Čovjek posljednje noći

Magični Vjetar

MORL MLG 1/2 | 192 str.

U paralelnoj dimenziji, u svetu nalik našem, mračnim gradskim ulicama šetaju serijske ubice. Oni su popularniji od rock zvezda, a reality ubistva su omiljena TV zabava miliona gledalaca. U takvom svetu policija je nemoćna a heroji ne postoje. Zato su tu lovci na serijske ubice, a najbolji među njima je… Morgan Lost.

Informacije o autorima

Scenarij

Crtež

Naslovnice

Ocjena stripa

Recenzija

Ukupna ocjena 72%

Priča 6

Scenarij 6

Crtež 9

Naslovnica 9

Moja ocjena

Ocijeni strip

Ocjena čitatelja

Ukupna ocjena 79%

P*7

S*7

C*9

N*8

NASLOVNICE — DOMAĆA IZDANJA

  • Čovek poslednje noći
    MORL FORB 1
  • Ne ostavljaj me
    MORL FORB 2

NASLOVNICE — ORIGINALNA IZDANJA

  • L'uomo dell'ultima notte
    MORL SR 1
  • Non lasciarmi
    MORL SR 2

ZANIMLJIVOSTI

  • Prvi broj u Italiji izašao je u oktobru 2015., a prvi broj u Srbiji u januaru 2016.
  • „Morgan Lost“ je zvanično predstavljen na festivalu Lucca Comics & Games 2015, a sjajnu naslovnicu za specijalno limitirano izdanje prvog broja nacrtao je Guseppe Camuncoli.
  • Krajem 2015. Chiaverotti je imao spremne scenarije za prvih 25 epizoda. Brendon je išao u dvomesečnom ritmu samo zato što mu je trebalo dva meseca da napiše jednu epizodu (a ne zbog očajne prodaje kako tvrde zlobnici), a za Morgana mu je dovoljno mesec dana. Iz ovoga možemo zaključiti da Chiaverotti nema nameru da deli svoje junake sa drugim scenaristima.
  • ML neće biti podeljen po sezonama, niti će imati jak kontinuitet, svaka epizoda će biti zaokružena priča, što ne čudi jer autor i nije poznat po kontinuitetu.
  • Natprirodnih elemenata će biti sve više i preovlađivaće u gotovo svakoj drugoj epizodi (brojevi 3, 5, 7...).
  • Period dešavanja radnje je sredina XX veka, tačna godina se ne navodi iako nije teško zaključiti da je u pitanju 1953. godina.
  • Str. 4, saznajemo da se u Morganovom svetu kao valuta koristi euro-dollar, ali je oznaka valute samo $ (str. 30).
  • Str. 4, reality show “Serijski ubica” pretvorio je kriminalce u tv zvezde.
  • Str 4-5, ubice vrede različito: 21 ubistvo vredi 13.000$, a 100 ubistava samo 4.000$. Što je zanimljiviji način ubijanja to je tarifa za glavu ubice veća. I u Morganovom svetu je kvalitet iznad kvantiteta.
  • Str. 6, prve naznake natprirodnog u serijalu - nevidljivi morski pas plovi gradom. Scena podseća na detalj iz filma “Back to the Future II”, gde kao reklama ispred bioskopa iskače 3D ajkula i napada slučajne prolaznike. Radnja filma je “daleka” budućnost - 2015. godina! Eh, kako nas je vreme pregazilo.
  • Str. 8, da biste se bavili hvatanjem ubica morate imati licencu “lovca”.
  • Str. 10, prvo ubistvo (i to šilom za led) u serijalu, referenca na zločin koji je otvorio film “Basic Instinct” (1992).
  • Str. 13, prva pojava Morgana Losta.
  • Str. 20, pre dve decenije guverner Strieber je po gradu postavio statue drevnog Egipta. Ostaje nejasno kako je u kratkom periodu uspeo da promeni celu gradsku strukturu. Na svakom koraku možete videti figure egipatskih bogova, čak i na tako opskurnim lokacijama kao što su male prodavnice u zabačenim kvartovima. Iz kasnijih epizoda saznajemo da je zbog niza loših političkih poteza podneo ostavku, pa je vlast prešla na nižu instancu, tj. generalnog upravnika administracije.
  • Str. 21, pre New Heliopolisa grad se zvao New Canaan. Heliopolis (Grad Sunca) je predstavljao glavno mesto obožavanja boga Ra.
  • Str. 21, upoznajemo kapetanicu Reginu Dollarhyde.
  • Str 22, novi istorijski podaci – špijunka Marlene Dietrich ubila Adolfa Hitlera 1937. godine i time sprečila Drugi svetski rat.
  • Str. 22, Albert Einstein kao pisac ukronijskih SF novela.
  • Str. 22, usled nepovoljnih klimatskih poremećaja skraćeni svetli i topli dani.
  • Str. 23-24, Morgan ima vizije mrtvih serijskih ubica koje je davno pobio. Druga pojava natprirodnog u serijalu ili samo ludilo glavnog junaka? Slično kao John Constantine (Hellblazer).
  • Str. 25, Hopper's bar (bar u kome se okupljaju lovci na serijske ubice) – čuvena slika “Nighthawks” (1942), Edwarda Hoppera, kao večiti motiv SBE serijala.
  • Str. 36, sekta prinosi žrtve svom bogu Setu (staroegipatski bog haosa). Moguća inspiracija – film “Young Sherlock Holmes” (1985), s tim što je u filmu Osirisova sekta (Setov brat).
  • Str. 38, saznajemo da je Morgan bio vlasnik malog bioskopa.
  • Str. 46, Morgan je detinjstvo proveo u sirotištu.
  • Str. 50, nadgrobni spomenik Lisbeth Connor, 1925-1947.
  • Str. 52, prva pojava specijalnih agenata Sekcije 5, najvišeg izvršnog organa Palate administracije.
  • Str. 55, umesto Kipa slobode stoji statua Horusa.
  • Str. 55, u državnoj službi radni dan traje 14 sati. Eto, a mi se žalimo da nam je i 8 mnogo.
  • Str. 56, policija patrolira gradom u malim letećim mašinama, koje podsećaju na letelicu Nite Owla (Watchmen).
  • Str. 56, kvart Crvenih fenjera i zanimljiva paralela New Amsterdam-New York-New Heliopolis...
  • Str. 65, Morgan priznaje da je pokušao na razne načine da ukloni tetovažu na licu, čak i dermoabrazijom.
  • Str. 79, ispred palate administracije se nalazi džinovska statua Thotha – zaštitnika pisara i boga Meseca.
  • Str. 81, upoznajemo glavnog negativca, generalnog upravnika, koji živi u luksuznom apartmanu u sklopu gradske palate administracije.
  • Str. 96, da bi nam što više dočarao filmski karakter priče, Chiaverotti epizodu završava sa “kraj prvog dela”, umesto standardnog “nastavlja se i završava u sledećoj epizodi”.
  • Epizoda 2, str. 11, tačan datum sa izveštaja o smrti Lisbeth Connor – 27.09.1947.
  • Str. 24, upoznajemo doktorku kriminologije Pandoru Stillman – Morganovu mentorku i osobu od poverenja.
  • U našoj stvarnosti za dobar deo modernih metoda kriminalističkog profilisanja zaslužan je John E. Douglas (FBI), pravi lovac na serijske ubice.
  • Str. 38, saznajemo sadržaj dijetalnih obroka generalnog upravnika: meso mladih devojaka na pari, preliveno maslacem i žalfijom. Možda ljudsko meso jača imunitet? Pojavljuje se i glavni kuvar, gospodin Verdoux – posveta Chaplinu i njegovom filmu “Monsieur Verdoux” (1947).
  • Str. 39, prisustvujemo tv emisiji u kojoj se priča o životu posle smrti. Iz budalaština koje iznosi voditelj mogli bismo pomisliti da u Morganovom svetu nema organizovanih religija, što je netačno, jer epizoda počinje scenama venčanja u crkvi.
  • Još neki citirani filmovi koje nisam pomenuo u recenziji: A Trip to the Moon (1902), Metropolis (1927), Fitzcarraldo (1982), Big (1988), Donnie Darko (2001), Hugo (2011), Snowpiercer (2013)…
  • Što se tiče referenci na ostala umetnička dela - mnoga su izvrnuta, prekrajana i ponovo spajana, ipak slikarski uticaji su jasni: Caravaggio, Degas, Munch, Picasso…
  • U prvoj epizodi Brendona, “Rođen 31. februara”, glavni negativac ima sličnu masku kao Morgan. Jedino je nejasno da li je namazana ili tetovirana.
  • Kao probni poligon za crvenu boju ubačenu na crno-belu pozadinu, iskorišćena je epizodica objavljena sedam meseci ranije (mart 2015), u prvom broju Dylan Dog Magazina. Crtač te priče, Fabrizio De Tommaso, je već uveliko pripremao naslovnice za Morgana Losta.
  • Paralelno sa novim epizodama Morgana, Chiaverotti radi i na šest kolor specijala Brendona, kao i na team-upu svoja dva junaka.

