Bio je to rovovski rat

Tex Willer

ALBUM PHPR 1 | 132 str.

Autor albuma, potresen pričama svoje bake o užasima iz Velikog rata kroz koje je prošao njegov deda, kao i ratnim fotografijama svog prijatelja, istoričara Žan Pjer Vernea, odlučio se da napiše seriju neopovezanih ličnih priča ljudi koji su se zatekli u rovovima na Zapadnom frontu na samo nekoliko metara jedni od drugih. Da li je i uspeo da nama čitaocima dočara svu tu mizeriju kroz koju su vojnici prolazili preko četiri godine?

Informacije o autorima

Scenarij

Crtež

Naslovnice

Ocjena stripa

Recenzija

Ukupna ocjena 91%

Priča 8

Scenarij 9

Crtež 10

Naslovnica 10

Moja ocjena

Ocijeni strip

Ocjena čitatelja

Ukupna ocjena 93%

P*9

S*9

C*9

N*9

NASLOVNICE — DOMAĆA IZDANJA

  • Vojna v jarkih
    ALBUM AS 12
  • Bio je to rovovski rat
    ORKA 62
  • Bio je to rovovski rat
    ALBUM PHPR 1

ZANIMLJIVOSTI

  • Prvi deo (dvadeset tabli sa redovima Bineom i Fošom), objavljen još marta 1982. godine u časopisu A Suivre, #50.
  • Kompletan album objavila je čuvena izdavačka kuća Casterman oktobra 1993. godine.
  • U Fenkisovom izdanju imamo i lep tekstualni prilog kako na početku tako i na kraju knjige. Na početku, u prilogu Doba velikih promena, dat je lep prikaz kako se Evropa, uljuljkana u takozvani Stogodišnji mir (poslednji Evropski rat je bio Napoleonov i završen je Bečkim kongresom 1815. godine) menjala u pravcu neumitnog sukoba, što je objašnjeno u delu Kad topovi govore, koji obrađuje celokupni Prvi svetski rat, dok deo na Zapanom frontu obrađuje (Be)smisao rovovskog rata. Na kraju knjige je deo u učešću Srbije u ratu.
  • Na vinjetama 3 i 5, strana 12, vidimo Krupov 75mm L30 i Šnajderov 220 L top. Bilo je i većih, poput Debele Berte od 420mm!!!
  • Posle Bitke na granicama između Nemačke s jedne i Francuske i Belgije s druge strane (7. avgust - 6. septembar 1914.) usledila je Trka ka moru (17. septembar - 19. oktobar) koja je zapravo označila početak rovovskog rata i gde su zaraćene strane počele da kopaju rovove od Severnog mora pa sve do Švajcarske na ukupno 1000km dužine. Front je bio aktivan sve do potpisivanja primirja a da se rovovi nisu pomakli skoro ni za metar. Ukupni gubici na obe strane bili su 3 500 000 poginulih i 8 300 000 ranjenih uz 800 000 zarobljenih vojnika Antante tokom rata.
  • U prvom delu stripa, na Ničijoj zemlji, pored redova Binea pojavljuje se i redov Foš. Ako znamo da je maršal Ferdinand Foš bio komandant savezničkih snaga i da je izrazio nezadovoljstvo Versajskim sporazumom rečima: Ovo nije mir, ovo je primirje na dvadeset godina, i na Tardijev izraziti antimilitaristički stav, ne bi me čudilo da je istog degradirao i ubio.
  • Na stranama 37-39 ludilo mobilizacije. Autor kroz nekoliko vinjeta oslikava raspoloženje koje je vladalo svuda u Evropi. Jednako kako su se Francuzi odazivali rado u vojsku, e ne bi li ispijali pivo u Berlinu za dve nedelje, tako su se i nemački vojnici u jednakom broju odazivali na svoja mesta i jedva čekali da ispijaju vino u Parizu čim pre. I Austrougari nisu mogli da dočekaju da konačno reše to srpsko pitanje jednom za svagda, a ni Srbi, puni samopouzdanja posle pobeda nad Turskom i Bugarskom su jedva čekali da se raskantaju sa tim nesnosnim Švabama. A Rusija, koja je već doživela dva poniženja, jedno od Japana 1905., a drugo od Austrije i Nemačke 1909., kada je morala da pristane na aneksiju Bosne i Hercegovine Austriji, nije mogla da i po treći put sedi po strani i bude svedena na nivo sile poput Švedske. Malo je tih letnjih dana 1914. bilo razuma a mnogo više eksplozije nakupljenog ludila.
  • Na stranama 53-54 vidimo tipično desetkovanje francuskih vojnika. U Velikom ratu dolazilo je do mnogih pobuna vojnika kada su isti odbijali da izvrše naređenja generala (koji se uglavnom nisu ni nalazlili na frontu), pa su zato u pobunjenim jedinicama nasumično streljali vojnike. Najviše desetkovanja imamo u francuskoj vojsci i italijanskoj, mada pojednih slučajeva je bilo i u srpskoj vojsci.
  • Iperit, tehnički ne gas već oblak kapljica, korišćen prvi put u Belgiji, u Ipru, protivu Engleskih i Kanadskih trupa, pa kasnije i protivu Francuza, izaziva plikove i razne rane na koži pa i privrmeno slepilo. I dok je smrtnost mala (svega 1%), izbacivanje iz stroja je velika. Međutim, s obzirom da iperit nije bilo moguće kontrolisati, iznenadna promena vetra bi oblak usmerila na one koje su ga i napravile, uslovile su relativno retko korišćenje iperita u ratu. Treba takođe reći i da su Englezi koristili iperit, septembra 1918.!
  • Na stranama 114-125 autor nabraja žrtve Velikog rata, učesnike i njihove zle sudbe.
  • Primirje je potpisano u 5 časova u ličnom vozu maršala Foša u Komijenjskoj šumi, 80km severno od Pariza, a trebalo je da nastupi 6 časova kasnije, ili kako se uobičajeno navodi u jedanasti čas, jedanastog dana, jedanastog meseca 1918. Za tih 6 časova poginulo je još 2738 ljudi, a poslednji među njima, za kojeg se zna, je američki vojnik, bivši narednik Henri Ganter, koji je bio ražalovan u običnog redova, jer se po dolasku u Francusku žalio na uslove, i u pismima kući savetovao ostalima da nikako ne dolaze na Evropski front! Da bi nekako vratio svoj čin, on je sa svojim vodom napao na mitraljesko nemačko gnezdo, minut pre početka primirja. Nemci, svesni da primirje samo što nije počelo, pokušali su da ga mirno odvrate, ali kada je nastavio sa napadom, bio je pokošen rafalom. Bar je posthumno dobio taj svoj čin…

