Kafa Zombo

Superman

MIMA GLE 4 | 68 str.

Velika depresija! Autor Régis Loisel nam je podario autentični savremeni stripski osvrt na klasične novinske avanture Mikija Mausa u maniru legendarnog Floyda Gottfredsona, podsećajući nas na njihovu vrednost koja ne jenjava...

Informacije o autorima

Scenarij

Crtež

Naslovnice

Ocjena stripa

Recenzija

Ukupna ocjena 100%

Priča 10

Scenarij 10

Crtež 10

Naslovnica 10

Moja ocjena

Ocijeni strip

Ocjena čitatelja

Ukupna ocjena %

P*

S*

C*

N*

NASLOVNICE — ORIGINALNA IZDANJA

  • „Café Zombo“
    MIMA GLE 4

ZANIMLJIVOSTI

  • Edicija „Disney, Créations originales“ francuske izdavačke kuće Glénat je (za sada) jedinstveni projekat izdavanja autorskih stripova s Diznijevim junacima u albumima nestandardnog i nestandardizovanog izraza i formata, pokrenut 2015. godine. Od do sada izdatih 14 albuma, „Kafa Zombo“ je 4. po redu. (perfekcionisti, nemajte straha – svaki album je zasebna priča, misli se na redosled izdavanja)
  • „Kafa Zombo“ je prvi, i verovatno će ostati i jedini izlet u Diznijev strip legendarnog autora Régisa Loisela, u ovim krajevima poznatog po delima poput „Petra Pana“, „Potrage za pticom vremena“, i drugih. Sam autor navodi da mu je oduvek bila želja da napravi strip s Mikijem, ali ne u stilu modernih Mikijevih zabavnika, nego baš u maniru klasičnog novinskog stripa, za šta je dobio priliku tek s inicijativom koju je pokrenuo Glénat.
  • Pored glavne naslovne strane, izrađene su još dve verzije: prva posebno za distribuciju u francuskom lancu robnih kuća FNAC, a druga za specijalno luksuzno izdanje ovog albuma. Vredi naglasiti da luksuzno izdanje svaki kaiš ovog stripa predstavlja u (necenzurisanoj*) olovci, tušu i konačnoj formi s rustičnim raster-koloritom, čime se dodatno naglašava omaž novinskom stripu, formi koja je nerazdvojna od fenomena stripova o Mikiju Mausu. *Loisel naglašava da su intervencije Diznijevih činovnika bile minimalne, npr. glavni negativac Rok Filer gricka kobasice, umesto da puši tompuse kako je prvobitno bilo zamišljeno.
  • Zanimljivost posredno vezana za ovaj strip – Francuzi položeni format albuma zovu à l'italienne („italijanski fazon“). Nisu oni čuli za legendarna izdanja „Zlatne godine Mikija Mausa" i „Kad je Miki bio mlad“...
  • Klasični Diznijevi likovi koji su upotrebljeni u stripu su Miki, Mini, Šilja, Paja, Horacije, Belka, Pluton, Daba i Mrki.
  • Lik Roka Filera nije postojeći lik iz Diznijevih stripova, nego originalna Loiselova kreacija.
  • Zanimljivo je naglasiti da je lik Paje Patka u ovom stripu koncipiran (vizelno i karakterno) kao mešavina ranog i poznog Paje iz novinskih stripova Ala Taliaferra.
  • Prvi tiraž ovog albuma je bio sto hiljada primeraka!

(tehnička primedba – u nedostatku kvalitetnog skena originala ili makar nekog scanlationa na engleskom, upotrebljene su slike iz skena na španskom; ukoliko neko ima sken na FR ili EN, neka mi se javi pa ćemo da zamenimo!)

