Čovek koji je pripovedao priče

Jeremiah

PIBD LIB 4 | 170 str.

Mark Tven, pisac Haklberi Fina i Toma Sojera, između ostalog, svedočio je u svom čuvenom delu Čuvena skačuća žaba iz okruga Kalaveras o najezdi monstruoznih žabolikih vanzemaljaca na Zemlju. Šta? Pročitali ste istu i nema nikakve vanzemaljske najezde? Naravno da nema, kad je radila samocenzura! Srećom, tu su tajni agenti još tajnije baze Drugde, koji umeju da kopaju po đubretu, a pred nama, posuto ekstraktinom, paradajzom i ko zna kakvim drugim miomirisima su iznešene stranice istinite priče o džamping frogz from auter spejs!

Informacije o autorima

Scenarij

Crtež

Naslovnice

Ocjena stripa

Recenzija

Ukupna ocjena 84%

Priča 9

Scenarij 7

Crtež 10

Naslovnica 6

Moja ocjena

Ocijeni strip

Ocjena čitatelja

Ukupna ocjena 76%

P*7

S*7

C*8

N*7

NASLOVNICE — DOMAĆA IZDANJA

  • Čovjek koji je pričao priče
    PIBD LIB 4
  • Čovjek koji je pripovedao priče
    PIBD VCZS 35
  • Čovjek koji je pripovedao priče
    PIBD ZSR 35

