Karavađov kod

Martin Mystere

MM VEC 13 | 154 str.

Marti i Java su u Firenci zbog muzičkog festivala, ali i zbog skupljanja materijala za novu epizodu italijanskih Misterijinih misterija, kad su već tu. Tema je malecno ostrvo Pijanoza, koja krije zanimljive tajne poput ranohrišćanskih katakombi i templara. U celu priču upliće se i Martijev producent Aron, koji želi da epizoda bude posvećena Karavađu. I zaista, kada se desi jedno ubistvo upravo na Pijanozi, Marti i Java će nevoljno krenuti za dešifrovanjem Karavađovog koda…

Informacije o autorima

Scenarij

Crtež

Naslovnice

Ocjena stripa

Recenzija

Ukupna ocjena 54%

Priča 6

Scenarij 5

Crtež 5

Naslovnica 6

Moja ocjena

Ocijeni strip

Ocjena čitatelja

Ukupna ocjena 51%

P*5

S*4

C*7

N*3

NASLOVNICE — DOMAĆA IZDANJA

  • Karavađov kod
    MM VEC 13

NASLOVNICE — ORIGINALNA IZDANJA

  • Il codice Caravaggio
    MM SR 291

ZANIMLJIVOSTI

  • Ideju za scenario Kasteliju za ovu priču predložio je Fabricio Otone, istorijski vodič grada Livorna, koji se i inače bavio, između ostalog, pisanjem scenarija i konusltovanjem za televizijske programe istorijske tematike.
  • Ostrvo Pijanoza (ime vuče iz latinskog korena i znači ravnica, jer je najviša tačka ostrva na 29m visine), nalazi se u Toskanskom arhipelagu, 14km južno od Elbe. Naseljena je još od paleolita, a od IV veka su hrišćani tamo napravili svoje katakombe. 1856. godine, Leopold II, Veliki vojvoda od Toskane otvorio je kaznionicu na ostrvu koja je zatvorena tek 17. jula 1997. godine. Od 1996. ovo ostrvo je Nacionalni park i zaštićena morska zona koju je moguće posetiti samo u grupi, 250 posetilaca dnevno.
  • Šaljivdžija koji se pojavljuje između strana 7 i 9 je sam Danijele Kaluri (sa svojom devojkom pored), a na majici mu je junakinja Luana, koju je objavljivao za livornski satirični mesečnik Vernacoliere.
  • Marti pominje Aronu da je došao u Italiju samo zbog Italija Vejv festivala. U vreme objavljivanja ove priče, prvi Italija Vejv festival održan je u Firenci, od 17. do 22. jula 2007. godine. Od svih koji su nastupali na tom festivalu znam jedino za Geldofa… O tempora, o mores!
  • S druge strane, Aron pokušava da natera Martija da se otkači festivala i da se zakači za Karavađa pričom kako se u Italiji održavaju brojne izložbe koje će uskoro krenuti širom sveta. I zaista, Karavađo je “nanovo rođen” 2003, kada je nekako krenula pomama za ovim umetnikom, a o tome i Kasteli piše više u Misterijinim Misterijama.
  • Ceo niz parkiranih automobila u ulici Anđulara je ispod znaka za zabranjeno parkiranje:), strana 17.
  • Jan Vermer (1632.-1675.) bio je ne tako poznati holandski slikar za vreme svog života. Ostavio je iza sebe relativno skroman opus, nekih 30 i kusur dela, a i umro je u bedi. Za njega se vezuje teorija da je koristio kameru opskuru i slična sokoćala prilikom stvaranja svojih dela, od kojih su svakako najpoznatija Devojka sa bisernom minđušom i Mlekarica.
  • Kamera obskura (mračna soba) je zatamnjena prostorija sa rupom ili sočivom s jedne strane i zidom koji se nalazi nasuprot rupi. Prinip rada kamere obskure, odnosno prelamanja svetlosti bio je poznat od davnina, a eksperimenti su rađeni i u Vizantiji i u Kini. Najraniju studiju o kameri obskuri imao je Ibn Alhazem u XI veku, a na osnovu njegovih istraživanja nadovezao se Leonardo da Vinči sa svojim. Ipak sam termin, kao i princip rada iste, opisao je Johan Kepler 1604. godine.