U vreme Velike depresije 1930-ih godina, ruinirane, zapuštene, prljave ulice Mišjeg grada su preplavljene licima koji besciljno tragaju za naizgled deficitnom robom – poslom. U beskrajnim redovima za najamni rad kod kojekakvih sumnjivaca i bitangi, svoju priliku čekaju i Miki i Horacije. Po ko zna koji put su odbijeni: Horacije zato što je previše visok, Miki zato što je previše nizak. Nepravda i ugnjetavanje su opšte mesto; oni koji drže poziciju i najmanje moći na svaki način to okreću u svoju korist na štetu običnog stanovništva. A iza svega stoji izvesni „gazda“. Da bi skrenuli misli s ovih teskobnih prilika, dva druga sedaju u kola s Mini i Belkom i odlaze na kratak odmor van grada kod Paje Patka. Priroda, mir i tišina, i pesma uz logorsku vatru nanovo izvlače na površinu radost života, i naizgled velike teškoće čine lako premostivim.

No, po povratku s odmora – koliko god to delovalo nezamislivo – Miki i Horacije zatiču Mišji grad u neuporedivo gorem stanju nego kad su ga napustili tek pre neki dan. Žene i deca su poslati u kampove, a muškarci su masovno upregnuti u prinudni rad za „gazdu“, opijeni mirisom kafe „Zombo“. Da bi stali na put pošasti koja za cilj ima otimanje svog zemljišta od obespravljenog proleterijata, Miki i Horacije se uvlače u redove zombifikovanih ispijača kafe i prkosno se suočavaju s protuvama koje rade za beskrupuloznog tajkuna Rok Filera...

Should I stay or should I go...

Kad bih među savremenim frankofonim autorskim albumima kojim slučajem morao da biram jedan koji je najodaniji ranom novinskom Mikiju, odnosno studiju na čelu s Floydom Gottfredsonom, bez razmišljanja bih izabrao upravo ovaj. Jeste, grafički izraz je definitivno najviše inspirisan Gottfredsonovim stripovima nasuprot npr. prvih albuma Lewisa Trondheima i Nicolasa Keramidasa („Mickey’s Craziest Adventures“) koji više upućuje na Mikija iz kasnijih američkih sveščica (te svakako na italijanske stripove), Coseyja („Mélodie mystérieuse“) koji se na sebi svojstven način u stripu bavi svetom (zvučnih!) crtanih filmova, ili Fréda Téboa čiji stil je više u skladu sa savremenim kratkometražnim crtanim filmovima. Jeste, format Loiselovog dela nedvosmisleno upućuje na dnevne novinske kaiševe, koji su pak vezani za fenomen Gottfredsonovog Mikijevog stripa (na kraju krajeva: strip (EN) = kaiš (BHS)), i to u mnogo većoj meri od nedeljnih novinskih tabli. No, odemo li korak dalje od prvog utiska da upravo ove površne veze čine ovaj Loiselov izlet u Diznijev stripski svet vrednim pažnje (npr. Trondheimovi&Keramidasovi albumi iz ove edicije baziraju svoju vrednost isključivo na omažu formi), bićemo neuporedivo više nagrađeni.

Sećate li se Mikijeve priče iz Gottfredsonovog zlatnog perioda „The Miracle Master“, kod nas objavljene u legendarnom izdanju „Kad je Miki bio mlad“ pod naslovom „Miki i Aladinova čarobna lampa“? Pored raznoraznih bizarnosti koje se dešavaju u ovoj modern(izovan)oj bajci, jedna scena ostaje istaknuti primer tragično neumoljive aktuelnosti Gottfredsonove satire. Miki dolazi u posed čuvene Aladinove čarobne lampe, te i njenog stalnog stanara - duha koji ispunjava (tri) želje. Uvek nesebičan i iskrenih namera (da ne kažem naivan), Miki u svemoćnom duhu vidi priliku da pomogne drugima, te između ostalog izražava želju da gradsku deponiju pretvori u naselje za beskućnike. Umesto da mu se pred ozarenim licem stvore nekadašnji beskućnici koji se sada useljavaju u nove domove, iskače namrgođeni policajac koji u ime gradskih vlasti zahteva da se naselje momentalno ukloni, jer je isto izgrađeno bez dozvole. Identifikujući se s mučenim čuvarom javnog reda i poretka, čitaoci se s pravom mogu zapitati kako neko misli da tek tako udomi stotine i hiljade nemoćnih bez građevinske (i ko zna još koje/čije) dozvole?


