Čovek bez sećanja

Martin Mystere

MM VEC 20 | 154 str.

U Rimu je pod misterioznim okolnostima ubijen katolički sveštenik, koji je, kako je policijska istraga otkrila, držao visoku poziciju u Vatikanskom arhivu i poznavao je jednu važnu tajnu. Nažalost, sama istraga je udarila u zid, a neko ko bi mogao da je pokrene je tajanstveni čovek sa amnezijom, koji zna raznorazne stvari iz ovog osetljivog slučaja osim svog imena. Taj tajanstveni čovek je niko drugi do naš Marti Misterija!

Informacije o autorima

Scenarij

Crtež

Naslovnice

Ocjena stripa

Recenzija

Ukupna ocjena 80%

Priča 8

Scenarij 7

Crtež 9

Naslovnica 8

Moja ocjena

Ocijeni strip

Ocjena čitatelja

Ukupna ocjena %

P*

S*

C*

N*

NASLOVNICE — DOMAĆA IZDANJA

  • Čovek bez sećanja
    MM VEC 20

NASLOVNICE — ORIGINALNA IZDANJA

  • L’uomo senza memoria
    MM SR 298

ZANIMLJIVOSTI

  • Čovek bez sećanja iz Kolenja, odnosno slučaj Bruneri-Kanela. Profesor Đulio Kanela, rođen u Padovi 1881. godine, obreo se na Solunskom frontu, gde je kao kapetan predvodio napad na Bugare u okolini Bitolja. Rezultat tog boja je bio da se naš kapetan našao među nestalima. 1926. godine, novine su objavile vest da se u mentalnoj bolnici nalazi na lečenju čovek iz rata koji je izgubio svo sećanje, a uz tekst je objavljena i fotografija. Đulija Kanela, supruga našeg kapetana, brže-bolje je otrčala do bolnice, i posle kraćeg razgovora s pacijentom objavila da je pronašla svog davno izgubljenog supruga. Ipak, nije dugo vremena prošlo, da bi javnost saznala da nije reč o nikakvom ratnom heroju, već o skitnici, prevarantu i anarhisti Mariju Bruneriju iz Torina, rođenom 1886. Od tog trenutka, pa narednih trideset godina (!!!) ovaj slučaj će se vući po italijanskim sudovima. Ukratko rečeno: italijanska vojska nikada nije izbrisala Kanelu sa spiska nestalih, sud je dokazao da je Bruneri Bruneri, a s obzirom da je Đulija s ovim prevarantom dobila još troje dece pod Kanelijevim imenom, oni su oterani u Brazil, zbog rušenja ugleda i časti vaskolike porodice. Sam Bruneri je umro 1941. godine u Riju, iako su brazilske vlasti njega legalizovale pod lažnim imenom “Profesor” Đulio Kanela. Đulija Kanela, sve do svoje smrti, 1977. godine, nije uspela da dokaže nedokazivo i da obori sudsku odluku da se udala za prevaranta.
  • Film sa Totom, koji se pominje, odnosi se na Zaboravni Kolenjo (da, pod tim nazivom je prikazivan u ondašnjoj državi!!!) Serđija Korbučija iz 1962. godine.
  • Pored ovog filma, ovaj slučaj je pobudio pažnju i pozorišta (rađene su dve drame trideseth), televizijskih serija i filmova, kao i izložbi. Konačno, i francuzi su 2018. snimili svoju verziju filma pod nazivom L'inconnu de Collegno.
  • Čovek bez sećanja sa sedam brežuljaka je naravno pokušaj humora.
  • Daleko bolji humor je na strani 60, u vinjetama 1 i 2 gde vidimo našeg Moralesa kako kuka nad izgubljenim scenarijem!:)))
  • Kada se pominje tišina i Materaci, odnosi se na finale svetskog prvenstva u Ber-linu, 9. jula 2006, kada je Italija savladala Francusku. Međutim, poslednji penal tukao je Groso, Materaci je bio drugi u seriji.
  • Marti pominje knjigu Rakele Musolini Privatni život Musolinija koji je u Italiji izašla 1980, godinu dana posle smrti Dučeove supruge.
