaha misterija za 1988. godinu, ovog puta ona je “proruska”.
• I ovaj Almanah misterija, tada još uvek novotarija, imao je 160 strana, uglavnom teksta podeljen u dva dela: Arhiv misterija i Dosije.
• Možda je jedino vredno pomena najava iz Arhiva misterija za novi serijal “Nejtan Never”.
• Dosije je, iako zvanično nosi naziv “Misterije Istočne Evrope”, gotovo u potpunosti posvećen ondašnjem Sovjetskom Savezu i njegovim misterijama. Ipak, par misterija omaklo se urednicima da pomenu i iz ostalih država Istočnog bloka, tako da se pod rubrikom Čuda pominje između ostalih i Gospa iz Međugorja, a da pod rubrikom Vampiri svakako nismo mogli biti zaobiđeni (mada se za Bonelijevu transkripciju narodnih zvanja krvopija može štošta reći).
• Ova priča, zajedno Kondominijumom reprintovana je u MM Extra seriji #10, 1998. godine. Ovo izdanje je poslužilo kao osnov za objavljivanje i kod Libellusa i kod Veselog četvrtka, zajedno sa naslovnom stranom.
• Pored Alesandrinijeve (druge) naslovne, Veseli četvrtak je objavio i alternativnu naslovnu stranu u ograničenom tiražu koju je radio poznati hrvatski crtač Goran Sudžuka.
• Tajanstveni dokument “alef” ili “lambda” primaju očigledno Adolf Hitler, Džordž Buš Stariji, Mihail Gorbačov, Moamer Gadafi i Đulio Andreoti, tadašnji italijanski premijer (strana 87).
• Car Aleksandar II (1818.-1881), koji se pominje u priči, ostavio je velikog traga i kod Rusa, a i kod Balkanaca. Na presto je došao u smiraj Krimskog rata, koji se završio pogubno po Rusiju. Posledično, pokrenuo je niz reformi u zemlji, prodao Aljasku Sjedinjenim Državama, delom da namiri dug zbog rata, ali uglavnom zbog nemoguć-nosti da brani tako daleku zemlju od mogućeg osvajanja od strane Britanaca. Godine 1861. ukinuo je kmetstvo u Rusiji, pa je postao poznat pod imenom Aleksandar Oslobodilac, a u Evropi je sklopio niz saveza, koji su Rusiji na duže staze osigurali mir. Samo jedan kraći, i pri tom uspešan rat sa Turskom 1877.-88. godine je vođen, pomogao je Kneževini Srbiji da se u Drugom Srpsko-Turskom ratu izvojeva pobeda, a ruske trupe su same oslobodile Bugarsku, dobijajući kod komšija titulu “car-oslobodilac Rusa i Bugara” i potvrđujući to mirom u San Stefanu, 19. februara 1878. kojom vaspostavlja Bugarsku od Crnog do Belog mora, uz celu Makedoniju i okruge Pirot i Vranje. Da bi se sprečio dominantni uticaj Rusije na Balkanu, ostale evropske sile sazvale su Berlinski kongres. Na žalost po cara, sve te reforme koje su Rusiju uvodile u moderne evropske tokove, nije sprečavalo mnoge radikale i anarhiste da pokušaju da izvrše atentat. Car Aleksandar je izbegao atentate 1866, 1867, aprila i decembra 1879, pa februara 1880. Ipak, onaj od 13. marta 1881. u Sankt Peterburgu nije uspeo, pao je kao žrtva eksplozije bombe koju je bacio Nikolaj Rusakov, član organizacije Narodna volja.
• Berlinskim kongresom (13. jun - 13. jul 1878.) sprečeno je stvaranje nezavisne bugarske države, prve od 1396., bar privremeno, a Srbiji su uz Niš i Prokuplje dodati okruzi Vranje i Pirot. Takođe, Kneževina Srbija stekla je međunarodno priznanje, zajedno sa Crnom Gorom i Rumunijom. Austrougarska je dobila pravo da okupira još uvek otomansku Bosnu i Hercegovinu, a Bugarska, kojoj je samo pre par meseci obećana ne samo puna nezavisnost već i dominantna pozicija na Balkanu je ostala u sastavu Turske i podeljena na dva dela, autonomnu Kneževinu Bugarsku, koja je imala status otprilike koliko i Srbija do Berlinskog kongresa i Istočnu Rumeliju, koja je direktnije bila povezana sa Stambolom. Šta može poći po krivu?
• Marti pominje arktičku bazu Zebra, ništa manje nego referencu na film Ledena stanica Zebra iz 1968. godine sa Rokom Hadsonom u glavnoj ulozi. Takođe se pominje i ruska baza Diomendel, biće da se misli na sličnu stanicu koja je zaista postojala na ostrvu Veliki Diomed tokom pola veka trajanja Hladnog rata.