Komunalna policija. (isečak iz Gottfredsonovog stripa „The Miracle Master“ iz 1939. godine)

Cinizam savremenih strip-autora će, nakon decenija nikada ranije zabeleženih velikih depresija, finanskijskih kriza i svetskih ratova – raznih oblika nepravde protiv koje se Miki na svoj način po službenoj dužnosti bori – očekivano, težiti neuporedivo daljim dometima nego pomenuta (samo jedna od mnogih) Gottfredsonova humoreska. Današnji autor-komentator društvenih prilika ukoliko nije banalan neće u Mikijevom stripu trošiti pero na odavno otrcani fundamentalno neuhvatljiv pojam gluposti pojedinca ili kolektivne gluposti zajednice, već će se usuditi da udari pravo na izvor svih problema: šaku moćnika koji ne znaju za meru, tj. tačnije - ne znaju za milost. Loisel očekivano nije banalan, i u svojoj smelosti da krene Gottfredsonovim stopama kroči odlučno. Njegova namera je od posebnog značaja danas, u vreme kada prisustvo, domašaj i moć „Kompanije Volt Dizni“ verovatno prevazilaze i megalomanske snove samog „Tvorca“. Usput, prisetimo se da je ovaj strip de facto deo svojevrsne pop-kulturne strip-franšize čiji je jedan od najistaknutijih junaka u dobroj meri predstavljen upravo kao nemilosrdni tajkun, a čije prisustvo bi se vrlo lako moglo uklopiti u „hronologiju“ ovog albuma. (e, kakva bi TO tek bila stripčina!)

U odnosu na većinu albuma iz ove jedinstvene strip-edicije, Loisel se gotovo uopšte ne bavi pukom referencijalnošću niti gomilanjem vizuelnih i verbalnih „namiga“. Likovi su poznati iole upućenom čitalaštvu, i sami asociraju na svoje korene i rane radove. Miki je i dalje hrabar i odlučan borac protiv nepravde, Horacije jednako odvažni verni drugar, Mini i Belka zakeraju kad im nešto nije po volji (a cvrkuću kad jeste), Šilja je prostodušan, a Pluton je hrabar samo u sopstvenoj zoni komfora. Gostujuća zvezda ovog stripa Paja Patak je, iako obučen u košulju iz stripova Carla Barksa, predstavljen prevashodno kao prznica kakvom ga znamo iz novinskih stripova Ala Taliaferra, i drugar kakvim ga znamo iz Gottfredsonovih stripova. I svaki od likova ima svoje mesto u ovom modernom prepričavanju već nažalost previše puta viđene priče.

Možda i najbitnija sekvenca se odigrava oko prve trećine albuma, kada ekipa iz Mišjeg grada odlazi na izlet kod Paje. Uoči odlaska, razočarani zbog opšteg rasula koje je zadesilo grad (koji gotovo pa evocira London iz Loiselovog „Petra Pana“) Miki i Horacije posmatraju decu koja se u šarenilu razdragano igraju u potoku, i primećuju kako su i oni sami nekada bili takvi. Potom odlaze kod Paje „na selo“, naizgled sa željom da ostanu bezbrižni dok u zbilji beže od problema i od odgovornosti. Tek pri povratku s Pajinog čamca, dvojica drugara uviđaju prave razmere katastrofe koja je pogodila njihov grad i društvo, te odlučuju da preduzmu nešto. Tu su mi zanimljive dve stvari.

Jedna je da je Loisel odlučio da period „odmora“ bude smešten upravo kod Paje, za koga bi se u referentnom sistemu stripova Ala Taliaferra (i u ono malo Gottfredsonovih stripova prethodno) bez sumnje moglo reći da je živeo bezbrižnim životom. Ovo mi kao obožavatelju priča o Paji i njegovoj familiji na neki način ne odgovara, jer nadaleko je poznato da njegov lik u stripu krasi mnogo raznovrsnija ličnost od one koju znamo iz crtanih filmova, odnosno iz novinskih stripova, pre svega zahvaljujući delu Carla Barksa. Loiselov prikaz Paje se oslanja na novinske stripove, te samim tim neizbežno i na crtane filmove. (ako ništa drugo, Paja živi u svom čuvenom brodiću iz „Mudre male koke", koji pored crtanog filma postoji i u stripskoj formi) Kako takav Paja predstavlja dobar kontrapunkt Mikiju koga ne drži mesto dok se ne izbori za pravdu, ovakvo profilisanje Paje se ne mora „uzeti za zlo“.