NASLOVNICE — ORIGINALNA IZDANJA

  • L’uomo che raccontava storie
    PIBD SR 4

ZANIMLJIVOSTI

  • Priča u stilu Marka Tvena, koja otvara ovaj strip, je, kao što i sam upravnik baze Drugde veli, izmišljena. Ipak, bazirana je na zanimljivim, istorijskim detaljima: Mark Tven je sa svojim bratom Orionom zaista 1861. godine stigao na Zapad, gde će se u narednom periodu, između ostalog, baviti i rudarenjem; u Nevadi je pisao za Enterprajz, i kao što je rečeno, izmislio je vest po imenu Dead Man Turns to Stone: sudiju Sjuela je Kasteli iskoristio iz same vesti; a De Kij, koga Sjuel pominje, bio je poznati američki autor, humorista i novinar Vilijam Rajt, poznat pod imenom Den DeKij, ili De Kij i veliki prijatelj samog Marka Tvena.
  • Upravnik baze Drugde tokom šezdesetih godina XIX veka je Piter Murkok.
  • General Julisiz Grant (1822.-1885.) bio je 18. predsednik Sjedinjenih Država, u periodu 1869.-1877. godine. U toku Građanskog rata pokazao se kao izuzetno uspešan strateg, i zahvaljujući njemu Unija je došla do najznačanijih pobeda nad Konfederacijom. 1866. godine, postaje i Armijski đeneral, ukazom predsednika Endrjua Džonsona.
  • Na stranama 15 i 16 vidimo reinterpretaciju lažne vesti pod nazivom A Bloody Massacre Near Carson City.
  • Na strani 22, Murkok pominje kako je Mark Tven zainteresovan za mašinu koja automatski štampa. Reč je o tzv. Paige Compositoru, nekoj vrsti linotipa, koja bi zamenila slovoslagače koji su ručno pripremali svako slovo za štampu novina, knjiga itsl. Trebalo je da se proizvede 3000 ovakvih mašina, a Mark Tven je uložio 300 000$ (7 000 000$ današnjih!), da bi se proizvelo svega šest komada (!) od kojih je 5 završilo u starom gvožđu posle II svetskog rata, a jedini preživeli primerak se može videti i danas u Muzeju Marka Tvena u Hartfordu, Konektikat.
  • Čuvena skačuća žaba iz okruga Kalaveras je prva pripovetka koja je Marku Tvenu donela slavu. Ona je i noseća priča njegove prve zbirke od ukupno 27 priča, objavljene 1867. godine, koje je do tada uspevao da objavljuje samo naokolo po novinama i časopisima.
  • Džukac Endru, je omaž Garoviksu, Obeliksovom psetancu.
  • Mari, u Juti, je selo koje je osnovano 1848. godine od strane Mormona, a dobilo ime po guverneru te teritorije Ilaju Mariju. Danas je to grad od 50 000 stanovnika, dobro povezan putnom i železničkom mrežom sa Solt Lejk Sitijem (koji se nalazi u blizini) i Provom, između ostalih.
  • Bitka kod prolaza Glorijeta zaista se dogodila, ali godinu dana ranije nego što je opisana u stripu, od 22. do 28. marta 1862. godine. Major Džon M. Čivington jeste učestvovao u toj akciji, ali je vodio pozadinu u napadu na voz koji dopremao potrepštine za Konfedreraciju. Glavni napad vodio je general Džon P. Slau na rečenog majora Čarlsa L. Pajrona, a bitka je završena na polju nerešeno, mada strateški je to bila pobeda Severa, s obzirom da je poenta same bitke bio pokušaj Konfederacije da osvoji teritoriju koju je držala Unija, a to joj nije uspelo. Inače, sva tri učesnika bitke su preživela, i dobila unapređenja u karijerama.
  • Gilis i Rajzing koje Mark Tven pominje, zaista su postojali. On je čak i živeo sve do 1865. godine u brvnari koja je bila u posedu braće Gilis, Džoša i Stiva. Što se velečasnog/pastora Rajzinga tiče, to je malo drugačija priča. U to vreme u Virdžinija Sitiju, postojale su dve crkve, episkopalna crkva Svetog Pavla, podignuta 1862. godine, čiji se pastor zvao Talbot, a još od 1860. godine postojala je i rimokatolička crkva Svete Device u planinama, čiji je velečasni bio izvesni Galager. Što se samog Ričarda Rajzinga tiče, čim mu znam ime, očigledno je postojao, bio je trideset godina okružni sudija u Nevadi. Kao što se iz ove umrlice može videti, itekako je bio aktivan u Virdžinija Sitiju za vreme kopanja srebra.
  • Tetka Sara i čika Ef, parodija na sliku Američka Gotika Granta Vuda iz 1930. godine. Zanimljvo je da je Vud za model oca i kćerke (a ne supruge, kako se to često pogrešno misli) koristio porodičnog zubara doktora Bajrona Mekibija i svoju sestru Nan Vud Grejem.
  • On Ga Cer je Rekanjo unazad:)
  • Strana 86, prvi panel: (prevod sa uBc-a).
    “Kud misliš da si krenuo, patuljče?”
    “Ne zovi me patuljkom. Moćni Mekon me očekuje…”
  • Na strani 87, On Ga Cer veli: (prevod sa uBc-a)
    “Otvarajte ova vrata. Neću da čekam celo jutro ovde!!!”
  • I Izot Naf se čita unazad, pa se dobije Fantoci, što u italijanskom slengu zaista znači biti servilan, poslušan, a ime je dobio po fiktivnom liku Ugu Fantocu, junaku mnogobrojnih priča, romana, pa čak i filmova.
  • Ikabod Krejn, patolog baze Drugde je imenjak protagoniste Legende o sanjivoj dolini Vašingtona Irvinga iz 1820. godine. Od adaptacija ovog dela, preporučićemo samo dva, a ima ih bezbroj (za ostale je gugl vaš prijatelj): teve film mreže NBC iz 1980. godine Legenda o sanjivoj dolini sa Džefom Goldblumom i Meg Foster, te Uspavanu dolinu Tima Bartona iz 1999. godine sa Džonijem Depom i Kristinom Riči u glavnim ulogama.
  • Strane 100, 101 itd: omaž Li’l Abneru Ala Kapa zajedno sa njihovim vrljavim južnjačkim jezikom kojim mumlaju.
  • Strane 102-104: Kosmički brodovi po uzoru na one iz Rata svetova Georga Pala iz 1953. godine.
  • Vojvoda i Kralj su akteri iz Haklberi Fina!
  • Gari puca kao Klint Istvud u Dobar, loš, zao, film Serđa Leonea iz 1966. godine u kome imamo onu čuvenu scenu pucanja u kanap za vešanje.
  • Na strani 122 upoznajemo Dekstera Vorda, agenta Drugde iz oblasti Apalača. Naravno, ime je dobio prema daleko poznatijem Čarslu Deksteru Vordu, junaku jedinog romana H. F. Lavkrafta. Ako ga niste pročitali do sada, šta čekate?
  • Strana 123, vinjeta 4: citat iz Seljačine sa Beverli Hilsa, američke serije (1962.-1971.) i filma (1993.).
  • Gizer, u američkom slengu označava matorog, ekscentričnog džangrizavca. U širu upotrebu u jezik ušao je tokom devedesetih.