Za jubilarnu desetu recenziju (zato je malo duža nego obično) izabrao sam najnoviji ongoing serijal omiljene izdavačke kuće Sergio Bonelli Editore. “Morgan Lost” je drugo čedo Claudija Chiaverottija, posle Brendona (1998-2014). Scenarista koji je još kao mladić uskočio u staff Dylana Doga i tamo, sa pedesetak radova, ostavio upečatljiv trag. Jedni ga hvale, drugi kude, ali kao i svaki scenarista imao je uspone i padove, a kako to obično biva, vremenom su se usponi ozbiljno proredili (ruku na srce i ranije su bili retki). Prvi ovdašnji komentari o Morganu su bili izuzetno pozitivni, a tek poneki negativni se uglavnom svodio na to da je Morgan Lost kopija Brendona, pa i Nathana Nevera. Sličnosti sa Brendonom su očigledne, naročito zbog posla kojim se bave, ali i karakternih osobina koje dele. Doduše, to je više do samog autora koji je u oba lika ugradio deo sebe pa dolazi do preklapanja. Što se tiče Nathana i to je vidljivo – obojicu je obeležila slična tragedija, koja je ostavila posledice i na fizički izgled – jedan je naglo osedeo, drugi je unakažen tetovažom.

Prva dva broja sam pročitao sa zadovoljstvom - brzo i lagano štivo, bez većih zamerki. Problemi, nažalost, nastaju pri drugom čitanju kada pokušate da ga analizirate. Tu, ovaj akcioni triler sa primesama natprirodnog, pada na više frontova, ali da se ne bih pogubio u skokovima sa teme na temu, razdvojio sam ključne aspekte koji čine “Morgana Losta”, pa da krenemo redom:

Reč, dve o glavnom junaku

Morgan je lovac na serijske ubice, specijalno obučen za prepoznavanje mogućih zločinaca. Možda je ipak bolje reći lovac na ucene, jer njegov posao ima više sličnosti sa lovcima Divljeg Zapada, negoli modernim FBI profajlerima. Oko očiju ima istetoviranu crnu masku - uspomena na tragični događaj iz prošlosti (o tome ćemo nešto kasnije). Usput je i daltonista koji pati od nesanice, a na sve to ga muče i vizije ljudi koje je pobio (šta ga sve neće snaći). Nije preterano druželjubiv, iako povremeno izlazi sa kolegama. Ima jednog pravog prijatelja, Fitza (vlasnika bioskopa), i jednu nazovi prijateljicu, bivšu profajlerku, Pandoru Stillman. Tu je i standardna tehnička podrška i glas savesti (a la inspektor Bloch) - policijska kapetanica Regina Dollarhyde.

Ime Morgan je izabrano nasumično i nema veze sa čuvenim gusarom, dok je prezime Lost stavljeno više kao opis duhovnog stanja glavnog junaka. Pa ako može Ivan Grozni, može i Morgan Izgubljeni.

Kao što sam već pomenuo, Chiaverotti je u Morgana ugradio i dobar deo sebe. Glavne sličnosti su teški oblik insomnije i ljubav prema filmu. Pažljivijem čitaocu neće pobeći ni detalj da Chiaverotti uvek nosi tamne naočare, dok Morgan “nosi” tamnu masku. U planu je bila i autorova frizura, ali i o tome ćemo kasnije.

Inspiracija za fizički izgled je na početku bio glumac Ethan Hawke. Vremenom se on izgubio i u Rubinijevoj izvedbi dobio slobodnije crte lica. Svaki sledeći crtač mu je dodavao nešto svoje, drugačije, pa tako na momente liči na mladog Alaina Delona, dok mi na naslovnicama vuče na Iana Somerhaldera.

Reč, dve o Morganovom svetu

Morgan živi u New Heliopolisu, izmišljenom gradu koji bi trebao da glumi New York. Autor nam od prve table stavlja do znanja da je u pitanju alternativna istorija smeštena u paralelnu dimenziju, dovoljno blisku našoj da na momente zaboravimo gde se nalazimo. Sablasna gotska atmosfera se preklapa sa staroegipatskom arhitekturom, što uz vrhunske crtače izgleda kao organski spoj. Sve je to začinjeno sa mrvicama detektivskog noir žanra. Da bi tu mućkalicu opravdao, Chiaverotti je smešta u žanrovski idealne kasne četrdesete i rane pedesete godine XX veka. A opet, s obzirom da je u pitanju paralelna dimenzija, na ulicama New Heliopolisa možete videti mobilne telefone pored starinskih govornica (taj paradoks nije stran ni vremenu u kom živimo), pa i leteće mašine koje pripadaju budućnosti; a pored izmišljenih gradova, tu su i oni pravi (San Francisco i Providence). Ne treba zaboraviti ni brojne cepeline-dirižable koji paraju nebo - zaštitni znak mnogih paralelnih dimenzija. New Heliopolis će predstavljati centar sveta za Morgana i retko će izlaziti van njegovih granica.

Iako još uvek ne znamo mnogo o Morganovom svetu, u prvi plan iskače najpopularnija zabava – praćenje učinka serijskih ubica i nešto manje popularni lov na iste. Pre par godina bih pomislio da su ovakve stvari deo daleke budućnosti i filmova poput “The Running Man” (1987), ali već sada živimo u društvu gde su glavne zvezde korumpirani političari, reality starlete i kriminalci. Šta nas još čeka u godinama koje dolaze, teško je zamisliti.

U pozadini serijskih ubica i njihovih modernih koloseumskih igara sa lovcima (s tim što je ovde ceo grad jedna velika arena), nalazi se birokratska uprava koja drži sve poluge vlasti. Državni sistem nešto bliži viziji retro-budućnosti filma “Brazil” (1985), nego Orwellovoj distopiji. Neimenovani generalni upravnik, potencijalni antagonista serijala, pati od retkog sindroma, zbog kojeg mu je uništen imuni sistem, pa bi bilo kakvo izlaganje mikrobima imalo za njega katastrofalne posledice. Zato živi u specijalnom filtriranom apartmanu u centralnom delu palate administracije, a goste prima samo u zaštitnim skafanderima.