  • Na ubciju se sa pomalo šale pitaju, nije li maršal Paolo Otone u krvnoj vezi sa koscenaristom ove epizode, Fabricijom Otoneom.
  • Bafomet je danas simbol balansa (muškog i ženskog, poluljudskog i poluživotinjskog, dobra i zla), predstavljen u obliku humanoidne koze. Istorijski gledano, prvi pomen Bafometa imamo jula 1098, tokom opsade Antiohije, gde on označava Muhameda. Kada su kasnije vitezovi Templari bili uhapšeni od strane francuskog kralja Filipa IV, oktobra 1307, pored obožavanja Bafometa bili su optuženi za pederluk, ispišavanje po krstu svetome i sodomiju (nekako mi dođe povezano sa ovom prvom optužbom iz nekog razloga…) Biće da su te sve optužbe bile malkice preterane, jer su bile skoro pa preslikane sa suđenja Katarima…
  • Vitruvijanski čovek je čuveni crtež Leonarda da Vinčija iz 1490. godine koji predstavlja koncept idealne proporcije ljudskog tela. Ime je dobilo prema čuvenom rimskom arhitekti Marku Vitruviju Poliju (I vek pre Hrista), koji je imao tri principa gradnje zgrada: snaga, polza i lepota. Njegovo delo Deset knjiga o arhitekturi prvi put na srpskom je objavljeno 1951. godine.
  • Previtruvijanski čovek, u trećoj vinjeti na 106oj strani ima dve ruke, ali se nekako na poslednjoj vinjeti sledeće strane premetnuo u pravog Vitruvijanca.
  • Marina del Kampo, mesto od 2104 stanovnika, na kome se Marti i Aron podbadaju, nalazi se na ostrvu Elba, ima čak i aerodrom, a sa nje se polazi dalje na Pijanozu.
  • Još su Plinije i Plutarh sugerisali da Rim ima tajno ime koje čuva boginja Angerona. Otkrivanje istog omogućilo bi neprijateljima da unište grad. S obzirom šta su Goti Rimu učinili 410. godine, mnogi su se pitali da ovi varvari ne saznaše i tajno ime Rima, i ako jesu koje li je. Kasteli u svojim Misterijinim Misterijama nam navodi neka moguća imena.
  • Neko ne zna istoriju. Da li Tit Livije, da li Marti Misterija, ili sam Kasteli. Na strani 155, Marti pripoveda kako je prema Titu Liviju Rimljanima uspelo da poraze Samnite i preotmu im Veji, izgovarajuči njegovo tajno ime. Nevolja je ta što je Veji zaista pao ali u čuvenim etrurskim ratovima, sami Samniti su se nalazili na sasvim drugom kraju Apenina, malo iznad današnjeg Napulja…
  • Na pretposlednjoj vinjeti saznajemo i ko je novi čuvar tajne Pijanoze…
  • Zanimljivim spletom slučajnosti, Veseli Četvrtak je ovu epizodu objavio bukvalno pred 400 godišnjicu smrti velikog umetnika, jula 2010. godine!

Jako puno vremena je prošlo od kada sam po prvi put pročitao ovu epizodu, evo pa skoro petnaest godina. Uostalom, da nije bilo tako, ne bih vam na nos nabijao neprestano i besumično sve te moguće i nemoguće Karavađe koji su se na tržištu u međuvremenu pojavili (imate sreće da ih ima samo tri, bar ja da znam…) Dakle, Kasteli je uspeo da na prvo (i drugo, pa i treće) čitanje baci masnu kosku pred vašeg recenzenta, zainteresuje ga za Život i priključenija Mikele Anđela Merizija Milanskog i Karavađskog, manje za same umetnine (imao sam C iz likovnog), više za samu epohu (a 5 iz istorije) u kojem je delao ovaj velikan. Što bi onda značilo da je sama epizoda ispala odlično?