  • Gari nas u svom izveštaju o vanzemaljcima upućuje na drugi, nazvan ET-3;)
  • Nije najjasnije kako je baza Drugde došla do prototipa X, odnosno do atomske bombe. Istina je da je Mark Tven bio oduševljen radijumom, čak je 1904. godine u jednoj priči (Sold to Satan) opisao razarajuće moći, ali… Radioaktivnost su otkrili Anri Bekerel i Marija Kiri 1896. godine, godinu dana pre toga je i Rendgen se igrao svojim tzv. X-zracima. Sam radijum će biti otkriven 1898. godine u Jahimovu, današnjoj Češkoj, a dalja istraživanja na kome će učestvovati i Ernest Radeford, Nils Bor, Leo Silard i mnogi drugi, dovešće konačno i do nuklearne lančane reakcije koja je prvi put dobijena 19. decembra 1938. godine u Berlinu, a od strane dva velika nemačka fizikohemičara Ota Hana i Frica Štrasmana. Problem je bio kad i gde se ta reakcija desila. Ostatak priče je poznat.
  • Pukovnik Masters i narednik O’Hara su likovi preuzeti iz dečije serije Avanture Rin TinTina, koja se emitovala orignalno na mreži ABC od 1954. do 1959. godine.
  • Strana 146, druga vinjeta: O’Hara: “Vatru? U ono brdo?A-Ali… Tamo nema nikoga… Ni žena, ni starih, ni dece… Biće to uzalud potrošena municija…Masters: “Šta da vam kažem, O’Hara, takva su naređenja!”:))))
  • Strana 150, poslednja vinjeta: madam Kiri još uvek nije ništa otkrila… AJDE! Avantura se događa 1867. godine, upravo iste godine kada se rodila madam Kiri (7. novembar 1867)!!! Ono, dajte ženi malo vremena…
  • 30 000 prodatih “samolepljivih albuma” bazi Drugde! Nije loš posao. Zaista, Mark Tven će 1872. godine patentirati svoj scrapebook, koji će mu doneti podosta para. Bar su u ovome autori bili u pravu, iako se vremenski malkice ne slaže.
  • Pukovnik Masters i njegove bravure: (hvala uBc-iju).
  • Strana 160, drugi panel: originalno je izostavljena poslednja reč, iz Musolinijevog govora 18. novembra 1940, Grčka, pa bi onda validan prevod glasio “Slomićemo Grčkoj krsta” (Spezzeremo la reni (alla Grezia)).
  • Strana 161, treći panel: “Stara garda umire, ali se ne predaje” je kazao major Pjer Kambron, komandant Stare garde, kada ga je engelski general Ser Čarls Kolvil pozvao na predaju u bici kod Vaterloa, 1814. godine.
  • “Žao mi je što sam imao samo jedan život da ga poklonim Otadžbini” su poslednje (tako vele) reči Nejtana Hejla, pre nego što su ga Crveni mundiri obesili pored Dav Tavern (današnja 66-ta ulica i Treća avenija na Menhetnu), 22. septembra 1776. godine zbog špijunaže, tokom Američkog rata za nezavisnost.
  • “Ne zaboravite Alamo” je fraza koja se učitava teksaškim dobrovoljcima Sema Hjustona koji su preživeli masakr i pad Alama 6. marta 1836. godine.
  • Strana 161, vinjeta 5: “Ne pucajte dok im ne vidite beonjače” je ušla u legendu u bici kod Banker Hila, 7. juna 1775. Nije najjasnije ko je to izgovorio, ali jedan od pominjanih je i poručnik Vilijam Preskot, komandant kolonijalne vojske.
  • Ekstraktina iz Atlante? Malo vuče na Koka-Kolu:)
  • Mark Tven se pojavljuje i u sjajnoj dvodelnoj epizodi “Strela vremena” serije Zvezdane staze: Sledeća generacija (poslednja iz pete i prva iz šeste sezone), a njega odlično glumi Džeri Hardin.