  • Lateranski sporazum koji se pominje u stripu je sporazum fašističke vlade Kraljevine Italije i Vatikana iz 1929. godine kojom Italija priznaje nezavisnost Vati-kana kao i pristajanje na finansijsu kompenzaciju RKC zbog pada Papske države 1870. godine. Ovog sporzuma su se sve Italijanske vlade držale, ušao je i u Ustav Italije 1948. godine, da bi 1984. bio prilično promenjen kada je katolicizam kao državna religija bio ukinut u Italiji.
  • Papa Pije XI (Papa od 1922. do 1939. godine) stolovao je u Rimu između dva ra-ta. Bio je aktivan učesnik obnove nezavisnosti Vatikana, ali što je daleko važnije ve-liki borac protivu svih oblika totalitarizama koje su tih godina žarire i palile Evropom. U svojim enciklikama (cirkularnim pismima, okružnicama) on se jasno distancira od njih. Tako 1931. godine u okružnici Non abbiamo bisogno, jasno osuđuje fašistički poredak a 1937. godine u Divini Redemptoris osuđuje komunizam, koji opisuje kao potpuno izopačenim. Iste godine objavljuje Mit Brennender Sorge, gde napada nacizam, a Hitler u svom uobičajenom napadu besa, kao odgovor, ukida konkordat između Nemačke i Vatikana. Nažalost, već pri samom izboru, Papa Pije XI imao je već 65 godina, tako da nije uspeo da dočeka II svestki rat. Njega će, na nesreću mnogih naroda, naslediti Pije XII…
  • Guljelmo Markoni (1874.-1937.) bio je italijanski pronalazač i inženjer te dobit-nik Nobelove nagrade za fiziku 1909. u oblasti bežične telegrafije (onu koju je oteo Tesli;)) Zaista je postavio i Radio Vatikan 1931. godine, za Pija XI. Od kralja Vitorija Emanuela III dobio je titulu markiza, a od Musolinija1930. godine mesto predsednika Italijanske kraljevske akademije, gde je, kao revsnosni službenik Fašističke partije svakog kandidata jevrejskog porekla odbacivao za članstvo u Akademiji (to je započeo tri godine pre dolaska Hitlera na vlast i osam pre donošenja antisemitskih zakona u Italiji!) .
  • Don Ambrozije je melodramatičan. Markoni teško da je iznenada umro, em je imao 63 godine, em je doživeo svoj, deveti infarkt, ovaj puta i fatalni!
  • Što se tiče samog “Zraka smrti” Markoni naravno na tome nikada nije radio, a vi pogledajte šta o tome kaže i Kasteli na strani 161 u svojim Misterijinim misterijama.
  • Marti odlučuje da sebe zove Ismaelom, iz Mobi Dika.
  • Na strani 116 Marti i Nadija se ljube, i ako mene sećanje ne vara, ovo je prvi put da Marti nešto radi iza leđa Dijani još od onih bliskih susreta vruće vrste u oazi pod šatrom sa Mirjam Malik… (mada ovog puta ima opravdanje;)).
  • Emori Land je zaista bila u La Madaleni, od 1999. godine pa sve do pred kraj 2007. godine. Posetila je i Crnu Goru u maju 2007. godine na nedelju dana, kao tek treći brod od kada su Sjedinjene Države i Crna Gora vaspostavile diplomatske odno-se. U ovom trenutku Emori se nalazi u bazi u Guamu, ali se sprema na put Zapadne Australije.
  • Na stranama 142 i 143 Marti se priseća slika iz prošlosti. Zanimljivo, nigde nema Jave!
  • Pakleni zrak iz 1967. godine, jedan od kultnih filmova B produkcije, za glavnu ulogu ima Gordona Skota, jednog od Tarzana (glumeo je u filmovima o Tarzanu u periodu od 1955. do 1960. godine).
  • Markonijev Zrak smrti se na kraju obreo, a gde drugde, nego u bazi Drugde…
  • U italijanskom uvodniku (Tajanstvena pošta) Kasteli pojašnjava da je sada izlečen od Gilen-Bareovog sindroma, ali da su posledice toga da je tokom meseci oporavka bio udaljen od rada na Martiju, pa je zato Rekanjo i napisao predstojeći, jubilarni 300.-ti Marti.