Postavlja se pitanje kako je jedan takav mlitavko uspeo da napreduje do vrha državne lestvice, kada ga je konkurencija mogla zbrisati sa običnim zakašljavanjem. Već zamišljam budući finalni obračun sa Morganom – sva sredstva su dozvoljena, od bazuke do prljave maramice. Razlike između našeg i Morganovog sveta će se sigurno uvećavati kako serijal bude odmicao. Više o trenutnim razlikama možete pročitati u zanimljivostima.

Reč, dve o originu

Kroz prva dva broja imamo razbacane flashbackove koji nam otkrivaju origin glavnog junaka. Šest godina ranije (1947), Morgan je bio samo jedan melanholični sanjar, vlasnik malog bioskopa gde su se uglavnom prikazivali filmovi nezavisne produkcije. Na veče kad je trebalo da ozvaniče svoju veridbu, Morgan i (zamalo verenica) Lisbeth su kidnapovani. Događaj koji će ga zauvek obeležiti. Te noći oboje će biti mučeni, a njegova devojka će podleći povredama. Pripadnici kulta Seta (staroegipatski Bog haosa) će ih usred brutalnog mučenja i istetovirati na licu (crna maska oko očiju), ali taman pre završnog udarca intervenisaće policija...

Kada dođe vreme sučeljavanja sa svojim najdubljim strahovima, Morgan počinje da muca, plače i više ne liči na samouverenog lovca. To je prikazano kroz drugi susret sa njegovim mučiteljem – Finkerom Deadom (uh, ta Bonelli imena). Morgan odlazi u ludnicu za poremećene kriminalce, šest godina posle nemilih događaja, jer se Finker dopisivao sa potencijalnim novim serijskim ubicom. Scena je jasna aluzija na prvi susret Clarice Starling i doktora Hannibala Lectera (The Silence of the Lambs, 1991). S tim što je Morgan psihički rastrojen mnogo više nego što je Clarice ikad bila (čak ni dok se prisećala klanja jagnjadi).

U prvih par brojeva nećemo saznati šta se sve izdešavalo sa Morganom u šest godina posle mučenja. Kako je postao jedan od najboljih lovaca na ubice?

Reč, dve o inspiraciji

Iako su ga neki, u Italiji, optuživali da je lik previše sličan prvom Robinu, Dicku Graysonu (kasnije “Nightwing”), pa i Edwardu Blakeu, poznatijem kao Komedijaš (Watchmen), Chiaverotti, s obzirom da stripove gotovo i ne čita, tvrdi da nije ni čuo za te likove (bar ne za prvog). Ali čak i da jeste, pa svi ti maskirani osvetnici su zasnovani na nekim starijim, krenuvši još od Zorroa. Inspiracije za fizički izgled manje su važne, mene više zanimaju narativna preklapanja. Za početak ću da preskočim većinu stripova, jer je moguće da nije čuo ni za DC Elseworlds ili Marvelove multiverzume. Chiaverotti je pre svega zaluđeni filmofil, a pošto delimo strast prema sedmoj umetnosti, nije mi bilo teško da uočim prave izvore njegove inspiracije.

Izmišljeni grad u paralelnoj dimenziji. Grad uronjen u večni mrak. U tom čudnom gradu, koji bismo po izgledu mogli smestiti na sredinu XX veka, šeta serijski ubica. Ubica koji pati od amnezije i nije siguran zašto uopšte ubija. Ubrzo će saznati da su njegova retka sećanja lažna i veštački ugrađena…

Grešite ako mislite da sam opet počeo da prepričavam prve dve epizode Morgana Losta. U pitanju je sadržaj kultnog SF filma “Dark City” (1998). Jedina razlika je u polu serijskog ubice i u tome što je ovo A priča u filmu, a B priča u “Morganu Lostu”. Dobro, možda sam izabrao delove koji mi odgovaraju da bih došao do poente… evo probaću drugačije, kroz “originalni” origin:

Mirni mladić, umetnička duša, u večito mračnom gradu... Noć koja će ga zauvek promeniti... Biće pretučen i mučen, poslednjim atomima snage gledaće ubistvo svoje verenice... Sa crnom maskom preko očiju krenuće da traži osvetu. U svakom zločincu kojeg likvidira videće one koji su mu ubili ljubav i želju za životom...

Da, to je Morgan Lost… ili možda grešim? Možda je to ipak “Vrana” (The Crow, 1994). Zamenite večitu kišu sa večitim snegom, izbacite ptičurinu i tu smo. Identična gotska atmosfera… noćni kadrovi… čak i stan u potkrovlju gde je živeo Eric Draven je gotov identičan Morganovom... pa crne rukavice koje, ako me sećanje ne vara, Eric nosi samo u originalnim stripovima, ali ne i u filmu... U prvobitnoj verziji Morgan je bio zamišljen sa nešto dužom kosom, ali su ga iz nepoznatog razloga (kah... Eric Draven, kah… Brandon Lee), pre premijere, ošišali.

U suštini nemam ništa protiv svih tih “pozajmica”, ali ipak očekujem od scenariste da ih prizna kao temelj za početak svoje priče. Niko mu to ne bi zamerio, uostalom većina SBE serijala je zasnovana na sličnim pozajmicama.

Kad se daju intervjui u vezi novog projekta, često će nam autor pomenuti mnoge koji su uticali na njega. Razna dela slične tematike, ipak ono što će pokušati da zaobiđe jeste upravo ono što nas zanima - direktan izvor inspiracije i to onaj momenat kada autor gleda ili čita nešto i pomisli: “E ovo je sjajna ideja, ovo ću da preradim i prodam kao novo originalno delo.

Tako je i ovde - čućete o mnogobrojnim izvorima sa kojih je Claudio pio, ali krčag iz kog je najviše zahvatio će ostati nepoznat. Razlog je očigledan - svi koji se bave pisanjem znaju da je tanka linija između omaža i krađe tuđe ideje. I kad neko uhvati autora u laži najčešći odgovor će biti (ovde prisutna) neobaveštenost ili napad na prethodnog autora u stilu pa i on je pozajmio od tog i tog – što opet u ovom slučaju ima logike, jer nije u redu optuživati Chiaverottija da se previše vizuelno inspirisao filmovima poput Metropolisa ili Blade Runnera a ne pomenuti da su i ti filmovi pozajmljivali upravo od Italijana (1*). Po tom sistemu red je da pomenemo one autore na koje se Chiaverotti poziva: Tim Burton i njegovi Batmani, Dario Argento i njegova stilizovana ubistva… Mogao bih da prihvatim specifičnu Burtonovu viziju kao osnovicu vizuelnog stila, uostalom svaki mračni grad liči na Gotham City. Međutim, mnoga scenaristička rešenja duguje Alexu Proyasu i njegovim kultnim filmovima iz devedesetih.

Različite ere, različite prošlosti, sve spojene u jednu.

Ovim rečima je jedan od glavnih negativaca u filmu “Dark City” objasnio grad u kom se nalaze. Naravno Chiaverotti je samostalno došao do identične ideje. Šta ćete, dešava se.

Reč, dve o ukroniji

Ako je parodija najsiromašniji oblik komedije, onda bih za ukroniju rekao da je najsiromašniji podžanr naučne-fantastike.

Charles Renouvier je, pre 140 godina, zamislio ukroniju kao hipotetički (fiktivni) vremenski period u istoriji našeg sveta. Naziv je tek sa pojavom interneta počeo da se širi i guta slične SF podžanrove. Vremenom su pod ukroniju svedene sve alternativne istorije i paralelne (a ponekad i druge) dimenzije. Ipak, ovde ćemo se držati one najpreciznije definicije: Ukronija je alternativna istorija i predstavlja specifičan podžanr spekulativne fikcije čija je radnja smeštena u fiktivne svetove u kojima je istorija krenula drugačijim tokom od onog u stvarnom svetu.