Prvih nekoliko svezaka Priče iz baze Drugde, uglavnom, kod šire čitalačke publike kako u Italiji tako i u našim krajevima je viđena kao odraz kvaliteta, kako priča, tako i crteža. Ni ne treba da čudi, prvi broj bio je posvećen samom nastajanju baze, a onda je usledila serija od čak tri odlične priče čiji glavni protagonista je bio niko drugi do Šerlok Holms, a pisac ovih priča je vaskrsli Dojl u Rekanju sam! Ali, između ove Šerlokove trilogije, uglavila se i ova, Mark Tvenova priča, smeštena u periodu tokom i (uglavnom) posle završetka Građanskog rata u Americi, i to na širokom pojasu od Apalača na Istoku, do Nevade na Zapadu zemlje, gde će naš junak pomoći agentima baze da lovi gmazolika vanzemaljska bića, koja spremaju invaziju na Zemlju. Ništa manje! Kako se ova priča nosi sa svojim prethodnicima? Dobro, ili im nije ni do kolena? Ajd, da vidimo…

Kasteli se ovde snalazi kao riba u vodi. Kada čitamo izmišljene priče objavljene u Enterprajzu, one zvuče kao da ih je pisao sam Semjuel Klemens, a ne Stara lisica Kasteli. Sam Mark Tven je odlično prikazan, ali ne samo on, bukvalno svi protagonisti su odlično i u detalj karakterizirani. Pogledajte samo Zanimljivosti, odakle je Kasteli izvlačio imena tih likova i davao im te iste karakteristike: iz istorije, iz literature, iz stripova, iz serija, iz filmova… Omaži su svugde i na svakom mestu, gotovo da nema stranice gde nema neke reference na nešto ili nekoga.

Pored novog upravnika baze Drugde, Murkoka, mi se upoznajemo sa plejadom likova, kako istorijskih, poput tada generala i državnog sekretara, a već od naredne godine i izabranog predsednika Sjedinjenih Država Julisiza Granta (koji je jedini do tada, i to neuspešno, tražio treći predsednički mandat, da bi onda Ruzvelta samo smrt sprečila u reizborima…), preko stripova, ovde nam je na nekoliko strana dat omaž Li’l Abneru Ala Kapa, kao i Garoviksu Gošinija i Uderca, protagonistima romana poput Ikaboda Krejna, Dekstera Vorda, Kralju i Vojvodi, pa serijama Seljačine sa Beverli Hilsa i Avanturama Rin Tin Tina, a imamo i omaž Klintu Istvudu u Dobar, loš zao u liku Garija, a pominje se čak i ET-Vanzemaljac! I nijednom od navedenih, kao ni Krejdelu i njegovim omiljenim podanicima, nema se šta zameriti, svi su odlično karakterizovani i prikazani.

Sam Mark Tven je odlično opisan. Čak i da niste imali pojma o njemu kao piscu i da (ne znam zašto) tokom školovanja niste iščitali ič od obavezne lektire, na ovih 160ak stranica Kasteli nam ga opisuje baš onakvog kakav je bio, i čime se sve bavio. Mi njega danas znamo kao slavnog pisca i humoristu, ali biografija Semjuela Klemensa je izuzetno bogata, a Kasteli se potrudio da baš ništa ne izostavi. Od njegovog (kratkotrajnog) učešča u Građanskom ratu na strani Juga, preko raznoraznih stvari kojima se bavio ne bi li preživeo, pa samim tim i kako je i usvojio svoj nadimak, putujući na parobrodima Misurija i mereći dubinu reke, do odlaska na Zapad sa starijim bratom Orionom, koji će postati i sekretarom teritorije Nevada (1861.-1864), u potragu za boljim životom. Tamo će postati i rudar i dopisnik lokalnih novina, a sve smo to imali da pročitamo u divnom pripovedanju Alfreda Kastelija koji umešno imitira samog Marka Tvena tamo gde treba. Nemojmo zaboraviti da smo se upoznali takođe i sa raznoraznim Klemensovim tehnološkim zanimanjima, kroz strip smo videli da je i sam patentirao uspešno samolepljive albume, ali i neuspešno investirao u automatske slovoslagačnice. Bio je i prijatelj sa našim Nikolom Teslom, takođe! Kasteli kroz ceo strip crpi ideje koje će Mark Tven u kasnijem periodu uspeti da realizuje, pa se tako upoznajemo sa radovima koji u ovom trenutku (1867. godina) ne postoje, poput: Doživljaji Toma Sojera, Doživljaji Haklberija Fina, Srednjevekovnog romana, Tri hiljade godina među mikrobima i drugima.

