Brazil je zemlja kontrasta. Na nekoliko metara jedna od drugih nalaze se velelepni oblakoderi, dostojni Njujorka ili Majamija, ogromne privatne vile okružene kapijama sa šiljcima i bodljikavom žicom poput onih u zoni razdvajanja u Belfastu, do beskonačnog niza čemernih kuća od kartona i sličnog jeftinog materijala poput naših cigamala. Razloga zašto Brazil baš ovako izgleda ima puno, od teškog bremena portugalskog kolonijalnog nasleđa, političke i ekonomske nestabilnosti, korpucije, geografskog položaja…
Brazil kakav danas znamo je slobodna i demokratska država tek nekih tridesetak godina, kad se oslobodio vojne hunte (prilikom moje posete Brazilu tokom Svetskog prvenstva, imao sam prilike da vidim ogromne kasarne usred amazonske džungle, da li su očekivali invaziju jaguara i crvenih mrava, nisam se usudio da priupitam), što je jako važno za ekonomsku stabilnost.
Kad već govorimo o ekonomiji, njoj geografija Brazila ne ide na ruku uopšte. Naime, svi veliki brazilski ekonomski centri načičkani su duž obale Atlantskog okeana, a odmah iza njega dižu se strmoglavo uvis planine. Pored toga, iza planina uzdiže se visoravan Mato Groso, a iza nje Amazonija. Povezivanje svih ovih gradova u jednu ekonomsku celinu gotovo je nemoguć poduhvat. A čak i da se poveže, džaba sve to, kad u Brazilu civilizacije ima u promilima. Od gradova koje sam uspeo da posetim (Manaus, Santarem, Belem, Fortaleza) svi su imali isti problem, imao sam utisak da sam se teleportovao u evropske gradove XIV veka, gde se izmet i kišnica skupljaju po ulicama i u slobodnom padu putuju ka reci/okeanu. Nestvarna je delovala šetnja po Alvoradi, gde na pločniku, na tropskom suncu, visi sveže zaklana govedina, prasetina i ina ina, dok ispod njih teku miomirsni potoci sveže ispuštenih iz domaćih veceja na putu ka Amazonu…
Kolonjska voda, sveže izmužena iz okolnih kuća
Manausa
Neke od ovih gore razloga Bonelijev scenaristi su obradili u serijalu Mister Noa, neke su ovlaš dotakli, dok su mnoge u potpunosti ignorisali, pa smo imali sulude priče u kome je lenstvovanje vrlina, a svaki pokušaj, čak i najmanji, ekonomskog progresa, napad na tradicionalne vrednosti(!!!), kao u priči Asfaltna oštrica, gde se povezivanje najvećih gradova Amazonije kritikuje najžešće (da li to Kasteli govori Brazilcima da nisu smeli da izađu dalje iz kamenog doba?). Ali, lasno je tuđim gloginje mlatiti, veli naš narod. Otude nije ni čudo da već na samom početku serijala, dok upoznajemo razne krajeve ove velike države, i otac Mister Noa, Gvido Nolita, u uvodnoj priči o kangasairosima, staje na njihovu stranu. Iako i sam priznaje da su to ubice i probisveti, da bi iste prikazao u boljem svetlu, služi se jeftinim trikom, pa veleposednika pukovnika Fonseku predstavlja krvožedim ubicom, koji tamani kangasairose jer mu se tako može.
Međutim, Bozeli ne upada u zamku romansiranja i jeftinog dodvoravanja. Kod njega su svi kangasairosi zlikovci, ubice i prodane duše. Čak i kapetan Vingansa, koji bi kobajagi trebao da ima nekakve vrline, nema problema da (bar sa strane) odobrava i klanje civila ako se policija ne preda. Meja-Noite, Crni Pas, Fakao, Kabeleira i ostali u svoj svojoj surovosti poništavaju sav onaj uzaludan Nolitin trud da te koljače zavolimo u njegovoj priči. Oni su to što jesu, i Bozeli ovde pogađa pravo u metu!
Priča je u principu jako jednostavna. Naš pilot se pukim slučajem našao u zabačenom mestu Žeromoabo sa svojom klijentkinjom, taman toliko da pronađe novi deo za svoj kapriciozni avion. U isto vreme, banda kangasairosa planira da na soeskoj železničkoj stanici izvrši otmicu izvesnog Crnog Psa, izdajnika koji je kriv za pokolj kangasairosa u Anžiku, nekih šesnaest godina ranije, gde je stradao i otac vođe bande, kapetana Vinganse. Zaokret nastaje kad se ispostavi da je upravo Crni Pas kapetanov otac, pa čitav plan o otmici propada, a njegova banda se sad okreće protivu njega. Treba li reći da će se naš uvek pravedni Mister No naći na pomoći kapetanu u nevolji?
Naravno, nije ni Bozeli savršen, daleko bilo. Ima tu ako ćemo da tražimo dlake u jajetu, ponešto i da zamerimo. Na primer, kada vremešni apotekar, iako se slaže da su kangasariosi koljači i ubice, uzdiše za Lampijaoom. Zaista? Za smećem čija je banda poklala 1000 ljudi, 5000 grla stoke i silovala 200 žena? Ma, sjajno. No, s obzirom da je isti taj Lampijao ušao u brazilsku pop kulturu, da čak i Sepultura ima pesmu posvećenu njemu, a o stripovima, serijama i filmovima da ne pričamo, onda teško možemo da zamerimo i Bozeliju. Čovek uzima što mu se pruža na tacni. Takođe, vidljiv je Bozelijev trud da se Vingansa na kraju dopadne čitaocima, da ipak postane pozitivan lik. To je na tragu Kuriškua i njegove bande, pa to kod mene ne pali, otud i malo niže ocene, inače bi sevale desetke.
Što se Čivitelija tiče, maestro ostaje maestro. Njegov poslednji rad na Mister Nou, pre ovog, bio je UFO, vratiće nam se još jedared u VČ MNO #77/78 Delirijum/Zaseda na “Viktoriji”. Čiviteli se oduvek odlikovao jasnim i čistim linijama, a svoj posao uvek odrađivao bez žurbe i profesionalno. Iako je staf Mister Noa pun dobrih crtača, pomenimo samo Diza i braću DeVito na primer, ostaje žal za Čivitelijem što se nije zadržao duže na serijalu. Ipak, sav kvalitet u Boneliju ide na Teksa, takva je sudba…
Čivitelijev Sertao
Naslovna strana originala, s druge strane, jako je mrljava. Vidi se iz aviona da ju je Dizo odradio na brzinu i bez volje, i da mi Mister No nije toliko drag, ocena ne bi bila čak ni tolika. Međutim, naslovna strana B za Zlatnu seriju, koju je nacrtao poznati srpski umetnik Milan Jovanović, ne samo da zaslužuje čistu desetku, nego je lagano, po skromnom mišljenju vašeg recenzenta, do sada (a u trenutku pisanja ove recenzije izašlo je 25 brojeva) najlepša zamenska naslovna strana Zlatne serije Veselog četvrtka. Pa ipak, ni prelepa naslovna, ni sjajna priča unutra, nisu uspele da nateraju čitaoce da pokupuju barem tiraž za striparnice (o tiražu koji ide na kioske izlišno je i pričati), što dovoljno govori o (ne)popularnosti pilota u nas, nažalost. I pitanja zašto jedni (duhovni) serijali idu tako često, a drugi s mene pa na uštap, zaista postaju besmisleni…
.jpg)