Taj ključni trenutak-događaj zbog kog istorija kreće drugačijim tokom ću ovde nazvati nulta tačka. Ono što autori (Chiaverottijevog kalibra) najčešće zaboravljaju kad se bave ukronijom jeste upravo ta nulta tačka – momenat razdvajanja naše stvarnosti i početak paralelne.

Poenta priče je sledeća – što je nulta tačka dalje u prošlosti to je veća razlika između našeg i “njihovog” sveta. Zato sam ovde imao problem sa Chiaverottijevom vizijom jer je njegova nulta tačka nejasno daleko, tj. i ne postoji. Na početku se činilo da je to atentat na Hitlera 1937. godine, ali s obzirom da je ubica “špijunka” Marlene Dietrich, tačka se pomera još unazad. Onda nam ubacuje alternativnog Sigmunda Freuda i Alberta Ainsteina i odosmo u XIX vek, a tačke ni na vidiku. E sad, zašto je to bitno? Pa kako objasniti mobilne telefone i policijske letelice u pedesetim godinama XX veka Morganovog sveta, ako nije bilo Drugog svetskog rata i tehnološkog razvoja kroz moderni raketni pogon, mlazne avione, veštačke satelite ili ubrzanog napretka FM radio-uređaja, koji bi otvorio vrata komercijalnoj fazi mobilne telefonije…

Zamislite da se nulta tačka dogodila pre 15.000 godina za vreme najvećeg procvata Atlantide (dobro, prvo zamislite da je takva Atlantida stvarno postojala) i da nije došlo do njene propasti, nego da je nastavila prosperitet kroz milenijume. Šansa da mi postojimo danas u takvom svetu, ili da svet uopšte liči na naš, se svodi na minimum. To možemo nazvati mega varijacijom “efekta leptira”.

U poslednjih 50 godina najčešća ukronijska nulta tačka je Drugi svetski rat. Jedan od omiljenih Chiaverottijevih reditelja, Quentin Tarantino, je pre par godina snimio, ne baš uspešnu, ukroniju o uspešnom atentatu na Hitlera – “Inglourious Basterds” (2009); 15 godina ranije film “Fatherland” (1994), po romanu Roberta Harrisa, je još jedna priča o Hitleru pobedniku i Naci-Evropi 60-ih godina prošlog veka. Od tv serija koje su se bavile ukronijskim temama vredi pomenuti Star Trek (2*) i Sliders (3*), a trenutno je aktuelna serija “The Man in the High Castle”, po čuvenom istoimenom romanu Philipa K. Dicka (4*). I Sclavi je u jednoj epizodi Dylana Doga koja se, gle čuda, zove “Ukronija”, iskoristio tu standardnu viziju Hitlerove pobede i njegovo udruživanje snaga sa Staljinom...

Što se tiče stripova, kad se priča o ukronijama, pod broj 1 se mora pomenuti remek-delo Alana Moorea – Watchmen (1986). Kao što većina zna, u pitanju je alternativna istorija u kojoj su super-heroji promenili njen tok i između ostalog doneli Americi pobedu u Vijetnamskom ratu. Tu je nulta tačka pažljivo skrivena u autobiografiji Hollisa Masona, jednog od prvih Minutemena. A sve je počelo 1938. godine, sa izlaskom prvog broja Action Comicsa i priče o Supermanu. Siguran sam da je bilo mnogo onih koji su odmah poželeli da se bore protiv nepravde kao Čovek od čelika, ali u Mooreovom svetu jedan je to i uradio – obukao superherojsko odelo (kostim je tako ružna reč) i postao prvi maskirani osvetnik - Hooded Justice. Kad se u oktobru ’38. priča proširila preko novina, ubrzo su se i drugi pridružili (Nite Owl, Silk Spectre, Captain Metropolis…) i tako zauvek promenili tok istorije. Moore je, izgrađujući svoj alternativni svet, vodio računa o svakom detalju – svaki isečak iz novina, TV dnevnik, reklama, biografija… sve je pažljivo osmišljeno i nenametljivo ubačeno u pozadinu priče, tako da za neke detalje bukvalno morate okretati strip naopačke da biste pročitali šta piše u odbačenoj dnevnoj štampi.

Kod Chiaverottija je obrnuto – od samog početka vas zasipa besmislenim detaljima. Jer što bi dva slučajna prolaznika (policajca) znala ime špijunke koja je ubila Adolfa Hitlera. I ko je uopšte Hitler da ga oni pominju? Beznačajni drugorazredni diktator koji je samo pričao o arijevskom životnom prostoru na istoku i nikada ništa konkretno nije uradio (pošto je ubijen 1937). U takvom svetu on ne bi dospeo ni na listu “Top 100 worst dictators of all time”. Od svih besmislenih detalja koje je Chiaverotti nasumično ubacio, samo alternativna biografija Sigmunda Freuda (5*), kao oca moderne kriminologije, zaslužuje svoje mesto u kvalitetnoj ukroniji.

Plašim se da je svrha cele ukronijske zavrzlame bila samo u tome da se autor opravda za buduće korišćenje deus ex machina rešenja, kad god mu rasplet zapne u nelogičnostima.

Reč, dve o crvenoj boji

Što više detalja saznam o tome kako iza kulisa funkcioniše svet industrijskog stripa, to mi se manje sviđa. Tako da kad pročitam da je Morgan “zamišljen” kao daltonista i da zato vidimo svet njegovim očima, to uzimam zdravo za gotovo, a onda ispliva informacija da je Chiaverotti prvo išao da se raspita o finansijskim detaljima stripa u boji. Koliko bi koštao pun kolor, a koliko, s vremena na vreme, ubacivanje pojedinih boja. Kada je saznao da se najveći bang for the buck može dobiti uz (jednokanalno) ubacivanje samo jedne boje, recimo crvene i… eureka - rođena je ideja o daltonisti. Iako će na novinarsko pitanje šta je starije kokoška ili jaje (ideja o daltonizmu ili Rubinijeve gotove table), Chiaverotti dati više oprečnih odgovora, mislim da realnu sliku nije teško sklopiti.

Za crvenu boju je zadužen Arancia Studio iz Torina. Nisam oduševljen ni sa njihovim učinkom. U početku sve to izgleda na visokom nivou, ugodno za oko, ali već od trećine epizode primećuje se da kolorista gubi živce sa pravilima igre, pa opušta ruku i ide po rezonu oboj šta stigneš, bitna je simetričnost. Sve boje su bledunjave, crna gotovo da i ne postoji – stopila se sa sivim nijansama, a crvena je toliko svetla da čak i u ključnim scenama boja krvi izgleda traljavo.

Glavni problem crveno-sive boje je to što koloristi nisu daltonisti i njihovo percipiranje tog sveta se svelo na slobodu odlučivanja šta će biti u crvenom, a šta u sivom tonu. Ni ja nisam daltonista, ali sam ipak siguran u jednu stvar - ako Morgan vidi policajca u crvenoj uniformi, tako će ga videti svaki put, a ovde imamo u jednoj vinjeti crvenu uniformu, a u sledećoj sivu. Čak je i Morganova jakna čas crvena čas siva. Chiaverotti je i to pokušao da opravda umetničkom slobodom, jer ne želi statičnu foto crvenu, ali zato nema taj problem kad treba uvek i na isti način zacrveneti krv. Što je samo po sebi najveća glupost, jer je svima jasno da daltonisti crvenu boju vide kao sivu (Sivi kamion crvene boje, 2004). Naravno da postoje i retki oblici daltonizma koji “normalno” vide crvenu, ali zato oni imaju problema sa plavom bojom.