Međutim, igrajući na kartu budućih romana (jer, na kraju krajeva, ideje vrcaju autorima u glavi i godinama, pre nego što se stave na papir i budu objavljene, zar ne), Kasteli se malkice preigrao u svom scenariju. I to na dva mesta. Prvi put, i to iz meni nepoznatih razloga, početak priče smešta u 1863. godinu. Zašto baš tada? Jer, vremenski okvir smešta istorijske događaje godinu dana ranije. Kako? Prvo, samo otvaranje priče sa sudijom Sjuelom je izmišljena vest koju je Mark Tven napisao za Enterprajz, a ovaj je objavio 4. oktobra 1862. godine. Drugo, i bitnije je bitka koja se odigrala između Konfederacije i Unije na prolazu Glorijeta. Kao što je navedeno u Zanimljivostima, ista se desila u periodu od 22. do 28. marta 1862. godine. Dakle, ostaje nejasno zašto se Kasteli odlučio da priču smesti godinu dana kasnije, a da se ravna prema istinitim događajima koji su se desili ranije. Da je priča smeštena u 1862. godinu, ništa se ne bi poremetilo. Mark Tven je na zapad stigao 1861. godine i ostao do 1865, kada je krenuo dalje sa svojim životom i priključenijima. Razumem da Kasteli voli da se igra nekozistentostima u svojim pričama, pa kad imamo Martija iz tridesetih, on ubacuje elemente i iz pedesetih godina, na primer. No, i dalje sam pri stavu da je lagano moglo da se krene iz 1862…

Ali, to i nije toliko strašno, koliko me je iz takta izbacio Prototip Iks. Sad, prototip ko prototip, svašta se pravi svaki dan na ovome svetu, a i navikli smo na sve i svja u bazi Drugde, zar ne? Međutim, ako pažljivije čitamo šta se dešava u bazi, videćemo da sva čudesa koja se tamo prave, ako nisu iskopana i nasleđena od neke nestale civilizacije ili od vanzemaljaca ili tako nečeg sličnog, što se uvek napomene, je bazirana na već bar istorijski utemeljenoj ideji nekog pronalazača. Možda on to još nije izumeo, ali ima nacrte: BUM!, i baza Drugde decenijama pre svih ima to i to (da li je to struja, pisaća mašina, ili neko drugo sokoćalo, nije bitno). Međutim, za prototip Iks zaista nema opravdanja. Ne znamo u kom periodu 1867. godine se događa naša priča, ali za pretpostaviti je da je tokom godine. Kasteli se zaleteo u ovome, pozivajući se na interesovanje Marka Tvena za radijum, i za priču koju će on objaviti 1904. godine. Na njegovu žalost, nije dobro obnovio gradivo iz fizike za VII razred, jer da jeste, znao bi da 1867. godine niko živi na planeti Zemlji nije znao ni šta je radijacija, niti šta je radijum, a nekmoli atomska bomba. Marija Kiri, na koju se Mark Tven poziva, rođena je tek krajem te iste godine, 7. novmebra, tako da naravno da nije mogla da pomogne, pa je njeno pominjanje u najmanju ruku apsurdno. Da je bar ovaj deo izbačen i da nije ugledao svetlost dana, mi bismo ostali u čuđenju otkud bazi Drugde znanje za atomsku bombu, ovako, pozivati se na nekog još nerođenog, koji bi, kobajagi, trebao da pomogne bazi u konstruisanju prototipa, je zaista veliki šamar za scenaristu. Već sam napomenuo u Zanimljivostima da se o radijaciji nije znalo ič sve do kraja XIX veka, tačnije do 1895. godine, na kraju krajeva ni sama Kirijeva nije joj znala pravu prirodu, pa je sebe i svoje beleške izložila radioaktivnom zračenju. Biće potrebno svega 11 200 godina pre nego što se njene beleške, bez prethodne posebne opreme, mogu slobodno i bez straha po život pregledati. Uostalom, i radijum (drugi element koji je otkrila, prvi je polonijum), dugo se koristio u radiolumiscentim uređajima, poput ručnih i zidnih časovnika, sve do kraja šezdesetih godina, kada je konačno i naširoko prihvaćeno da radijum izaziva rak kostiju, a i sama Kirijeva je preminula od oboljenja koštane srži u svojoj 66. godini života. Istina je, kako se veli u stripu, da će biti potreban skoro čitav vek za (novi) prototip, jer će tek 1938. godine u Nemačkoj biti otkrivena lančana nuklearna reakcija, kao kruna istraživanja raznih naučnika, poput Silarda, Radeforda i Čadvika, samo da pomenemo par, do Hana i Štrasmana, a koja će dovesti i do Projekta Menhetn, Gedžeta, Litl Boja i Fet Mena i ostalih divota… Potpuno bespotrebno trčanje pred rudo!