The war to end all wars. Rat za okončanje svih ratova. Ovaj originalno idealistički slogan iz 1914. godine, korišćen često ispočetka da se opiše kao poslednji rat u istoriji čovečanstva, ne samo da nije bio poslednji, niti najveći, već je i direktan uzrok još strašnijem ratu koji će uslediti niti dve decenije po okončanju ovog, do sada najvećeg masakra u ljudskoj istoriji. Ali, šta je to, zapravo, doprinelo, pa da baš ovaj sukob ponese pridev Veliki? On niti je bio najduži, niti najsilniji, imali smo Stogodišnji rat (od 116 godina, ali hajde) u kojem je daleko više ljudi pomrlo od kuge nego u svim tim silnim bojevima, izuzetno nasilan verski Tridesetogodišnji rat (1618.-1648.) u kome je stradalo po nekim procenama čak i do 8 000 000 ljudi, uglavnom civila, te Napoleonove ratove (1803.-1815.) sa oko 6 miliona mrtvih. Međutim, za umne militarne ljude s početka XX veka, to sve su to bili ratovi prošlosti. Moderni ratovi su kratki, poput Austro-Pruskog iz 1866., koji je trajao niti 40 dana ili Francusko-Pruskog 1870./71., koji je trajao nešto duže, celih šest meseci. Uostalom, i potonji ratovi, Italijansko-Turski 1911./12. (trajao malo preko godinu dana), Prvi Balkanski 1912./13. (sedam meseci) i Drugi Balkanski 1913. (5 nedelja), pokazivali su da i kada su snage podjednake, nije potrebno puno vremena da se reši rat, samo da se dočeka odlučujuća bitka.

Zapadni front

Kada se na tu teoriju dodaju i razne ljudske frustracije i želja za revanšizmom: kod Francuza to je sramotan poraz u prethodnom (i gorepomenutom) ratu, te proglašenja Nemačkog carstva usred Francuske; kod Rusa su packe sa Berlinskog kongresa i strahovit poraz od Japana; kod Austrougara gubljenje nemačkog prestiža u Ujedinjenju te pad na drugorazrednu silu koja će istu moći da sprovodi na daleko manjima od sebe (Monarhija će još 1891. godine razraditi svoj prvi plan napada na Srbiju, dakle još u vreme kada su Austrija i Srbija bili u ljubavi za vreme kralja Milana, pa 1894., pa 1896., pa nanovo 1906., da bi najnoviji ratni plan doneo Konrad fon Hecendorf marta 1909. godine, i koji će od januara 1913. do juna 1914. godine tražiti čak 24 puta da se napadne Srbija!); Srbija koja je sa tri strane okružena neprijateljski nastrojenim državama; Bugarska nezadovoljna ishodom Balkanskih ratova u kojima je dala više žrtava nego sve druge države učesnice zajedno; Italija koja oportuno merka sa strane “svoje”, ali pre svega tuđe teritorije, a koje pripadaju njenoj, na papiru, saveznici… krvavo kolo može da se zadene uz ciku i vrisku!