Pijanoza

Kada se ista čita bez prevelikog udubljivanja u temu, kada se otprilike u istu ulazi sa određenim očekivanjima, koja se i zaista obistinjuju, onda ona zaista, kao što sam kazao na početku, na prvi pogled zaista deluje sasvim fino. Jeste, ovo je očigledan rip-off Da Vinčijevog Koda, na kraju krajeva to ni sam Kasteli ni ne krije, vidi se i po naslovu, a i po Martijevim reakcijama na knjigu koja se samo tako rabi;) Naš junak čak i uspeva, protiv svoje volje da pronađe misteriju koju je ostavio iza sebe Karavađo, da je reši, i da se nekoliko puta spase sigurne smrti pride. Misterija, akcija, tajna društva, svi elementi su tu, i ne čudi kada se mozak ne uključuje previše, kao moj onomad, da ova priča sasvim štima od početka do kraja.

Avaj! Jedno je čitati strip pa ga odložiti na policu i možda mu se vratiti nekada još jedared, ako i tada, a sasvim nešto drugo uzeti ga i krenuti da iščitavaš slovo po slovo zarad seciranja, pardon, recenzije. Tek tada shvatiš koliko sva ta priča jedva da drži vodu, da su greške na sve strane, što dramaturške, što faktografske, a neke od njih ti i bukvalno zevaju u lice!

Kaluri sa devojkom

Jednu grešku smo već obradili u zanimljivostima, a to je da Tit Livije veli kako su Rimljani maznuli Samnatima gard prizivajući njegovo tajno ime. Taj grad (Veji) zaista jeste pao, ali u potpuno drugim ratovima, sa Etrurcima (Veji se nalazio u blizini Rima, a i sam Marti kaže da su gradovi u Laciju imali tajna imena). Samnati sa druge strane, nalazili su se na sasvim drugom kraju poluostrva. Po legendi kada je Veji pao, boginja Junona, zaštitnica grada, je pozvana da uđe u Rim. Druga, i to poprilična greška, nalazi se na stranama 62 i 63, odnosno neverovatno Javino spasavanje Martija! Za nepoverovati koliko je taj neandertalac brz. Dok se mučeni Marti zakopetljao u uže za spuštanje sidra, Java je uspeo da napravi fotografiju, otrči na drugi deo broda, razbije zaštitno staklo, uzme sekiru, dotrči nazad do užeta i preseče ga u, pogađate, poslednjem trenutku! Marti se za sve to vreme, u svojevrsnom slomošnu, pomerio 36mm, odokativno. Javo, ti si novi Fleš! A ako ste mislili da Sunce u podne baca najkraću senku, ništa vi ne znate, Kaluri i Kasteli će vam to bolje objasniti. Senka stene na strani 118 se pruža u unedogled, iako u stvarnosti ne bi trebalo da doseže ni do plaže. Ali, hej, šta znaju astronomi i izviđači… Štaviše, za objekat visine 1m, senka će biti dužine 88cm. A stena svakako je manja.

Međutim, najveća greška je u računanju vremena. Sad će neko da možda pomisli, šta, pa imamo pomeranje sa julijanskog na gregorijanski kalendar. Ne. Merenje vremena u srednjem veku bilo je znatno drugačije od danas. Neću naravno ovde ulaziti u detalje, samo ću pomenuti da prvi časovnici (sa oprugama) koji su pokazivali koliko toliko tačno vreme svih 24 časa su se pojavili tek oko 1430. godine. Naravno da je čovečanstvo od najranijih vremena pokušavalo na najrazličitije načine da beleži vreme uz pomoć sunčanika, klepsidri i peščanika, na primer. Ali, u vreme kada nastaje crtež koji će inspirisati Da Vinčija da na pravi svog Vitruvijanskog čoveka, a Karavađa da na njemu zabeleži svoj kod, dakle iz XIII veka, tada postoji jedan sasvim drigačiji sistem obeležavanja vremena (koji se, štaviše, unekoliko i danas koristi): kanonski!

