Nisam ljubitelj vina. Oduvek sam od istog bežao kao đavo od krsta, jer sam samog sebe smatrao sirovinom koja može da loče pivo i/ili žestinu cele noći. No, vino treba znati kako da piješ. Moj pokojni otac je umeo da kaže za vino: Idi ti, stiću ja tebe. I zaista, par puta, kad sam se zaje*** i dohvatio vinske flaše (pardon, flaša), pošlo je po zlu i naopaku. Verujem da znate o čemu govorim, jel’te…
Knjiga Kozlović,
priča u kojoj je strip premijerno objavljen
Pa zašto sam se onda dohvatio recenzije nečega u čemu ne uživam, ili bar ne uživam onoliko koliko u gore navedenim pićima? Ima bar dva razloga. Jedan je Igor Kordej, a drugi mitovi i lokalpatriotizam. Reč je o zaista lepom, kratkom stripu koji je naš velikan strip scene Kordej, zajedno sa Janom odradio, evo sad već pre čitave decenije, i bila bi greota da isti ostane bez recenzije. A drugi razlog je taj što volim lokalne običaje, i kao veliki lokalpatriota majslef, živo me interesuju tako i lokalni običaji, u ovom slučaju istrana, pa makar kroz vinogardarsku vizuru. Kad u to upletemo vilenjake i strigoje (pardon, štrigune), kuckanje može da počne.
Veze nisam imao šta ću sve naučiti dok sam vadio zanimljivosti za istoimenu rubriku, a jedno od tih novih stvari je i razvojni put Bore Šnajdera, u našem slučaju vinarske porodice Kozlović, od njihovog doseljenja u Vale kod Momjana 1904. godine, kad su Antonio i Marija kupili 1 hektar vinograda i digli kuću od 35 kvadrata, do današnjih 30 hektara koji su u posedu Đanfranka i Lucije. Sve ovo sam naravno saznao tragajući za knjigom o Kozlovićima (za koje nikad pre u životu nisam čuo, ali pričamo o čoveku koji itekako zna šta je Ožujsko, Karlovačko, Tomislav ili Badel, to name a few local products/brands), zbog stripa originalno objavljenog u njoj. Zanimljivost: od svih navedenih vrsta vina, jedino koje Kozlovići prave a za koje sam ja čuo, i to nedavno, je malvazija. I to ne zbog toga što sam imao prilike da je probam, nego zbog onog idijota od Vučića koji se po istoj posrao, parafrazriaću, nazivajući je jeftinim vinom. Ne znam da li je jeftino i za pranje zuba, ali nešto što košta bar 25 jura sigurno nije za bacanje. No, Vučić je ionako odbegli pacijent Laze, tako da…
Ali nije samo pomenuta porodica jedino što sam novo naučio. Tu su i štriguni. I Jure Grando. Ko? Hrvatski Petar Blagojević. Štaviše, on je živeo i pre Petra od 1579. do 1656. godine. Bio je kamenorezac za života, ali se prema legendi vratio iz mrtvih i kao štrigun terorisao čitav kraj sve do 1672. kad su mu seljani odrubili glavu, pošto nisu uspeli da mu probodu telo glogovim kocem! Najzanimljiviji deo oko samih štriguna našao sam u etnološkom članku koji sam priložio gore, gde se njihove moći poništavaju ogledalima (nemaju odraza, gle!) ili metanjem eksera u usta, kako živim, tako i mrtvim (da se ne povampire), pa čak i brnjice! Arheološka iskopavanja u okolini nisu potkrepila ove tvrdnje meštana, tako da sve ostaje na verovanjima i običajima lokalaca. Krsnika mi!
Sam strip je, iako izuzetno kratak, veoma pitak, sadržajan i sjajno nacrtan. Obavlja odlično funkciju za šta je i nacrtan, a to je da predstavi prenošenje sa stare na novu generaciju Kozlovića porodičnog biznisa. Istina, to se zna ako se čita iz istoimene monografije tačno o kome se radi. Ali, čak i iščupano iz konteksta, Put vina je odlična priča. Mi kao čitaoci ne moramo da znamo o kome se tačno radi, može to biti bilo koji Franko i bilo koja porodica i bilo koji vinograd iz Istre. Tamo je smeštena priča o vinu koja kreće od prvog milenijuma pre Hrista, pa preko Venecije, Austrijskog carstva i Napoleona do današnjih dana. Igor i Jana nas vode kroz vekove, uz pomoć tih mitskih bića lagano i bez prepreka. Njihovo pripovedanje je toliko ubedljivo da ni ne čudi odluka malog Franka da na kraju preuzme porodični posao. Jer, naravno, a šta bi drugo?
Uz sjajnu naraciju, tandem Kordej/Adamović su strip nacrtali apsolutno fenomenalno. Od autentičnih prikaza stare Kozlovićeve kuće i avlije, do predivinih prikaza vinograda kao svojevrsnog lavirinta u kojem čuče mitska stvorenja poput vilenjaka i štriguna, pa do savršene šeste table u kojem vidimo vaskoliko čovečanstvo kako napreduje kroz milenijume u samo tri panela! Šteta samo što ova priča nema svoju naslovnu stranu, morao sam da dam ocenu u svesci u kojoj je objavljena u Zlatnoj seriji, dakle prvoj priči iz baz Drugde koja veze s vezom nema s njom. Ali, šta je tu je…
Prvi reprint priče u Strip reviji #4
