U poslednje vreme nemam baš nešto puno vremena, ali kada ga imam volim da nasumice izaberem neki strip iz kolekcije i pročitam ga. Tek da obnovim gradivo. Tako su mi ovoga puta pod ruku dopala ova dva stripa. Na žalost. Odavno nisam izgubio pola sata života na tako glup način. Na moju sreću čitam brzo...
Imena autora ove priče obećavaju. Obojica dokazani u serijalu Martija Misterije ( Martina Mysterea, kako kome drago), „najinteligentnijem“ serijalu iz kuće Bonelli. Samo što su ovoga puta rešili da se odmore i napišu/nacrtaju nešto što za inteligenciju nije ni čulo...
A osnova priče je čak i dobra. Politička situacija u svetu + eventualni konflikt sa jednim od najdivljijih plemena u Brazilu. Idealno za Mister Noa, zar ne??
U tim pedesetim godinama prošlog veka je hladni rat uveliko u toku, svetske sile u poodmaklom ludilu naoružavanja i uvećanja vojne sile. Atomski bombarderi lete neprekidno, svakog minuta spremni za akciju. Na kraju krajeva, par godina kasnije će se desiti i „Zaliv Svinja“, američka indirektna inavazija na Kubu. Ali da ne odlutamo predaleko...
Jedan takav atomski bombarder američke vojske se, gle čuda, srušio baš u amazonsku džunglu. Aha. Američka vojska se obraća brazilskoj tajnoj službi za pomoć, a onda svi zajedno, ne znajući za bolje rešenje, dolaze kod Mister Noa, tražeći od njega spas, jer pobogu, avion je pao na nepristupačan teren, na kome još žive i ratoborni Ksavanti, a Mister No dobro poznaje džunglu. ?????? Najveća svetska vojna sila i vlada jedne suverene zemlje nemaju rešenje za 30 000 primitivnih Indiosa?? I očekuju pomoć od propalog vojnog pilota, propalice i pijanca, i njegovog prijatelja, koji je, priča se, bio nacista????
U redu, razumem ja Castellijevu želju da se odmori od Martija/Martina i njegovih arheoloških dogodovština, ali zar je baš morao da se odmara i od mozga dok je pisao ovu priču??
I još i Ksavanti. Možda i najčuvenije pleme Indiosa iz Južne Amerike je, ni krivo ni dužno, uvučeno u ovako jednu glupost. Šteta, sa njima je mogla da se napravi sasvim dobra epizoda, mogli su da se iskoriste poput Hivarosa u „Ritual canzas“.. Ništa od toga. Ono što je jedna od glavnih odlika MN serijala, upoznavanje sa načinom života u Amazoniji, plemenima i prirodom, ovde nije ni mrvicu ispoljena. Skoro da ne saznajemo ništa o Ksavantima, izuzev da je dovoljno par mačeta i vrećica soli da bi vas oni odveli pravo do svog poglavice. Veliki, veliki minus.
I da ne zaboravim da spomenem do bola glupe dijaloge u stripu, koji su u „Dnevnikovoj“ verziji još gluplji i bolniji. Mada, mora se priznati da se dijalozi prilagodjavaju priči.. Ili šta biste rekli za scenu kada Mister No aterira i pri tome polomi točak na avionu. Na misteriozan način se pojavljuju mehaničar i neki dečak koji trebaju da im poprave kvar. Pošto nemaju potrebne delove, mehaničar kaže: „Šta kažete da uzmemo vaš avion i odemo do grada po delove?“. Pošto to svi odbijaju, Mister No se obraća dečaku i pita : „ Jesi li razumeo, sinko?“. A dečak blaženo odgovara: „Naravno, pre jutra će vaš avion biti spreman za polazak.“. Bez komentara. Dno života.
Crtež. Riccijev crtež mi nikada nije preterano odgovarao, čak me blago iritira, ali se posle odredjenog vremena čovek navikne. Nerviraju me ti njegovi „smrznuti“ kadrovi, bez ikakvog pokreta i živosti. I, sa druge strane, prenaglašeni izrazi lica, pri čudjenju ili bolu, kao da gledam japanski crtani film.
Naslovnice se, naravno, savršeno uklapaju u (jadni) utisak cele epizode. Ferri po hiljaditi put potvrdjuje da nema pojma o proporcijama. Na naslovnici za „Na zemlji Ksavanta“ su mu aligatori otprilike 1/3 dužine aviona. Sad, ili su aligatori malo mutirali ili se avion malo smanjio u vodi..
Ah, da, naslovnica za „Ritualni ples“ nema nikave veze sa ovom pričom.
Dnevnik je iz ove epizode izbacio samo jednu jedinu stranicu. A mogli su mnogo više. Svih 147.
Šteta, šteta za našeg dragog pilota..
.GIF)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