Reč je, naravno, o kanonskom (crkvenom) računanju vremena (zvonjavi i molitvama) koja je vaspostavljena još u IX veku i počinjala je bdenjem, nastavljala bi se jutarnjim molitvom, pa prvim, trećim, šestim pa devetim časom, posle koje bi sledila večernja a zatim povečerje. Ovo je redosled u zapadnim crkvama, kod pravoslavnih je sličan, s tim da su bdenje i jutarnja molitva zajedno uključena u jutrenje.

Lepo, reči će neko, ali kakve veze sad sve ovo gore ima sa časovima. Ima, jer se molitve odvijaju, odnosno počinju u tačno određeno vreme (u odnosu na izlaz Sunca u dato doba godine).


Dakle, prva služba posle zalaska Sunca u leto počinjala bi oko 9:20 uveče. Sada, ako obratimo pažnju na Karavađov crtež i na XII časova, to ne znači podne, već dvanaest časova narednog dana, a dan kreće od prve službe posle zalaska Sunca, dakle, prema gornjoj tabeli to bi bilo 9:20 izjutra! Kada pišeš epizode, ili bar deo nje, smešten u rani Srednji vek, pokušaj barem delom da se izmestiš iz udobnog XXI stoleća i da se premestiš u pustahiju XIII-og i u vreme kako je taj narod živeo i preživljavao.

Ipak, i pored svega, Kasteli uspeva da zanteresuje čitaoca, makar on krenuo da traži dlake u jajetu. Na uspešan način povezuje jednu raniju epizodu (Kazna Elohima) sa istinitom arheološkom misterijom (ogromni kompleks hrišćanskih katakombi na malom ostrvu), a u nju uključuje i Karavađa sa malim tvistom. Naime, ovde se Kasteli malo poigrava, pa radi same radnje, kardinal del Monte, zahvaljujući čijoj milosti Karavađo je i postao ono što jeste, je pokazan kao mračni lik i zaverenik, štaviše i krivac za ubistvo Ranuča Tomasonija, zarad kojeg je Karavađo morao da beži ne bi li spasao živu glavu, a sam Karavađo je bio prikazan kao homosekusalac. Ovo i nije nešto novo, bilo je puno teorija i ranije da je Karavađo bio tih sklonosti, ali su neka novija istraživanja, biće da su izašla tokom i posle objavljivanja ove epizode ipak skoro pa definitivno oborila ovu pretpostavku. Ako je ona uopšte bitna.

Možda je i najslabiji deo priče baš onaj u tajnom skrovištu. Sva ta jurnjava preko stepenica koje se uvlače i izvlače (baš me zanima kako su oni vredni poštovanja savladavali prepreke bez mobilnih telefona u drevno vreme, na koji li su oni način varali?), čuvar plaže u zimskom periodu, a u međuvremenu i vitez templar, koji hoće tera, neće tera Martija i Javu, način na koji su Paolo i ortak mu upali u skrovište, novi gitarsitia templar… sve to je razvodnilo pomalo do tada građenu priču. Nisu se proslavili ni crtači. Kaluri može bolje, ali izgleda da se on do zla Boga dosađivao dok je crtao ovu epizodu, kod njega junaci svako malo zevaju ili se nešto beče, facijalne ekpresije su im katastrofa. Ni Alesandrini nije bio ništa bolji. Ideja za naslovnu stranu jeste bila odlična, da Alofa de Vinjakura izmesti sa svog mesta pred Martija i Javu, ali je to jezivo ispalo.