Vrhunac svega su crvene onomatopejične reči poput: click, whack, bang, crash... Pretpostavljam da ih Morgan tako vidi dok deli šamare zlikovcima.

Ako zaboravimo takve “tehnikalije” i koncentrišemo se samo na gotov proizvod, postavlja se pitanje da li smo dobili ono što nam je autor obećao – svet viđen očima protagoniste. Naravno da nismo, jer ako je cilj da mi gledamo svet Morganovim očima onda ne možemo njega da vidimo u svakom drugom kadru. Pogađate njegov odgovor i na ovaj problemčić?

Chiaverotti je izjavio da ideja o dodatnoj boji nema veze sa Millerovim “Sin Cityjem” (to ponovi svaki put, jasno i glasno), nego isključivo sa filmom Francisa Forda Coppole “Rumble Fish” (6*), koji je iskoristio i kao opravdanje za pogrešnu tačku gledišta (nepostojeće kadriranje iz perspektive glavnog junaka).

Ako je Chiaverotti hteo nešto novo, drugačije, onda je trebao skupiti muda, otići do kraja i stvarno prikazati taj svet Morganovim očima - i to tako da glavnog junaka vidimo retko, samo kad se pogleda u ogledalo ili još bolje - ne pokazati ga nikad! Naravno da takve eksperimente ne možemo očekivati od Bonellija, ali nam onda nisu potrebni ni ovi mali obojeni trikovi. A kad već voli da se inspiriše originalnim filmovima, tu su klasici poput Bogijevog filma “Dark Passage”, gde prvih 20 minuta gledamo očima glavnog junaka (7*). Uostalom, ako svaka druga PC igrica može da nam dočara svet na taj način, zašto ne bi mogao i SBE strip (8*).

Morganova crveno-siva boja je samo jedan u nizu modernih trikova kojim će se izdavači sve češće služiti da bi navukli nove kupce. Ameri imaju reč koja to odlično opisuje – gimmick. Kod nas bi se mogla prevesti kao trik, iako trik ne pogađa najbolje suštinu.

Šta je sledeće što nas čeka? 3D? Ma, odavno postoje stripovi koji se čitaju uz pomoć specijalnih cvikera. Ja bih im preporučio da objave strip rađen nevidljivim tušem, za čije čitanje vam trebaju specijalne UV lampe – redovni rekvizit istražitelja mesta zločina.

Na kraju ove kolorisane balade sami prosudite da li je Chiaverotti hteo da, poput Franka Millera sa “Gradom greha”, napadne ustaljene stripovske forme ili je u pitanju samo pokušaj da se bajati proizvod prepakuje u novu ambalažu.

Reč, dve o ključnom spoileru

Ako ne želite da pre čitanja saznate identitet ubice, odmah pređite na sledeće poglavlje. Ok, oni koji nisu pročitali prvi broj su otišli pa možemo da nastavimo… Dakle, pričamo o (ne)očekivanom obrtu gde saznajemo da je novi serijski ubica, kojeg sve vreme lovi Morgan, u stvari njegova nesuđena zaručnica Lisbeth Connor, za koju smo mislili da je ubijena šest godina ranije. O njenom originu (mislim na origin serijskog ubice) više saznajemo u drugoj epizodi.

Lisbeth je preživela teško ranjavanje a njen doktor je otkrio da i ona ima istu bolest kao generalni upravnik, s tim što se kod nje imuni sistem nije raspao. Doktor je prodaje za milionče, podnosi izveštaj o smrti i potpisuje smrtovnicu. Njoj brišu pamćenje i ugrađuju nova sećanja. Vremenom uspeva da se seti nekih detalja i koristi prvu priliku da pobegne…

Ako se neko pitao zašto je Chiaverotti ovako brzo otkrio origin - sada zna. Trebalo je objasniti ko je serijski ubica i šta je to vezuje za Morgana. Da li je sve to moglo da se ostavi za neki kasniji broj, pa da se polako odradi build-up? Moglo je, ali scenaristi u današnje vreme ne mogu sebi da priušte uvodnih godinu-dve, kao što su mogli recimo autori Nathana Nevera pre 25 godina. Današnji čitaoci nemaju vremena da toliko čekaju, mada bi bez toga Morganov lik bio još bleđi nego što jeste.

Što se tiče samog obrta, ne mogu reći da je banalan kao mnogi Chiaverottijevi raniji twistovi. Pre će biti da je katastrofalan, jer negira sam Morganov lik. Događaj koji je “stvorio” Morgana je upravo to ubistvo voljene osobe. Sve je to poništeno jednim potezom. Pogledajmo ukratko prepričani novi origin: dvojica sektaša-ludaka istetoviraju mladića i devojku i… ništa… to je to.

I pored svega toga, Chiaverotti će tokom prve dve epizode više puta naglasiti da stari Morgan ne postoji i da je od njega ostao samo tetovirani lovac na serijske ubice:

“Ma kakva maska... ovo je moje lice... ispod... nemam ništa...”

“Istina je da od Lisbethine smrti nemam snage da se pogledam u ogledalo. Ne mogu sebi da oprostim što nisam mogao da je spasem…”

Ne Morgane, to nije istina.

Reč, dve o izdanju

Zbog niskih očekivanja koja mi je Forma B (nekada Malagma Comics) nametnula sa svojim izdanjem Brendona, plašio sam se da će i Morgan Lost biti skromnog kvaliteta. Drago mi je da sam pogrešio, jer je ML odrađen vrlo dobro, primetan je ogroman napredak u odnosu na Brendona. Nema nepotrebne četiri verzije izdanja (HC i SC varijante i to sa žutim i belim papirom). Da ne pominjemo igre sa formatima (Brendon specijal). Naravno teško je doneti neki konačni sud o izdanju posle samo dva broja, ali ako se po jutru dan poznaje...

Štampa je gotovo savršena i najvažnije - nema lutanja oko veličine vinjeta na tablama (kao što se dešavalo na Brendonu). Nema ni traga od krivih margina (opet Brendon). Jedina prava mana, zbog koje izdanje još nije na nivou Phoenix Pressa ili Darkwooda, je smanjeni format. U odnosu na VČ/Ludens izdanja to i nije tako primetno – 5mm gubimo po visini i širini, ali ako se poredi baš sa PPom koji ima originalni format, onda to već ozbiljno odskače od SBE standarda.

Prevod se čini pristojan, iako sam naleteo na par situacija sa nejasnim dijaloškim rešenjima. Evo jedan mali primer:

“Počeo sam da čitam sinoć jednu naučnofantastičnu novelu o čoveku koji je želeo da postane naučnik. Kako se ono zvaše? Ah, da… Albert Ajnštajn!”

Ko se zove Albert Ajnštajn? Novela? Glavni junak iz novele? Pisac?

Tipfeleri su svedeni na minimum, primetio sam samo dva-tri po epizodi, plus jedno sramotno prelivanje ubačenog teksta preko crteža (ep. 2, str. 33). To ne važi za predgovore i pogovore koji plivaju u greškama.

U predgovoru drugog broja možete pročitati podatak da su prva tri broja Morgana Losta rasprodana. Sjajna vest - ako verujete propagandnim informacijama. Mislim da tako nešto ne može da se desi ni u alternativnom univerzumu Morgana Losta.

Reč, dve o crtačima

Ako je išta u Morganu odrađeno bez greške, onda je to crtež. Od novijih serijala Morgan Lost mi je drugi na listi sa najkvalitetnijim crtežom (odmah posle Dragonera). Počevši od De Tommasovih naslovnica pa sve do grafičkog tvorca lika, Rubinija. Ništa ne zaostaje ni Talami u drugom broju, štaviše, unapredio je one retke stvari koje su kod Rubinija škripale. Jer dok se Rubini držao standardne Bonelli rešetke, dotle se Talami opustio i prepustio nešto slobodnijoj konstrukciji. Dodatno je uživao i u poigravanju sa uglovima “kamere”, često smenjujući donje, gornje pa i psihološke rakurse. Efekat koji je postigao je upravo ono što je Chiaverotti želeo – što veća filmičnost priče.