A mala zamerka ide i na negativce. Opet vanzemaljci. Opet invazija. I opte neka nova suluda vrsta. U redu, za predložak je uzeta priča Marka Tvena koja ga je proslavila, ali se postavlja pitanje, ako već živimo u univerzumu Martija Misterije, sa koliko smo se to vanzemaljaca suočili, i sa koliko to invazija smo se izborili? Postaje malo dosadno. Istina, na ovo može da se gleda i iz drugačije perspektive, na kraju krajeva Mark Tven je bio poznati šaljivac, pa možemo da ovu celu priču okrenemo na tu stranu i da je ne uzmemo za ozbiljno. Izbor je vaš.

Ali, jednom se svakako ne može zameriti, a to je crtež Dantea Spade! Apsolutno fantastično odrađen posao, do u detalje, pogotovo kad je trebalo prikazati američku vojsku, njene uniforme i oznake. Ništa naravno nije bio lošiji u prikazu gro plana aktera ili prirode. Sjajno, zaista! Nažalost, naslovna strana Alesandrinija tek nešto više od proseka. Ona zelena boja koja dominira je naprosto odvratna. Kapiram šta se htelo, ali je loše ispalo. Janjetov je bolje odradio posao, ako smem da primetim.

Sve u svemu, da odgovorim na pitanje koje sam postavio na početku: da, iako ima nekih problema u scenariju, koje sam, nadam se, obrazložio, sama priča je izuzetno pitka, zabavna, prepuna poznatih, i daleko više nepoznatih referenci, tako svojstvenih Kasteliju, i drži pažnju sve do samog kraja. Staje rame uz rame sa ostalim pričama iz baze Drugde koje su izlazile u početku, i sa njima je barabar! Preporuka!

Naprijed

PIBD LIB 3 Sjena koja je izazvala Sherlocka Holmesa

PIBD LIB 5 Žena koja je živela u dva sveta

Naprijed

Recenzije čitatelja

  • Salkan

    Ukupna ocjena 67%

    7, 6, 7, 7

    Svaku PiBD do ove sam doživljavao kao odlično osvježenje za SBE svijet, a pošto su uredno objavljene u VECZS koju sam pratio - ja srećan i zadovoljan, usta puna hvale za ediciju! Međutim, ovdje se već osjeti određeni pad (ako se to uopšte može nazvati padom) kvalitete. Jednostavno, priča mi nije sjela, a moje predrasude o tome kako Kasteli radi i/ili lektoriše djela u svom mezimčetu, serijalu PIBD su prevagnule da dignem ruke od svega - pogotovo nakon naredne priče, čiju recenziju ćemo čitati na kraju ovog mjeseca (kako senka kaže "Šerlokove trilogije"). Slažem se da je crtež jako dobar, čak je i naslovna zanimljiva i nekako drugačija, pa kao takav - vizuelni dio ima od mene dobre ocjene. Jeste zabavno, naravno da se može čitati, ali već počinje da me davi i čim izgubim nit - ode sve u pm.

