Kada sam davno, davno naleteo na internetu da se u Italiji konačno sprema da izađe Natanov strip u kome će se pojaviti i robotski Marti, nisam mogao da iščekam da isti izađe i da ga naručim od Bonelija. A onda sam ga dobio, otvorio, pa počeo lupom da tražim Martija, usput se pitajući kakva je ovo Natanova avantura zaboga, a kad i nađoh Martija prekrstih se desnom, a kad završih ceo strip i levom rukom.
Zar je strip toliko očajan? Paaa, jeste. Ajde, bar za razliku od Nautilusa, gde je priča dosadna i linearna do besmisla, ovde barem Vijeti pokušava da nas navuče da se zainteresujemo besumičnim flešbekovima, misleći valjda da se tako gradi zanimljiva priča. On unekoliko uspeva da izgradi nešto, ali se to raspada kao kula od karata, jer je Vijeti užasan scenarista. Uostalom, ako se za glavnu postavku uzme da je usred nedođije neki par sitnih lopova ukrao kola u kojoj je bila torba sa dokumentima izvesnog pomoćnika ministra za istraživanje ruda i gubljenje vremena, to onda mora da je dostojno Agencije Alfa i njenog najboljeg agenta, a ne lokalnog šerifa i prašinara mu. Elem, u ovako izvanrednoj postavci zaista ne može ništa više da omane, zar ne?
S obzirom da je posetio Grinvil, najbliže naseljeno mesto u toj nedođiji gde se Natan od šerifa dobija nazad tu čuvenu torbu, priča odjedared kreće u drugom pravcu. Naime, u tom i od Boga zaboravljenom mestu, u koje niko ne zalazi, ljudi češće nestaju nego u Sklavijevom Dilanu;) I tu prelazimo sa jedne i ne tako detektivske priče, jer je ovde Natan samo otišao da pokupi već pronađeni artefakt u iznenadni horor ambijent, u kome naš junak ni manje ni više naleće na same lopove. Svet je baš mali, zar ne? No, najgore od svega tek sledi, a to je sam krešendo, kada Vijeti ubacuje iznednada i Elen Parker koja objašnjava Natanu i nama apsolutno sve, i već na 82. strani mi smo gotovo na samom kraju priče. Ostalo je samo da naš junak isfinišira i zaključi epizodu, jer ima sve elemente, ali ne lezi vraže, priča mora da ide na 160 strana…
Damn! Who you gonna call upomoć? Martija Misteriju! Kakva sjajna ideja! Kaže Vijeti samom sebi, taman da spucam još tridesetak strana niušta, i onda možda, možda se izvučem nekako s krajem. U tu svrhu uparuje Natana i Branka, s obzirom da je Branko bio terorista i u zatvoru dok su se odigravali prvi susreti Martija i Natana, i eto finog izgovora da se još jednom reciklira priča o robotskom Martiju. Ali, nije to najstrašnije. Na kraju krajeva, Vijeti može da se vadi na dugovečnost Natanovog serijala i da neki mlađi čitaoci koji su po prvi put kupili ovaj specijal veze nemaju ko je sad pa ovaj lik. Ajde, da mu tu nekako progledamo kroz prste. Onde gde nećemo da mu gledamo kroz prste jeste a šta to Marti zapravo konkretno radi? Da li je pomerio guzicu iz svoje fensi kuće i pomogo Natanu konkretno u nečemu? Ne. Ko dve babe su se istorokali i to bi bilo to. Tajanstveni jezik kojim je Tom, Elenin brat ovladao je koji? Olmečki? Totova knjiga? Nešto treće? Ne, imamo besmislene škrabotine po zidovima, lampama i skafanderima, sa kojima Marti nema nikakve veze. A informacije je Natan mogao da dobije, ako su mu trebale i na svom računaru, ili u Alfi, ili ako mu je trebala pomoć nekog stručnjaka (mada sumnjam), mogao je biti bilo ko. Nije apsolutno bilo potrebe za pojavljivanjem Martija u ovoj epizodi. Ako nema misterije, a nema, nema ni potrebe da se na silu isti priziva.
Susret Martija, Natana i Branka
Još od kada je Elen uvedena kao lik, i kada smo saznali za sudbinu njene porodice, samo je slaboumnima moglo da promakne da čuvena doktorka nema skrivenu agendu. Tako da pokušaj tvista na kraju da se ona predstavi zloćom jednostavno pada u vodu, potpuno je bilo jasno od početka da je Tomi sve vreme tražio pomoć od bilo koga kada je lunjao po Plimutu kao sopstvena osmogodišnja projekcija e ne bi li se nekako iskobeljao iz kandži ludače od svoje sestre i Pada kuće Parkerovih. Barem nam je Vijeti na kraju dao tu zadovoljštinu, ako ništa drugo.
Ipak ostaje pitanje zašto se uopšte hvatao pisanja jedne potpuno horor priče. Meni je, čitajući ovo nedelo bilo nelagodno, jednostavno šta ima čist horor da radi u Natanu Neveru. Nema spora da je naučna fantastika puna horor elemenata, ali ovo je čist horor strip, i zato nimalo ne priliči da bude u Natanovom serijalu. Pridodavanje Martija na silu samo je so na otvorenu ranu. Listajući italijanske forume u pripremi ove recenzije, naleteh na podatak da je ova priča povezana sa Univerzom Alfa 3, gde je Nikol šutnuta u pedesete godine u opet taj Plimut, mada postoje drugi glasovi koji vele da priča nema veze uopšte. Ograđujući se od glasina, jer ne čitah istu, zapravo odavno nisam nabavljao Libellusova izdanja Natana (a i ova recenzija je rađena prema originalnom Specijalu), ne bi me čudilo da je Vijeti samo (zlo)upotrebljavo mesta i događaje za svoje junake. Zna on to da čini i bez da povezuje išta. Di Klemente je odradio okej posao, nije mi omiljeni crtač, ali s obzirom kakvo sam sranje čitao on mi je još ponajmanji problem. De Anđelis na nivou Vijetija.
Najnoviji timap