Crveno-siva boja doprinosi neobičnoj atmosferi i pojačava osećaj stranog sveta, paralelne dimenzije, ali s druge strane ubija crno-beli kontrast dvojice majstora, a nedostak crne boje u stripu je uvek problematičan.

Reč, dve o naslovnicama

Naslovnica za “Čoveka poslednje noći” je standardna pozerska, sa glavnim junakom u prvom planu, a iza njega su groteskne kreature (maskirane serijske ubice) sa kojima će se on susretati kroz serijal. Druga je još bolja, sa par razbacanih scena iz stripa, gde se ipak izdvaja sjajan kadar izbezumljenog i uplakanog Morgana.

Chiaverotti se dugo lomio oko izbora naslovnice, da bi na kraju presekao i izabrao ovu sa kolažom antagonista u pozadini. Cilj mu je bio da kroz savremeni filmski poster prikaže ključni deo Morganovog života – serijske ubice. Kao inspiracija mu je poslužio plakat filma “Never Let me Go” (2010), odakle koren vuče i naslov druge epizode. Usput mu se svidelo i rušenje klasične kompozicije Bonelli naslovnica, što će se nastaviti i ubuduće. Ipak, ta neobična kvadratna i pravougaona pozadina, obrubljena rasterom crnih linija, meni najviše liči na neoplasticizam Pieta Mondriana. Čak i boje koje koristi De Tommaso na prvih par naslovnica ponavljaju Mondrianovu kolorističku skalu: crvena, plava i žuta.

Reč, dve o konačnom utisku

Hteli–ne hteli, moramo primetiti da Morgan, pored mnogih sličnosti sa drugim, starijim strip junacima, ima i nekoliko sa Meddinim “Lukasom”. Tu ipak nije reč o posveti ili krađi ideja, ne, jednostavno, sve mi liči na šablonsko preuzimanje nekih detalja ili možda uvođenje novih pravila kako treba da izgleda moderan SBE junak. Sličnosti su brojne - od nepostojanja sidekicka, preko imidža (tamna odeća, tamne rukavice), unutrašnjih monologa, atmosfere (dominantni noćni kadrovi), izmišljenog settinga (New Heliopolis/Deathropolis), valute (Euro-Dollar/EPS), pa čak i imena – Morgan je Lost, Lukas je Reborn... Izbačene su i naivne uzrečice, a ubačeni natprirodni elementi…

Ono gde Morgan gubi u poređenju jeste mekaniji pristup surovim radnjama. Vidi se da SBE preko Morgana želi da dosegne do šire publike, pa su zato mnoge scene ublažene, isečene, nema egzibicionističkih vizija zločina i krvi do kolena u stilu slasher filmova iz osamdesetih. Scene mučenja se svode na dve-tri ranice po telu žrtve, a sve što smo videli od ubistava u prva dva broja, pre četvrt veka ne bi bilo dovoljno da popuni jedan prolog Chiaverottijeve DD epizode. Serijska ubistva koja bi trebala da budu maštovita, za nove generacije odrasle na TV nasilju, nisu na zavidnom nivou. Ko je odgledao makar jednu epizodu serije “Hannibal” (2013-2015) shvatiće o čemu pričam.

Chiaverotti tvrdi da su likovi serijskih ubica namerno prenaglašeni, nerealistični, jednodimenzionalni i rađeni kao kopije negativaca iz starih superherojskih stripova. Ali to što pokušava da nam svoje mane proda kao vrline, ne znači da je to dobro rešenje. Sada je sasvim jasno da repetitivni obrazac po kom piše preuzima američki sistem “monster of the week” iliti u ovom slučaju “serial killer of the month”. Chiaverotti se još hvali tim nedostatkom kontinuiteta i epizodnim karakterom priča, te ih poredi sa proceduralnim serijama “CSI” i “Criminal Minds”. Ako je to ideal kojem teži onda za Morgana slede crni dani.

Moram se još jednom osvrnuti na Chiaverottijevo nepoznavanje materije kojom se bavi. Kad već nije znao mnogo o ukroniji (čitaj: nimalo) mogao je da se obrati kolegi Enochu, koji je sa svojom junakinjom Lilith, doktorirao na toj temi.

Gomila referenci na razna umetnička dela, bez nekog reda, smisla ili logike, rasuta su po stranicama stripa. To nerezonsko prosipanje (uglavnom) filmskih citata, tako popularno u SBE pre 30 godina, danas služi samo kao podsetnik da je Chiaverottija pregazilo vreme. S druge strane, bez svega toga od Morganovog sveta ostala bi samo prazna ljuštura. Dodatno, prikazana umetnička dela (od antike do moderne umetnosti), u Chiaverottijevom poimanju ukronije izgledaju drugačije nego u stvarnosti. Primerice, videćete čuvenu sliku “Krik” (1893), Edvarda Muncha, sa ubačenim Nosferatuom kao “vrištavcem”; Milosku Veneru sa robotskim protezama (u ulozi Freddyja Kruegera); Picassovu “Guernicu” (sa docrtanim maskama Jasona Voorheesa) i gomilu sličnih koještarija. Čim sam video staroegipatsku verziju Kipa slobode bilo mi je jasno da Chiaverotti mnoge ideje zasniva na Burtonovoj verziji filma “Planet of the Apes” (2001) i idiotskom prikazu majmunskog Abrahama Lincolna.

Ne gos’n Chiaverotti, to nije ukronija.

Sve se to moglo rešiti sa jednostavnim smeštanjem radnje u bližu ili dalju budućnost. Sa ili bez male apokalipse, svejedno, Morganov svet bi mogao da bude naša sutrašnjica. Niko ga nije tukao po ušima da nam serijal prodaje kao “ukronijski realistični triler”. Nije bilo potrebe za paralelnim dimenzijama i apsurdnim izvrtanjem istorijskih činjenica. Prošlost je mogla ostati u magli gde joj je i mesto. Uostalom, prethodni serijal, “Brendon” je smešten u našu budućnost (cirka 2136. godinu), bez nepotrebnog skretanja u multiverzumske tunele. Ako je jedini cilj bio zajahati na krilima “New Age Bonellija”, onda je bilo boljih rešenja.

Morgan Lost u sebi nema nijednu originalnu kost, sve smo to već videli mnogo puta – od sveta gde je televizijski prenos ubistava i ubica najgledaniji program, do običnog čoveka kojeg stravična tragedija pretvori u (super)heroja… Čak ni koncept glavnog junaka daltoniste nije originalan (9*), kao ni (neobična) reklamna kampanja za strip, sa svega par reči i naglaskom na vizuelni identitet - već viđeno pre 25 godina za prvi broj Nathana Nevera.

I šta nam na kraju ostaje? Zanimljiv scenario sa kvalitetnim dijalozima? Ne, to sigurno ne. Ostaje nam nada da će vremenom ovaj svet postati dovoljno interesantan i da će nas konačno uvući u priču o (tintom obeleženom) lovcu na serijske ubice.

Latest : Ako je suditi po trećoj epizodi (Mister Sandman), ta nada se brzo ugasila. Priča o serijskom ubici koji je pogubljen pre devet godina i čija duša nije našla svoj mir, ali je uspela da stvori alternativni svet i da u njega uvuče glavnog junaka. Alternativni svet stvoren unutar alternativnog sveta… uf, kako maštovito. Da se bar dosetio da taj unutrašnji alt-world bude u stvari naša stvarnost, tj. da se Morgan nađe u 2016. godini… e to bi bio pravi meta momenat.