Ipak, kad se sve sabere, može se reći da Karavađov kod nije priča koja će se prepričavati, ali za jedno čitanje, ili kao u mom slučaju, da potakne na neka druga istraživanja, dušu je dalo. Otude ću, samo zbog toga i dati jednu ocenu više nego što to zaslužuje!

Naprijed

MM VEC 12 Emotikon :-(

MM VEC 16 Sećanja iz budućnosti

Naprijed

Recenzije čitatelja

  • Hercule Poirot

    Ukupna ocjena 64%

    7, 6, 7, 4

    Sasvim pristojno u odnosu na neke druge epizode iz tog vremena. Na pojedinim stranicama tjera na razmišljanje i privlači pozornost. Crtež mi se svidio, na mnogim mjestima pomalo statičan, ali oku ugodan, tako da mi ne smeta ni prikaz glavnih likova, a njih smo se nagledali svakakvih. 

    19.08.2022
    11:22:00 sati
    Hercule Poirot
    uredi
  • Spock

    Ukupna ocjena 38%

    3, 2, 7, 2

    Često mi je nakon čitanja nekog novijeg Martyja u glavi misao: "Pa što ovo meni treba?"  Ova epizoda s kriminalno lošom završnicom je još jedan takav primjer koji potvrđuje pravilo. Uz sve nelogičnosti, dječji pokušaj scenarističkog objašnjavanja i slaganja kockica koje nedostaju ubija sve pozitivno u, ukupno gledajući, usiljenom pokušaju stvaranja misterije po uzoru na predložak po kojem je ova priča nastala (Da Vincijev kod, normalno). Crtež OK, ali, kao što često naglašavam, to kod Martyja nije previše bitan faktor. Naslovnica idejno dobro zamišljena, ali realizacija je uistinu nakaradna. 

    01.11.2022
    09:12:00 sati
    Spock
    uredi

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Iskupljenje samuraja
    Kod: JDJP DRKW 2
    Ocjena: 91%
    Vrijeme: 30.11.2022. 17:40:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 2
    Broj pogleda: 203
  • Anđeoska jama
    Kod: DD LIBKB 37b
    Ocjena: 70%
    Vrijeme: 27.11.2022. 16:35:00
    Autor: Sarghan
    Broj komentara: 0
    Broj pogleda: 868
  • Ubijte Nicka Raidera!
    Kod: NR LIB 27b
    Ocjena: 80%
    Vrijeme: 24.11.2022. 21:25:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 2
    Broj pogleda: 992
  • Naša Gospa od Munja
    Kod: MM SUPB 4e
    Ocjena: 63%
    Vrijeme: 22.11.2022. 21:35:00
    Autor: prozirna senka
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 887
  • Maradona
    Kod: ALBUM MAK 9
    Ocjena: 83%
    Vrijeme: 20.11.2022. 23:57:00
    Autor: tex2
    Broj komentara: 0
    Broj pogleda: 751

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Rakoši!
    Kod: ZG VEOP 60
    Ocjena: 65%
    Vrijeme: 28.9.2022. 14:17:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 13
    Broj pogleda: 2338
  • Otmica Žalosne Sove
    Kod: KM ZS 94
    Ocjena: 73%
    Vrijeme: 20.9.2022. 23:19:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 14
    Broj pogleda: 1723
  • Smrt u magli
    Kod: TX VEC 56/57
    Ocjena: 83%
    Vrijeme: 3.9.2022. 21:42:00
    Autor: tex2
    Broj komentara: 11
    Broj pogleda: 1692
  • Zadatak u Euroaziji
    Kod: AA LIB 15
    Ocjena: 65%
    Vrijeme: 1.11.2022. 0:44:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 1631
  • Noćni Cvijet
    Kod: ZG PRIDA 6
    Ocjena: 74%
    Vrijeme: 26.10.2022. 9:38:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 10
    Broj pogleda: 1598

Aukcije

Forum