Ljubitelji Martija Misterije odlično znaju da je na samom početku serijala od njegovog tvorca Alfreda Kastelija bila predviđena jedna relaksiranija veza našeg detektiva nemogućeg i večite mu verenice Dijane Lombard. Ko se još ne seća Martijevih očijukanja sa Beverli Hauard, Hildom Šmeser, Mirijam Malik, pa čak i sa posestrimom Sarom Ta-ne, da navedem samo nekoliko njih koje mi prve padaju na pamet. Ipak, Beverli je ubrzo nestala sa radara, što se desilo i sa svim ostalim curama, jer će ipak doći do preokreta u serijalu, i od nestabilne i pomalo histerične veze između Martija i Dijane će se krenuti ka njihovom laganom sređivanju i pripremanju čitalaca, i samog Martija za ono neumitno, gubljenje slobode!;) Istina, mi ćemo se sa gorepomenutim curama, osim Mirijam, koja je u istoj toj epizodi izgubila život (ali je postala i prva žena u crnom!), te Sare Tane, susresti ne godinama, već decenijama kasnije, kada će se i njihovi životi, ne samo Martijev, radikalno promeniti i one neće više igrati ulogu romantičnog interesa.

Ipak, Paolo Morales, u XXI veku svakako najbolji scenarista kojeg je MM staf imao, i koji će nam izuzetno mnogo nedostajati zbog preranog odlaska, odlučio se da stavi Martija ponovo u jednu romantičnu situaciju, sa jednom novom lepojkom, ali i sa tvistom. Ovoga puta on to neće uraditi Dijani iza leđa svojevoljo i sa zadovoljstvom kao što je to radio 1982, 1983 i tih ranih godina serijala, već će biti stavljen u jednu situaciju u kojoj je izgubio samog sebe. Morales će imati podršku u ovom senariju svoje supruge, koja je lekar.

Morales se odlučio da ispriča priču iz tri nivoa čitanja, i sa puno referenci, mnoge su i ops-kurne za neitalijane, pa strip zahteva i čitanje iz više puta da bi se sve pohvatalo. S jedne strane imamo pokušaj preprodaje tajnog oružja, s druge Martijvo lagano otkrivanje samog sebe, i na kraju sa treće pomahnitale admirale koji žele da izazovu novi ratni sukob.

Mi pronalazimo Martija u dubinama rimskih deponija, gde zamalo biva da bude zatrpan i ugušen miomirisnim ostacima koje Rimljani ostavljaju za sobom. Marti naravno ne zna ni da je Marti ni kako je završio na deponiji, pa mu u pronalaženju samog sebe pomaže i simpatična komesarka policije Nadija de Paskali, koja se uzgred bavi i slučajem ubijenog don Frančeska. Ako Marti ne zna za sebe, ipak zna za don Frančeska, pa će trka za ubicom ili ubicama tek krenuti. Ispada zapravo da je don Frančesko bio sve ne samo običan parohi-janski sveštenik, već da je radio i u samom tajnom Vatikanskom arhivu, gde je bio i jemac svom nećaku za pregledavanje rukopisa iz XII veka. Jedini problem je taj što je njegov nećak, Marko, nuklearni fizičar, pa rukopisi iz ranog srednjeg veka malo šta imaju sa mla-dićevim stvarnim zanimanjem.

Ono što Marka, njegovog kolegu sa fakulteta Eliu i njihovu zajedničku prijateljicu Pajper, zapravo stvarno zanima iz tajnog arhiva nisu nikakvi srednjevekovni rukopisi, već ni manje ni više zrak smrti kojeg je tridesetih godina XX veka na Dučeov zahtev konstruisao Guljelmo Markoni. Sam zrak smrti, posle silnog insistiranja Pape Pija XI, iako dovršen, ni-kad nije upotrebljen, osim par puta za demonstraciju. Kada je Papa saznao za ovo oružje, uspeo je da Markoniju skrene pažnju kakve strahote to oružje može da izazove te je ovaj isto uništio, i mada je Musolini ubeđivao i Papu i Markonija da je to oružje samo za odbranu Italije, njegovi planovi su bili spremljeni u tajni arhiv. Sada, nanovo konstruisan, i ponovo demonstriran, spreman je i za licitaciju!