Ovako, Chiaverotti je samo besramno pokrao svog mentora i jednu od njegovih najčuvenijih priča. Sigurno ste je prepoznali, u pitanju je Sclavijev “Demon ludila”.

Problem probijanja žanrovskih barijera u serijalima koji već balansiraju po tankoj žici između realnog i apsurda, je u tome što često pretegnu na pogrešnu stranu. Morgan Lost je najkvalitetniji junak kojeg je Chiaverotti stvorio, a prve dve epizode spadaju među najbolje koje je ikad napisao. Ipak, znajući o kome pričamo, to i nije neki uspeh.

Na kraju, ako se nečim može pohvaliti jeste izgled, i to bi, nažalost, bilo sve – vizuelni stil iznad suštine.

(1*) Futurizam - kao osnovnu konstrukciju važnijih zgrada u New Heliopolisu, Rubini je iskoristio crteže čuvenih italijanskih arhitekata, članova futurističkog pokreta, među kojima je najvažniji Antonio Sant’Elia (1888-1916).

(2*) Star Trek (TOS), u jednoj od najčuvenijih epizoda (The City on the Edge of Forever), doktor McCoy promeni tok istorije tako što spase život ženi koja će ubrzo povesti veliki mirovni pokret zbog kog će Amerika prekasno ući u Drugi svetski rat i izgubiće nuklearnu trku sa Nemačkom.

(3*) Sliders (1995-2000), protagonisti putuju kroz paralelne dimenzije, a u epizodi “Slide Like An Egyptian”, nalaze se u gradu koji je pod sličnim egipatskim uticajem kao Morganov New Heliopolis – Los Angeles je postao New Alexandria.

(4*) Philip K. Dick je, sa svojim romanom “The Man in the High Castle” (1962), postavio zlatni standard kako jedna ukronija treba da izgleda. Detaljno je osmislio svet i prikazao logičnu viziju novog svetskog poretka. Njegova nulta tačka je bila atentat na Roosevelta 1933, posle kog Amerika nije uspela da izađe iz Velike depresije, niti da se pripremi za nadolazeći rat. Kada je ukronija ovako dobro isplanirana onda možete progutati i detalj o Hitleru mirotvorcu, koji je teško bolestan, a Himmler i Goebbels čekaju priliku da preuzmu vlast i počnu obračun sa bivšim saveznikom Japanskim carstvom. Amerika je podeljena na Istočne Sjedinjene Države (Greater German Reich) i zapadni (manji) deo pod japanskom okupacijom (Pacific States of America).

(5*) Str. 25, još jedan ukronijski detalj: Austrija, 1909. godine, manijak ubio Anu Freud, ćerku psihoanalitičara Sigmunda Freuda. On ubrzo napušta studije (?) i okreće se istraživanju snova iz drugog ugla, proučava devijantne porive i udara temelje modernoj kriminologiji. Namerno ili slučajno – mnogi događaji i navedene godine su pogrešne, čak i datumi rođenja. U našoj stvarnosti za dobar deo modernih metoda kriminalističkog profilisanja zaslužan je John E. Douglas (FBI), pravi lovac na serijske ubice.

(6*) “Rumble Fish” (1983), film koji je Chiaverottiju poslužio kao inspiracija za svet prikazan očima daltoniste. Film je rađen u crno-beloj tehnici da bi imitirao pogled na svet glavnog junaka-daltoniste (Mickey Rourke). Coppola je ipak ubacio nekoliko scena sa kolornim elementima (naslovne ribice u akvarijumu).

(7*) Vizuelni mediji sa mnogo teškoća koriste naraciju u prvom licu, nešto što je u književnom svetu najnormalnije, ovde je problematično. Bilo je više pokušaja, ali taj trik je teško održiv tokom trajanja celog filma. Počevši od klasika “Dark Passage” (1947) i “Seconds” (1966), pa preko eksperimentalnih sekvenci nebitnih filmova tipa “Doom” (2005), sve do najnovijeg, trenutno aktuelnog projekta, “Hardcore Henry” (ceo film iz perspektive prvog lica). Ipak, mislim da je najdalje otišao Gaspar Noe sa filmom “Enter the Void” (2009). Mogli bismo reći i predaleko, s obzirom da je kameru smestio “unutar oka”, tako da vidimo i treptaje glavnog junaka.

(8*) U stripovima su ovakvi pokušaji naracije još ređi, jer je iskustvo prvog lica teže za preneti na papir. Ipak, pamtimo zanimljive uspele eksperimente kao što je superherojski “Survivor” (Dave Gibbons, Ted McKeever) ili “Daybreak” (Brian Ralph).

(9*) Deceniju i po pre Morgana Losta u Bonelliju je već postojala junakinja koja je bolovala od sličnog medicinskog sindroma – akromatopsije (slepilo za boje). Naravno u pitanju je Gea (1999-2007), autora Luce Enocha. I ona je svet videla samo kao crno-beli uz nijanse sive (što je Enoch dočarao uz pomoć tačkastog senčenja). Pri jakoj svetlosti vid bi joj se mutio pa je uvek nosila zaštitne naočare.

Naprijed

N/A

N/A

Naprijed

Recenzije čitatelja

  • DeeCay

    Ukupna ocjena 78%

    7, 7, 9, 9

    Budući da sam pročitao samo prvi broj, ne mogu sa potpunom sigurnošću procijeniti tu prvu dvodijelnu epizodu. Nisam ulazio previše u dubinu poput dotičnog recenzenta, no na prvu može se uočiti prenatrpanost referencama iz svijeta filma, stripa i slikarstva. Chiaverotti je stari morski vuk u kući Bonelli, no uvijek se vrti oko varijacija istog žanra za kojeg god junaka pisao scenarij. Jel to Mystere, Dylan Dog, Brendon ili Morgan Lost. Na prvu premisa serijala mi se sviđa, paralelni svijet u kojem je zvijezda reality showa serijski ubojica, a s druge strane lovci na njih. Eksperimentiranje s bojom koja je zapravo manifestacija pogleda glavnog junaka dobra je fora. Koketiranja s temom ukronija, egipatski motivi (koje pamtim još tamo iz njegovih egipatskih priča iz Mysterea – Ludilo Martina Mysterea, Crna piramida, Grad na nebu), serijske ubojice i malo dobrog starog slashera iz Dylana Doga. Uzet ću i drugu epizodu, zanima me nastavak.

     

    Ovo je posveta šundu, pop-kulturi, stripu, filmu, trashu i čemu sve ne...

     

    Bravo za recenziju, zaista je iscrpna, i dobro napisana. Recenzent ima zaista zavidan i široki spektar znanja iz pop-kulture. Thekide, vodim te ne sljedeći pub-kviz kojem ću nazočiti. ;) Skoro pa najduža recka na sajtu.

    08.06.2016
    01:28:00 sati
    DeeCay
    uredi
  • Oki

    Ukupna ocjena 72%

    6, 6, 9, 9

    Sama ideja napraviti crtež u nijansama sive sa crvenom jer glavni lik vidi svijet na takav način je dosta dobra i i sve isprve djeluje efektno i zanimljivo, ali tu je na kraju ipak previše crvene boje bez ikakvog reda i pravila pa me je sve to podsjetilo na one stare Mandrak magazine koji nisu bili samo crno bijeli nego je tu uvijek bila prisutna još jedna boja (zelena, roza, crvena...). Što se priče tiče, moram priznati da je karakterizacija likova snažna i dobra, ali nekako već standardna boljka kod većine Bonellia je da se priča ne može završiti kvalitetno. Sviđa mi se ovakav koncept naslovnica koji pomalo odskače od uobičajenog za Bonelli, pa ima kao neku formu filmskog plakata. Reč dve o recenziji...taman za pročitati uz kavicu-odlična!
    08.06.2016
    08:35:00 sati
    Oki
    uredi
  • danielp

    Ukupna ocjena 94%

    9, 9, 10, 10

    Meni je strip odličan! ne liči ni na šta do sada.