    07.09.2023
    09:03:00 sati
    Salkan
    uredi
  • Zagor-te-nay

    Ukupna ocjena 83%

    8, 9, 8, 8

    Meni osobno najbolji PIBD. Dio o seljaku/žabi i skoku mi je toliko stara škola i toliko upečatljiv...jako dobar strip! Zabava!

    07.09.2023
    09:47:00 sati
    Zagor-te-nay
    uredi
  • Vorador

    Ukupna ocjena 45%

    3, 3, 7, 6

    Bezveze, dosadno. Troma radnja uz hrpetinu teksta. Priča - srednja žalost. Dojam popravlja crtež.

    09.09.2023
    18:50:00 sati
    Vorador
    uredi
  • kiky

    Ukupna ocjena 80%

    8, 8, 8, 8

    Priča sa bedastom, smiješnom postavkom ali ispričana inteligentno i vješto, sa pitoresknim likovima i dijalozima te pravom dozom humora.

    17.09.2023
    14:20:00 sati
    kiky
    uredi
  • Ukupna ocjena 83%

    8, 9, 8, 8

    20.07.2024
    15:34:00 sati
    benx40
    uredi
  • Ivan Liverpool

    Ukupna ocjena 100%

    10, 10, 10, 10

    Ovo mi je bez dileme najduhovitija prica ove edicije, barem od onoga sto sam dosad procitao (prvih 5 brojeva). Castelli je odlicno u ovakvu pricu uklopio Marka Twaina, usput nam je predstavio i neke stvari iz njegove biografije, kao i njegova djela, a sve to je zaokruzio s invazijom ljudi zaba! Bas mi se dopala ona "istinita" verzija Twainove skacuce zabe koja je posluzila kao kamen temeljac Castelliju za ovu pricu. Eh, to su bila vremena kad si piscima mogao kopati po smecu da bi vidio njihove odbacene ideje, danas toga nema, ali hakeri bi vjerojatno pronasli kako put do recycle bina na tudem kompjuteru. ;) Ono sto je ovdje drugacije u odnosu na prvih par epizoda edicije je cinjenica kako je glavni protagonist price Mark Twain, medutim on ne sudjeluje u onoj glavnoj radnji. Znaci njegova uloga je tu da da neke smjernice buduci da je imao ranije susret s tim stvorenjima te da kroz Castellijeve zamisli vidimo i koju humornu crticu iz njegovog zivota. Mozda je zavrsnica malo prerazvucena ovdje, ali u globalu ne smeta toliko. Ljudi zabe su odlicno predstavljeni, a ekstraktina me bas nasmijala jer sam i sam nekako prozreo o kojem bi tocno napitku mogla biti rijec. :D Crtez je cista desetka!

    21.07.2024
    19:17:00 sati
    Ivan Liverpool
    uredi

Najnovije

Vijesti

    Magazin

    Recenzije

    Aukcije

    Forum

    Najčitanije

    Vijesti

      Magazin

      Recenzije

      • Planina tajni
        Kod: TX ALM 3b
        Ocjena: 76%
        Vrijeme: 21.6.2024. 15:51:00
        Autor: tex2
        Broj komentara: 4
        Broj pogleda: 1790
      • Poltergeist!
        Kod: DD LEX 132
        Ocjena: 83%
        Vrijeme: 8.5.2024. 11:33:00
        Autor: Ivan Liverpool
        Broj komentara: 2
        Broj pogleda: 1785
      • Stijena koja se miče
        Kod: KM LU 8b
        Ocjena: 82%
        Vrijeme: 17.5.2024. 9:45:00
        Autor: Ivan Liverpool
        Broj komentara: 12
        Broj pogleda: 1768
      • Cesta
        Kod: ALBUM ORKA_SP 57
        Ocjena: 94%
        Vrijeme: 29.6.2024. 0:16:00
        Autor: paro
        Broj komentara: 3
        Broj pogleda: 1767
      • Put za Serenity
        Kod: TX SAK 7
        Ocjena: 94%
        Vrijeme: 10.6.2024. 0:09:00
        Autor: Ivan Liverpool
        Broj komentara: 9
        Broj pogleda: 1736

      Aukcije

      Forum