Pre svega Taliaferrov i donekle Gottfredsonov Paja , ali odeven u Barksovu košulju...

Drugo, mnogo bitnije, je to da je ovaj izlet u prirodu bio prekretnica koja je „gurnula Mikija preko ivice“, navela poslovičnog malog miša da nas podseti na priču o Davidu i Golijatu još jedared se suprotstavivši nesrazmerno većim siledžijama od sebe. Ako posmatramo ovo kao komentar na strip kao takav, moglo bi se reći da je Loisel podstakao strip na sazrevanje, osvrćući se na vremena koja su naizgled bila teža, ali u kojima je strip kao nov medij prkosno ukazivao na pomenutu ljudsku glupost i nepravdu koja ne bira metu; vremena kada bi se taj mali miš usprotivio, i pobedio. Da li je sada za Loisela došlo vreme da ovi junaci ponovo preuzmu tu svoju ulogu? Da se Miki nanovo vrati u „jednostavnu i jednodimenzionalnu“ paradigmu borca za pravdu koja mu po pravu pripada, i koja je u jednakoj meri relevantna kao i nešto kompleksniji kolaž istaknutijeg ali hronološki nešto kasnije predstavljenog „običnog čoveka“ - Barksovog Paje Patka?


„Pitaće te starost...“

Stripovi u kojima su nekada bi Miki i Hromi Daba bili u direktnom okršaju, gde bi Daba bi bio zloća, a Miki pravednik, su odrasli. Daba, i još jedan Gottfredsonov zlikovac kod nas preveden kao Mrki Mrgudić (u originalu: Sylvester Shyster) su sada poslušnici obesnog zlog kapitaliste Roka Filera (koji, za promenu od ustaljene matrice, nije predstavljen kao prase nego kao nilski konj). Njih dvojica su ti koji ne dozvoljavaju da Miki i Horacije nađu posao; oni pomažu Roku Fileru da otera obespravljeno stanovništvo i sruši im domove da bi izgradio teren za golf u okviru „bogovskog naselja“. Oni su ti koji distribuiraju kafu Zombo...novu marku proizvoda za široku potrošnju (be)smisla života (čitaj: za dnevnu utehu) izrabljenog radnika. Nekada arhetipski nemovisivani zlikovci sada su sluge jednog konkretnog, opipljivog zla čiji su motivi nedvosmisleni i pomalo netipično za Diznijev strip bukvalni.


„I onako, među nama.... Ništa lepše od opojnog mirisa jutarnje kafe.... Jel’ da, jel’ da?
Da probudi radnika!
Da motiviše služinčad, pa to je povoljno za kompaniju. To vam je poput košnice, čitava organizacija: kraljica - to sam ja, i radnici - to su oni!“

A zašto tako zloslutni ton na pomen kafe „Zombo“? Jer je u pitanju proizvod koji, gle iznenađenja - zombifikuje svoje konzmente, pretvarajući već ruinirane radnike u automatone koji rade od sumraka do svitanja, a za obrok gutaju omamljive hamburgere koji proizvode Rok Filerovi poltroni Maks i Ronald. Miki za XXI vek par excellence, izložen u apsurdnom tržnom centru gde Walt Disney, Art Speigelman i George Romero srču gorku kafu.


Savremeni Dizni-horor.