    Pravo osveženje u Bonelli-a

     

    08.06.2016
    09:33:00 sati
    danielp
    uredi
  • udarnik007

    Ukupna ocjena 90%

    9, 8, 10, 9

    Več sam negdje spomenuo da me u neku ruku Morgan 

    podsjetio na meni jako dragog doktora Mourgea.

    Crvena boja savršeno se uklapa u atmosferu priče,

    sve je tu na svom mjestu. Mora se priznati da je

    Lost jedno pravo osvježenje kod Bonellija i s užitkom

    ću čitati naredne epizode!

    08.06.2016
    17:51:00 sati
    udarnik007
    uredi
  • zackoljicofil

    Ukupna ocjena 100%

    10, 10, 10, 10

    08.06.2016
    19:26:00 sati
    zackoljicofil
    uredi
  • Enat

    Ukupna ocjena 100%

    10, 10, 10, 10

    I meni također pravo osvježenje, veliko bravo za Chiaverottija!

    09.06.2016
    00:10:00 sati
    Enat
    uredi
  • krucican013

    Ukupna ocjena 43%

    2, 2, 8, 7

    Procitao svih pet,nista posebmo.

    Brendon je bolji strip

    10.06.2016
    15:08:00 sati
    krucican013
    uredi
  • Ukupna ocjena 97%

    10, 10, 10, 7

    Odlican start serijala, svidja mi se sve osim naslovnice.

    20.06.2016
    20:36:00 sati
    hordezla
    uredi
  • MisterYES

    Ukupna ocjena 67%

    5, 5, 10, 7

    Procitao samo prvi dio upravo. Nisam siguran da bih rado nastavio mada nije lose. Ocekivano trosenje strana na upoznavanje sporednih likova za prvi broj + flashbackovi, mozda je u kasnijim epizodama veci fokus na trenutna desavanja. Koliko god se slazem sa iscrpnom analizom recenzije u vezi referenci prosto ih ne nalazim toliko problematicnim. Licno mi je najproblematicnije to sto je crtez daleko najjaci adut stripa. Daleko od toga da imam ista protiv dobrog crteza ali ako je to u mjeri kako je ovdje slucaj, plasim se da imamo lose balansiran proizvod.
    09.07.2016
    17:26:00 sati
    MisterYES
    uredi
  • thekide

    Ukupna ocjena 72%

    6, 6, 9, 9

    Reč, dve o izgubljenim zanimljivostima

     

    Policijska kapetanica Regina Dolarhyde je dobila prezime po Francisu Dolarhydeu, serijskom ubici sa nadimkom „The Tooth Fairy“, iz romana Thomasa Harrisa – Red Dragon (1981). U filmu „Manhunter“ (1986), Dolarhyde je prekršten u Dollarhyde.

    19.07.2016
    13:56:00 sati
    thekide
    uredi
  • SPQRoma

    Ukupna ocjena 88%

    8, 8, 10, 10

    Odavno sam nabavio sve brojeve koje je izbacila Forma B, ali do prije par dana nisam imao vremena da ih pročitam. Onda sam slistio prvih 5 brojeva i mogu reći da sam oduševljen. Prvo sam čitao ovaj forum, očekivao mnogo i dobio ono što sam očekivao tokom čitanja, možda i više od toga.

    Priča mi je baš legla, crtež odličan... Iako nisam čitao Brendona, vidim da ih mnogi opoređuju, pa planiram i njega kupiti kad završim sa ML.

    Nadam se da će serijal potrajati, jer ima potencijal za nešto takvo. Samo naprijed!

    20.03.2017
    18:49:00 sati
    SPQRoma
    uredi
  • Mali_Mate

    Ukupna ocjena 55%

    6, 3, 7, 7

    Sjajna recenzija i potpisujem od riječi do riječi veći dio iste.

     

    Ne slažem se npr. da će, ako krene stopama CSI-a, za Morgana uslijediti crni dani. Miljarde sezona istih i bezbroj spin-offova pokazuju da tom formatu, u komercijalnom smislu, ama baš ništa ne fali. Ali to su već kafanske rasprave :)

     

    Sve bitno o ovom stripu je već rečeno. Crvena boja zaista nije ništa drugo doli gimmick, scenaristička rješenja su ubi bože konvencionalna (sjajni su mi ti scenaristi koji ne čitaju stripove, gotovo sjajni kao i pisci koji ne čitaju tuđe knjige ili....no jasno je - lako, ajde, što te tako pregazi vrijeme pa više ni ne znaš kako to što radiš izgleda drugima, al' taj pristup signalizira krajnju nezaintersiranost i manjak poštovanja prema ljudima koji su došli nakon tvoga djetinjstva), svijet na momente izgleda spektakulrano, al' i to igra na kartu trenutne potražnje za besmislenim patchworkom steampunka-(neo)noira-urbane fantastike-ukronije/distopije/antiutopije i čega sve ne. Moderni je SF (a ML je dobar primjer te linije razvoja) zaista postao izgovor nerezonsko miješanje i pseudopostmodernističko citiranje koječega, po principu ako prođe-prođe....Čini se da zasad prolazi.

    30.08.2017
    22:43:00 sati
    Mali_Mate
    uredi

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Najcrnja kronika
    Kod: AF SA 83
    Ocjena: 66%
    Vrijeme: 5.4.2020. 19:29:00
    Autor: paro
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 137
  • Kroz Erondàr
    Kod: DRGN LIB 8c
    Ocjena: 77%
    Vrijeme: 1.4.2020. 21:43:00
    Autor: kandraks
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 540
  • Gil
    Kod: DJIL LMS 1
    Ocjena: 77%
    Vrijeme: 1.4.2020. 0:55:00
    Autor: Spock
    Broj komentara: 7
    Broj pogleda: 814
  • Son of Superman
    Kod: SU TPB 4
    Ocjena: 65%
    Vrijeme: 29.3.2020. 20:10:00
    Autor: Paka01
    Broj komentara: 0
    Broj pogleda: 471
  • Bliski susreti
    Kod: DD SD 34
    Ocjena: 75%
    Vrijeme: 28.3.2020. 20:10:00
    Autor: Jocko
    Broj komentara: 5
    Broj pogleda: 620

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Newfoundland!
    Kod: ZG VEC 151/153
    Ocjena: 78%
    Vrijeme: 10.1.2020. 15:02:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 11
    Broj pogleda: 1893
  • Zeleni labirint
    Kod: ZG VEC 97/99
    Ocjena: 61%
    Vrijeme: 6.2.2020. 0:34:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 17
    Broj pogleda: 1758
  • Ratnice
    Kod: ZG VEC 99/102
    Ocjena: 79%
    Vrijeme: 9.3.2020. 0:06:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 13
    Broj pogleda: 1650
  • Mortimer: Zadnji čin
    Kod: ZG LU 271/274
    Ocjena: 79%
    Vrijeme: 19.3.2020. 15:30:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 11
    Broj pogleda: 1397
  • Početak raspleta
    Kod: AF SS 412
    Ocjena: 61%
    Vrijeme: 11.2.2020. 19:31:00
    Autor: Kila Banana
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 1312

Aukcije

Forum