Ljubitelji Martija Misterije odlično znaju da je na samom početku serijala od njegovog tvorca Alfreda Kastelija bila predviđena jedna relaksiranija veza našeg detektiva nemogućeg i večite mu verenice Dijane Lombard. Ko se još ne seća Martijevih očijukanja sa Beverli Hauard, Hildom Šmeser, Mirijam Malik, pa čak i sa posestrimom Sarom Ta-ne, da navedem samo nekoliko njih koje mi prve padaju na pamet. Ipak, Beverli je ubrzo nestala sa radara, što se desilo i sa svim ostalim curama, jer će ipak doći do preokreta u serijalu, i od nestabilne i pomalo histerične veze između Martija i Dijane će se krenuti ka njihovom laganom sređivanju i pripremanju čitalaca, i samog Martija za ono neumitno, gubljenje slobode!;) Istina, mi ćemo se sa gorepomenutim curama, osim Mirijam, koja je u istoj toj epizodi izgubila život (ali je postala i prva žena u crnom!), te Sare Tane, susresti ne godinama, već decenijama kasnije, kada će se i njihovi životi, ne samo Martijev, radikalno promeniti i one neće više igrati ulogu romantičnog interesa.
Ipak, Paolo Morales, u XXI veku svakako najbolji scenarista kojeg je MM staf imao, i koji će nam izuzetno mnogo nedostajati zbog preranog odlaska, odlučio se da stavi Martija ponovo u jednu romantičnu situaciju, sa jednom novom lepojkom, ali i sa tvistom. Ovoga puta on to neće uraditi Dijani iza leđa svojevoljo i sa zadovoljstvom kao što je to radio 1982, 1983 i tih ranih godina serijala, već će biti stavljen u jednu situaciju u kojoj je izgubio samog sebe. Morales će imati podršku u ovom senariju svoje supruge, koja je lekar.
Morales se odlučio da ispriča priču iz tri nivoa čitanja, i sa puno referenci, mnoge su i ops-kurne za neitalijane, pa strip zahteva i čitanje iz više puta da bi se sve pohvatalo. S jedne strane imamo pokušaj preprodaje tajnog oružja, s druge Martijvo lagano otkrivanje samog sebe, i na kraju sa treće pomahnitale admirale koji žele da izazovu novi ratni sukob.
Mi pronalazimo Martija u dubinama rimskih deponija, gde zamalo biva da bude zatrpan i ugušen miomirisnim ostacima koje Rimljani ostavljaju za sobom. Marti naravno ne zna ni da je Marti ni kako je završio na deponiji, pa mu u pronalaženju samog sebe pomaže i simpatična komesarka policije Nadija de Paskali, koja se uzgred bavi i slučajem ubijenog don Frančeska. Ako Marti ne zna za sebe, ipak zna za don Frančeska, pa će trka za ubicom ili ubicama tek krenuti. Ispada zapravo da je don Frančesko bio sve ne samo običan parohi-janski sveštenik, već da je radio i u samom tajnom Vatikanskom arhivu, gde je bio i jemac svom nećaku za pregledavanje rukopisa iz XII veka. Jedini problem je taj što je njegov nećak, Marko, nuklearni fizičar, pa rukopisi iz ranog srednjeg veka malo šta imaju sa mla-dićevim stvarnim zanimanjem.
Ono što Marka, njegovog kolegu sa fakulteta Eliu i njihovu zajedničku prijateljicu Pajper, zapravo stvarno zanima iz tajnog arhiva nisu nikakvi srednjevekovni rukopisi, već ni manje ni više zrak smrti kojeg je tridesetih godina XX veka na Dučeov zahtev konstruisao Guljelmo Markoni. Sam zrak smrti, posle silnog insistiranja Pape Pija XI, iako dovršen, ni-kad nije upotrebljen, osim par puta za demonstraciju. Kada je Papa saznao za ovo oružje, uspeo je da Markoniju skrene pažnju kakve strahote to oružje može da izazove te je ovaj isto uništio, i mada je Musolini ubeđivao i Papu i Markonija da je to oružje samo za odbranu Italije, njegovi planovi su bili spremljeni u tajni arhiv. Sada, nanovo konstruisan, i ponovo demonstriran, spreman je i za licitaciju!
Finiš je prilično nabijen akcijom, i delimilno konfuzan. Na relativno mali broj strana Morales odlučuje da se reši i Pajper i Nadijinih podređenih, uostalom meci lete na sve strane, ne ostavljajući gotovo nikog nepovređenog. Ali, ni to nije dovoljno, pa imamo i poludele admirale koji bi da izazovu ako ne baš treći svetski rat, a ono nešto bar lokalno, koji ispaljuju sa razarača projektil sa nukleranom glavom upravo na Vatikan i dok Marti, Nadija i ostali nemoćno gledaju kako projektil ide baš na njih, zrak smrti se aktivira, dektivirajući bojevu glavu i pretvarajući projektil u bezvredno parče gvožđurije.
Ispostavilo se na kraju da su tajanstveni ljudi koji su kupili zrak smrti zapravo agenti baze Drugde i da su u pravom času aktivirali isti i sprečili “sokolove” iz vojske SAD da učine više štete nego koristi.
Ipak, sva ova zamešateljstva padaju u drugi plan, jer je zapravo u prvom planu odnos između Martija i Nadije. Naša draga komesarka od prvog momenta, iako je Marti potpuni stranac, se zauzima za njega i stavlja svoj kredibilitet na crtu. On joj se odužuje tako što pomaže pri istrazi svojim sveznanjem i erudicijom, vodeći istragu u pravom smeru i ka pravim krivcima. Bilo je izuzetno zanimljivo videti kako se između ovo dvoje stvara nešto, iako mi iz pozicije čitaoca, kao nekog naddizmenizonalog bića, znamo šta će se desiti, i da veza, čak i da se desi na stranicama stripa, nema budućnost. Srećom, Morales se odlučio da pođe Desankinim stopama:
Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka
da volim i želim oka tvoja dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.
Ne, nemoj mi prići! Ima više draži
ova slatka strepnja, čekanje i stra'.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.
Ne, nemoj mi prići! Našto to, i čemu?
Izdaleka samo sve k'o zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek' mi ne priđu oka tvoja dva.
Njih dvoje dele svega jedan poljubac, jer su oklnosti takve da ih sustižu i prestižu. Ipak, njihov pozdrav na aerodoromu, na stranama 146-148 je dokaz koliko jedno drugom, i pored svega što su saznali u međuvremenu, ipak znače. A nama znak da Morales nije zavšio sa njima dvoma, i da ćemo ih zasigurno ponovo susresti. Kada? Kako? Pod kojim okolnostima? I kakva će tad osećanja njih dvoje imati jedno prema drugome, ako uopšte? Videćemo u sledećoj recenziji…
Morales je u ovom stripu još jednom pokazao da je majstor. Istina, može mu se prigovoriti da je na silu progurao da Marti dođe u Italiju na poziv nekog tamo popa inkognito. Takođe, uvođenje američke mornarice pred sam kraj je nepotreban i konfuzan dodatak, ali mi se čin da je to urađeno da bi se ispunila kvota od 160 strana. Šteta, bila bi priča čistija i kompaktnija bez toga. O Alesanriniju ne bih previpe trošio reči, majstor je majstor!