• Kapija po kojoj se veru agenti Drugde zaista (i danas) postoji, ali je, barem poslednjih 20 godina otključana na obe strane ulice, koja iako spaja dve važne prometne arterije, je mirna oaza u džungli Menhetna.
• Kasteli, kroz Ruzvelta, opisuje opasnost od Trećeg svetskog rata koji se nadvija nad svetom, iako ovaj Drugi još uvek traje. Ova, jedna od poslednjih hladnoratovskih epizoda, iako izmaštana, itekako dobrano opisuje svet u kojem smo živeli. A svet je bar tri puta bio na korak od Trećeg, i verovatno, poslednjeg, rata.
• Tokom kubanske krize koja je trajala od 15. do 28. oktobra 1962., a koja je izazvana instaliranjem sovjetskih nuklearnih projektila na Kubi, svojevrsnog odgovora na američke u Turskoj. Ovaj plan je imao poteškoća od samog početka, i Hruščov je imao ogromnu opoziciju, ali je svejedno odobrio isti. Amerikanci nisu sedeli skrštenih ruku, i uveli su pomorsku blokadu, što je navelo mnoge sovjetske nuklearne podmornice (inače građene za polarne, a ne tropske predele) da se predaju. Ali to nije bio slučaj sa kapetanom podmornice B-59 Valentinom Grigorievičem Savickim. Podmornica danima nije bila u kontaktu s Moskvom i posada nije znala da li je rat počeo ili ne. Kapetan je želeo da lansira nuklearni torpedo, ali s obzirom da je bila reč o specijalnom oružju, srećom, da bi se ono lansiralo, pored kapetana, politkomesara, trebala je potvrda i komandanta Vasilija Arhipova, koju on nije izdao, čime je izbegnut nuklearni napad.
• 9. novembra 1979. godine, alarm je digao na noge NORAD (združenu severnoameričku vazdušnu komandu, inače protagonistu nekoliko MM priča). Usledio je čuveni poziv u 3 časa posle ponoći, Vilijam Odom probudio je Zbignjeva Bžežinskog rečima da su 250 raketa upućene iz Sovjetskog Saveza prema Sjedinjenim Državama. S obzirom da je znao da predsednik Karter ima od četiri do sedam minuta da se odluči za odmazdu, Bžežinski je kazao Odomu da sačeka i da ga izveštava o daljem razvoju situacije. Odom mu na to kazuje da je daljnih 2200 raketa upućeno prema Americi, i u trenutku kada Bžežinski kreće da zove predsednika Kartera, sledi treći Odomov poziv: ups, greška, naš kompujter je zabrljao sa simulacijom. Taj kompjuter će zabrljati još tri puta tokom naredne, 1980. godine.
• Nemaju samo Amerikanci lažne alarme. 26. septembra 1983. godine, nešto iza ponoći, satelitski sistem za rano uzbunjivanje SSSR, nazvan “Oko” raportirao je da raketa iz pravca Sjedinjenih Država kreće ka Sovjetskom Savezu. Stanislav Petrov, oficir na dužnosti, pretpostavio je da se radi o grešci, jer je “Oko” činilo to i ranije. Nemalo potom, stiže obaveštenje da još četiri rakete kreću na Sovjetski Savez. I ovaj put Pet-rov, iako nema dokaza, napad pripisuje grešci. I zaista, kasnije se utvrdilo da su greške došle zbog retkog ukrštanja oblaka i odblesaka od sovjetskih komunikacionh satelita sa izuzetno izduženom putanjom. U objašnjenju zašto je odlučio kako je odlučio, citirao je svoj trening i da bi svaki potencijalni američki napad na SSSR bio masivan, a ne sa pet raketa.
• Pominje se i omiljena konspirativna teorija da Li Harvi Osvald nije ubica Džona Kenedija.
• Ali, tek je luda ona o “neprirodnoj” Andropovljevoj smrti. Čoveku otkazali bubrezi.
• Kris Tauer iznosi nam rusku legendu o potopljenom kontinentu Beringija! Krajem osam-desetih ovakve ideje su bile verovatno na margini nauke, ali danas su mejnstrim. I zaista, mapa koju vidite u stripu gotovo da se podudara sa modernim predstavama naučnika o Beringiji, ili zemaljskom mostu između Azije i Amerike koji je postojao sve do poslednjeg Ledenog doba. Istraživanja flore, faune i pre svega ljudskih migracija, upućuju da je zaista u prošlosti postojala kopnena masa koju mi danas nazivamo Beringijom.
• Na poslednjoj strani, Tauer citira film Alberta Sordija iz 1974. godine, Dok je i rata ima i nade.