Ali, najbitnije je - faktor koji odlučuje da je Loiselovo delo vrhunsko - bilo ono namenjeno savrmenom čitalaštvu ili ne, ovo je i dalje Miki Maus! Ne samo da su uprkos svom čemeru prisutni i neizostavna diznijevska vedrina i humor da uspostave ravnotežu i pruže optimizam, čega je autor itekako svestan i čime majstorski barata. Nego kakav god da je taj čemer, bilo to ono dečje, nestašno zlo iz Gottfredsonovih kaiševa, prosto u svom sebičluku, ili pak ovo Loiselovo prljavo, pokvareno, maliciozno, otrovno po sve oko sebe - ne zaboravlja se da je Miki junak koji će da prkosi i stane nepravdi na put. Autor ističe Mikijevu ulogu heroja pravde i jednakosti, i poziva ga da se toj ulozi ponovo vrati. Uprkos ranije pomenutoj relativno jednostavnoj prirodi svog karaktera (a što bi rekao jedan njegov novinski stripski savremenik koji je u jednakoj meri ostvaren i poznat upravo zahvaljujući svojoj jednodimenzionalnosti, beskompromisni borac protiv siledžija: I yam what I yam, and that's all I yam) Miki zna šta jeste i šta nije, a zna i Loisel. Staro zlo, za novo vreme; stari Miki, za novo vreme...


Motke u ruke.

Iako je forma kojom se Loisel poslužio prilično indikativna, čitajući strip je vrlo teško doživeti ga na isti način kao kad se čita kolekcija Gottfredsonovih klasičnih novinskih kaiševa. Moguće je da je u pitanju boja, koju po navici vezujemo za nedeljne table (ili za sveske u kojima se naknadno farbani dnevni kaiševi pretumbavaju, pa doživljaj opet nije isti). S druge strane, naglasio bih da pored fenomenalne vizuelne raskoši i dinamičnog pripovedanja, predivan kolor ostavlja najjači utisak pri čitanju. Kao što je slučaj i sa scenarijom, Loisel na upečatljiv način dopunjuje tradicionalnu paletu jarkih crvenih, plavih i narandžasto-zelenih nijansi koje krase Mikija, Paju i Šilju frekventnom upotrebom gradijenata, tamnih tonova, te majstorskom primenom kontrasta s ciljem naglašavanja distanci između bližih i daljih planova, čime na momente asocira i na pozorište (teatar apsurda?). U ovim kaiševima, koji su a priori veći od bilo čega što smo do sada viđali u kolekcijama klasičnog Diznijevog kaiš-stripa (a bogami, prosečan panel može da bude veći i od onih u Mikijevim zabavnicima), takođe je karakteristična upotreba krupnih planova. Nikada mi „novinski“ Miki i družina nisu izgledali ovako krupni do granica neudobnosti u okvirima panela, i siguran sam da nije u pitanju samo utisak koji ostavlja albumski format koji je veći od prosečnog zabavnika. Uopšte o crtežu u ovom albumu bi se mogli utrošiti brojni pasusi u pokušaju da se verbalizuje iskustvo koje treba iskusiti iz prve ruke. Dok vam sam strip ne dođe u ruke, častite sebe ukucavši „Régis Loisel Café Zombo“ u pretraživač, i pustite da vas vode čudni putevi guglnji.


Neobično krupni planovi.

Na raskršću savremenog i tradicionalnog, Loisel se koristi crtežom, vizuelne zavrzlamama da neupadljivo uputi na sporedne zanimljivosti. Sa „savremene strane“, u jednom prizoru konji s nataknutim amovima iz sve snage vuku kuće potlačenih, na čijim ruševinama bi obesni kapitalista kasnije igrao golf. U pozadini tog prizora trči Horacije, antropomorfni konj na dve noge koji oko vrata nosi isti taj am. Nekim čitaocima su sigurno poznati užasi post-moderne koji su izrodili kritike stanovnika Pačjeg i Mišjeg grada, na račun prizora iz Diznijevih crtaća poput „miševa koji imaju psa i kao prijatelja i kao kućnog ljubimca“ ili „pataka koje jedu pečene ćurke za Dan zahvalnosti“. Evo omaža i njima, pa nek se naslađuju...


Rušenje četvrtog zida.

