RECENZIJA SADRŽI SPOILERE! (DA NE VELITE DA NISTE BILI UPOZORENI...)
Ovom velikom superheroju, jednom od najpopularnijih i najvoljenijih među čitaocima, u delu koje je pred nama, bliži se kraj. Jednostavno, pored sve kosmičke moći koju poseduje, gotovo neranjiv, Letač je ipak smrtan. Eto, iako radnja može stati u jednu rečenicu, način na koji je ispričana je veličanstven! (Mada je smrt u svetu stripa smešna kategorija, jer vratiće se Letač nama u nekoj drugoj priči...) Silver Surfer: Requiem je mini serijal od 4 epizode, koji pripada Marvel Knights ediciji, objavljen i kao grafički roman. Esad Ribić i J. Michael Straczynski (koji se proslavio TV serijom Babylon 5) obavili su odličan posao, mada strip nije bez mana...
Četvorica fantastičnih part deux presents Silver Surfer!
Prvo u oči pada fantastičan Ribićev crtež. Sjajna uvodna scena, u kojoj Letač zadivljeno posmatra rađanja novih i umiranja starih zvezda, biva zamenjena ulicama New Yorka i sedištem Fantastične Četvorke; onima koji su njegovi prvi prijatelji na Zemlji i koji su probudili Norina Radda u Letaču...
Obraća se Dr. Reedu Richardsu (Mr. Fantastic), velikom naučniku, za pomoć, i tu na jednoj strani imamo veličanstvenu pojavu Letača, a odmah na sledećoj nemušt prikaz likova Četvorke, pa bi, po mom mišljenju, njihova “nefotogeničnost” bila najkrupniji propust ovog stripa. Human Torch, sa svojom smešnom frizurom, izgleda kao da je ispao iz nekog disko spota iz 80-ih, a Thingova glava deluje nedovršeno. Mr. Fantastic je prikazan kao prosedi starac, a jedino je Sue ispala korektno (mada je njen “posao” ovde plakanje...). Naspram njih je besprekorno lep crtež Letača i ta neujednačenost može fanovima prilično da zasmeta. Uopšte, ako se može uputiti ozbiljnija zamerka Ribićevom crtežu, onda su to izrazi lica likova.
Srećom, Ribić kao da je to na vreme uvideo, pa u drugom delu imamo znatno bolji prikaz likova, Spidermana prvenstveno. Svemirski predeli, a i oni na Zemlji, kojima će Letač jezditi poslednji put, kao i zamrznuti, ali detaljni kadrovi borbe, prikovaće čitaocima pogled. Ribić od početka do kraja jasno i prelepo oslikava ništa manje dobru priču o kraju Srebrnog Letača koju je potpisao Straczinsky.
Ostaje rečenica s početka ove recenzije, pred sobom imamo Letača kakvog odlično poznajemo! Spreman da žrtvuje sebe zarad drugih, čak i na samom kraju. Oko toga se i vrti čitava ova priča – kako da Letač pomogne čovečanstvu još jedan, poslednji put? Mada je neprijatelj ovoga puta nepobediv, sama smrt, Letač je miran. On i ne pokušava da je pobedi, a opet – ispašće pobednik na kraju.
Reed može samo da konstatuje skori Letačev kraj, kao i da mu je ostalo još oko mesec dana života. Kao i čitav svoj vek, on će znati kako da ih iskoristi najbolje što može. Pomoći će Spidermanu u poslednjem trenutku (drugi deo), a čovečanstvu na pet minuta prikazati ono što svi mi znamo – kako je život lep, kako je naš svet lep, kako je sloboda lepa, i najvažnije, kako je ON sve to video u godinama koje je proveo na Zemlji. Uzvišen i ponosan u svojoj usamljenosti. U jednoj staroj epizodi, Letač je primetio: ”Oni čeznu za mirom, ali se okružuju ratom! Traže ljubav, ali gaje mržnju. Ako je čovek razuman, onda je sam svemir ogrezao u ludilu.” Razumećemo bolje nego ikad pre koliko je Letač, u stvari, bio neshvaćen, onog momenta kada svet budemo videli njegovim očima, a to je ujedno i najuzbudljiviji momenat u stripu. Isto primećuje Spidey, u rečenici: “Kada je uzleteo ka nebu, pomislio sam...tužno je što ga nismo bolje poznavali, tužno je što nismo čuli njegov glas, a toliko toga je imao da nam kaže.” A boju njegovog glasa je Straczinsky odlično potrefio, odzvanjaće vam u ušima dugo nakon što pročitate ovaj strip!
Zanimljiva je i druga Spideyeva misao – nakon što Norin izgovori svoje ime, on konstatuje da nikad nije pomislio da ga pita kako se zove, jer ga je uvek posmatrao kao “onog drugog ‘momka’, ne kao ličnost”. Neke njegove duhovite upadice, Straczinsky je lepo iskoristio kako bi razbio melanholičnu atmosferu stripa.
U trećem delu, uslediće oproštaj od planete koju je dugo smatrao domom i dug, dug put do njegove rodne Zenn-La. Ali Letač ne bi bio Letač, da ne skrene malo off the road. Na tom putu će mu se isprečiti dve zaraćene rase, starwarsovskog izgleda, a Ribić briljira u momentima poslednje Letačeve borbe – u kadrovima dostojnim Gimenezovih iz jedne Kaste Metabarona! – gde uništava oružje dveju rasa. Ne zaostaje naravno ni Straczinsky, s možda malo klišeiranim, ali moćnim rečenicama. Norin će dvema zaraćenim stranama pokazati svu besmislenost rata i doneti im mir, rečima: “Ako su sveta mesta izuzeta iz ratnih pustošenja, onda učinite sva mesta svetim. Ako su sveti ljudi pošteđeni ratovanja, onda učinite sve ljude svetim.” Letač ostaje dosledan sebi, predstavljajući glas Mira, gde god da se pojavi. Tačnije, ostaje donosilac Mira.
Iznuren, Silverado završava svoje poslednje putovanje i konačno stiže na Zenn-La, voljenoj Shalli-Bal. Ako je na Zemlji bio neshvaćen i odbacivan, iako su njegova dela bila jednako mesijanska kao i ono na Zenn-La, onda je na svom rodnom svetu dobio sve počasti koje zaslužuje. Od njega se opraštaju svi! Čak i moćni Galactus! Dive mu se, vole ga i poštuju njegovu žrtvu. Ostaće da živi u srcima svih onih koji žive samo zahvaljujući njemu, pobedivši tako smrt.
I, konačno, ne počinje ovaj strip slučajno već pomenutim rađanjima i umiranjima zvezda...
.jpg)
.GIF)