Finiš je prilično nabijen akcijom, i delimilno konfuzan. Na relativno mali broj strana Morales odlučuje da se reši i Pajper i Nadijinih podređenih, uostalom meci lete na sve strane, ne ostavljajući gotovo nikog nepovređenog. Ali, ni to nije dovoljno, pa imamo i poludele admirale koji bi da izazovu ako ne baš treći svetski rat, a ono nešto bar lokalno, koji ispaljuju sa razarača projektil sa nukleranom glavom upravo na Vatikan i dok Marti, Nadija i ostali nemoćno gledaju kako projektil ide baš na njih, zrak smrti se aktivira, dektivirajući bojevu glavu i pretvarajući projektil u bezvredno parče gvožđurije.

Ispostavilo se na kraju da su tajanstveni ljudi koji su kupili zrak smrti zapravo agenti baze Drugde i da su u pravom času aktivirali isti i sprečili “sokolove” iz vojske SAD da učine više štete nego koristi.

Ipak, sva ova zamešateljstva padaju u drugi plan, jer je zapravo u prvom planu odnos između Martija i Nadije. Naša draga komesarka od prvog momenta, iako je Marti potpuni stranac, se zauzima za njega i stavlja svoj kredibilitet na crtu. On joj se odužuje tako što pomaže pri istrazi svojim sveznanjem i erudicijom, vodeći istragu u pravom smeru i ka pravim krivcima. Bilo je izuzetno zanimljivo videti kako se između ovo dvoje stvara nešto, iako mi iz pozicije čitaoca, kao nekog naddizmenizonalog bića, znamo šta će se desiti, i da veza, čak i da se desi na stranicama stripa, nema budućnost. Srećom, Morales se odlučio da pođe Desankinim stopama:

Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka
da volim i želim oka tvoja dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.
Ne, nemoj mi prići! Ima više draži
ova slatka strepnja, čekanje i stra'.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.
Ne, nemoj mi prići! Našto to, i čemu?
Izdaleka samo sve k'o zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek' mi ne priđu oka tvoja dva.

Njih dvoje dele svega jedan poljubac, jer su oklnosti takve da ih sustižu i prestižu. Ipak, njihov pozdrav na aerodoromu, na stranama 146-148 je dokaz koliko jedno drugom, i pored svega što su saznali u međuvremenu, ipak znače. A nama znak da Morales nije zavšio sa njima dvoma, i da ćemo ih zasigurno ponovo susresti. Kada? Kako? Pod kojim okolnostima? I kakva će tad osećanja njih dvoje imati jedno prema drugome, ako uopšte? Videćemo u sledećoj recenziji…

Morales je u ovom stripu još jednom pokazao da je majstor. Istina, može mu se prigovoriti da je na silu progurao da Marti dođe u Italiju na poziv nekog tamo popa inkognito. Takođe, uvođenje američke mornarice pred sam kraj je nepotreban i konfuzan dodatak, ali mi se čin da je to urađeno da bi se ispunila kvota od 160 strana. Šteta, bila bi priča čistija i kompaktnija bez toga. O Alesanriniju ne bih previpe trošio reči, majstor je majstor!

Naprijed

MM VEC 17 Zavjera: Mjesec

MM VEC 22 Sedam gospodara duginih boja

Naprijed

Najnovije

Vijesti

    Magazin

    Recenzije

    Aukcije

    Forum

    Najčitanije

    Vijesti

      Magazin

      Recenzije

      • Sjene nad „Golden Baby“
        Kod: ZG LU 318/320
        Ocjena: 71%
        Vrijeme: 8.3.2024. 0:26:00
        Autor: igor 12
        Broj komentara: 12
        Broj pogleda: 2205
      • Zlato Colorada
        Kod: TX LIB 23
        Ocjena: 89%
        Vrijeme: 6.4.2024. 13:18:00
        Autor: tex2
        Broj komentara: 6
        Broj pogleda: 1790
      • Hitroruki
        Kod: TX ZS 688/690
        Ocjena: 86%
        Vrijeme: 13.3.2024. 20:31:00
        Autor: Koresh
        Broj komentara: 9
        Broj pogleda: 1775
      • Kalahari
        Kod: MN LIB 78
        Ocjena: 59%
        Vrijeme: 2.3.2024. 20:51:00
        Autor: prozirna senka
        Broj komentara: 11
        Broj pogleda: 1769
      • Zlato
        Kod: TX SAGK 47c/48a
        Ocjena: 100%
        Vrijeme: 25.3.2024. 8:21:00
        Autor: Ivan Liverpool
        Broj komentara: 7
        Broj pogleda: 1723

      Aukcije

      Forum