A s tradicionalne strane, i u duhu predstavljenog (vrlo umerenog i s ukusom doziranog) nostalgičarskog pristupa koji vrhunac uvek ima u svojevrsnom „povratku kući“, Loisel namiguje nekolicini klasičnih junaka iz Francuske i okoline. Daba, Mrki i ostali završavaju ovu avanturu „diznijevski“, tucajući kamen po kazni iza četiri zida, noseći nam žuto-crne prugaste uniforme poznate svakome iole upućenom u (FR-BE) strip. Uzaludni pokušaji Dabe i Mrkog da iz noći u noć sruše Mikijevu kuću neodoljivo podsećaju na „Asteriksa i Bogovsko naselje“, gde mučeni Rimljani iz noći u noć seku šumu na kojoj žele da izgrade svoju elitnu naseobinu, da bi Gali uz pomoć druida iz noći u noć sve nanovo posadili. Te konačno, da bi se utvrdio optimistični epilog citira se (s namerom ili bez, da li je bitno?) profesor Lakmus, odnosno Kapetan Hadok iz epiloga Tintinove avanture „Blaga Rakama Crvenog“: „sve je dobro što se dobro svrši“.

Tačnije, za junake hoće; ali za nas s ove strane stranice stripa, naizgled slatka završnica ostavlja pomalo gorak ukus. Jer, u kojoj meri treba da se tešimo čak i ovako moćnom pričom, ako znamo da je isti vlasništvo konglomerata koji širom planete zgrće basnoslovne pare a izrabljuje radnu snagu? Ili ako znamo da je izdavač koji je, izborivši se za stvaranje ove edicije razbio kalup Diznijevog stripa, nedavno osuđen zbog utaje poreza. Ili ako znamo da su takvi u Gotfredsonovo vreme pre 80 godina samo rušili tuđe kuće, dok danas uništavaju čitavo životno stanište. Ostaje stoga pitanje da li postojanje ovakvog stripa danas daje vetra u leđa optimizmu ili pesimizmu u borbi za bolje sutra?


Sve je dobro što se dobro svrši, ali s koje strane zida?

Naprijed

MIMA GLE 2 Mikijeve najluđe avanture

N/A

Naprijed

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Crna ljubav
    Kod: DDJP DRKW 8
    Ocjena: 76%
    Vrijeme: 27.11.2021. 19:48:00
    Autor: Koresh
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 489
  • Korijeni
    Kod: ZG KRJNUB 1/6
    Ocjena: 82%
    Vrijeme: 25.11.2021. 0:11:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 9
    Broj pogleda: 1571
  • Dva života Drim
    Kod: DD VEC 14
    Ocjena: 72%
    Vrijeme: 23.11.2021. 0:36:00
    Autor: -Dule-
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 1121
  • Smrt filmske zvijezde
    Kod: NR LIB 4a
    Ocjena: 57%
    Vrijeme: 21.11.2021. 0:16:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 11
    Broj pogleda: 1673
  • Mikijeve najluđe avanture
    Kod: MIMA GLE 2
    Ocjena: 82%
    Vrijeme: 19.11.2021. 0:12:00
    Autor: Lord Vader89
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 1124

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Žrtve i krvnici
    Kod: NN LIB 71c
    Ocjena: 96%
    Vrijeme: 9.11.2021. 0:20:00
    Autor: Jerry Krause
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 2271
  • Crne suze
    Kod: ZG LU 321
    Ocjena: 34%
    Vrijeme: 3.11.2021. 0:10:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 11
    Broj pogleda: 2246
  • Povratak u kuću strave
    Kod: ZG LUSP 41
    Ocjena: 36%
    Vrijeme: 12.10.2021. 1:13:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 12
    Broj pogleda: 2237
  • Vigilanti
    Kod: ZG LU 316/317
    Ocjena: 41%
    Vrijeme: 28.10.2021. 0:17:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 8
    Broj pogleda: 2005
  • Oči sudbine
    Kod: ZG PRIDA 1
    Ocjena: 80%
    Vrijeme: 2.10.2021. 8:38:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 10
    Broj pogleda: 1997

Aukcije

Forum