I zaista, i u Parizu i u Berlinu i u Beogradu i u Beču i Pešti, vojni obveznici hrlili su ka svo-jim odredištima, a vozovi, taj moderan vid transporta trupa, ih je u rekordnom roku prebacivao na položaje koje su pametne glave iz nacionalnih đeneralštabova odredili. Neprijatelja treba sačekati tu i tu, udariti tu i tu i vratiti se kući na vreme da se organizuje žetva pešnice, neće ona sama sebe poseći. Jedini problem sa ovim planom što su svi imali isti takav plan i dopali u pat poziciju. Pride, ne samo da nije došlo do te odlučujuće bitke poput Kenigreca, Sedana, Kumanova ili Bregalnice, došlo je u međuvremenu do napretka u naoružanju, dok je taktika ostala ista, kao i sredinom XIX veka kad su se još koristile kremenjače. I dok aeroplani (prvi put upotrebljeni u Italijansko-Turskom ratu) još uvek nisu imali tu važnu ulogu kakvu će igrati u narednim sukobima, mitraljezi, poput Maksima, lupali su samo tako po divizijama, haubice i topovi sve većih dimenzija nanosili su stahovite gubitke u ljudstvu, a konjica, do ovog rata ponos i dika svake armije, pokazala se kao relikt prošlosti, što su posebno francuske jedinice gorko osetile na svojoj koži.

Maršal ili redov? Sve je to Foš za mene…

Međutim, svi gorepomenuti ratovi su uglavnom vođeni na teritoriji ili jedne ili rubnih područja zaraćenih strana, sve do sada, kada je plamen rata zahvatio čitavu Evropu. A upravo zbog podjednakih snaga i pat pozicije rat se odužio odnoseći nemerljiv broj života, a uvodeći do tada nezamisliv broj zaraćenih strana. Ako je i počeo kao Evropski rat, ulaskom Sjedinjenih Država 1917. (simbolično i Japana, Kine i Sijama) godine ovaj rat zvanično postaje i Svetski. I Veliki. I upravo će ulazak SAD biti jezičak na vagi koji će prelomiti da se rat završi 1918. godine a ne da ide i dalje u 1919. ili čak 1920. godinu, i da se izbegne dalje mrcvarenje.

A o tom mrcavrenju se upravo govori u ovom albumu. Tardi savršeno hvata u letu osećanja običnog vojnika (ovde su slučajno, zbog autorovog porekla, oni Francuzi uglavnom, iako ima tu i tamo Nemaca, a zaluta i pokoji Belgijanac), a mogao bi glatko da govori i o britanskom, aus-trougarskom, ruskom, srpskom, rumunskom, bugarskom ili bilo kom drugom vojniku, i ne bi promašio metu ni za milimetar. Jer za razliku od Britanaca koji su jedini imali profesionalnu vojsku (i koja je stradala još na samom početku rata, pa su i oni morali da pribegnu mobilizaciji), ostale države su imale sličan sistem mobilizovanja ljudstva u slučaju ratne opasnosti. Dakle, radi se o običnim ljudima, seljacima, opančarima, trgovcima… koje je jedan tragičan sukob spojio poslavši ih uglavnom u klanicu (ako su imali sreće) ili da se posle godina i godina provedenih u blatu i pacovima vrate unakaženi u svoje zemlje i u društvo koje ih odbacuje.


Bio je to rovovski rat

Takođe se lepo oseća i nerazumevanje sa jedne strane oficirskog kora prema sosptvenim vojnicima, koji često bivaju ne samo kažnjavani time što se šalju na samoubistvene zadatke, već i streljanjima ako se neki od tih zadataka ne obave. S druge strane, ne tako retko, sreće se razumevanje običnih vojnika suprostavljenih strana kada se nađu na ničijoj zemlji, pa jedni drugima čuvaju leđa za neko bolje sutra. Uostalom, nisu li upravo ti obični vojnici, baš tu, na zapadnom frontu, na Božić 1914. uspostavili primirje, pa čak odigrali i partiju fudbala? Tako nešto generali, maršali i feldmaršali su se potrudili da u narednim godinama ne dođe, pa su gledali da vojnici budu koječime zauzeti namesto bratimljenjima.


Edit i ja

S obzirom da je ogroman broj muškaraca se našao na frontu, žene, do tada obespravljene, odjedared su uskočile na mesta svojih muževa, braće, sinova. Trebao je neko da ide u fabrike, trebao je neko da radi po poljima, a taj neko su bile naše bake i prabake i njima Tardi daje posvetu, kroz Edit.

Da li ova knjiga ima mane? Da. Najveća mana je zapravo ta što je i pisana kao serija nepovezanih priča iz rata. Sad, nepovezane priče tu i tamo, ali ako je rat 1914.-1918., a sve priče su nekako smeštene u 1916. ili 1917. iz nekog razloga, onda nije ceo rat pokriven (lažem, jeste sa par vinjeta, koje pokazuju mobilizaciju i primirje), ali van toga zaista nema mu se šta prigovoriti. Uostalom, već u narednom delu, Prokleti rat!, koje će autor raditi sa Verneom, dobićemo i stalnog “junaka” i čitavu hronologiju Velikog rata sa njim. Ono što je autor hteo, a ovo je i odgovor na sopstveno pitanje odozgore, je da je itekako uspeo da dočara sav taj haos i očaj na frontu. Svojim sjajnim crtežom uspeo je samo da nam duboko u mozak ureže barem deo patnji i boli kroz koji su ti ljudi prolazili truleći u rovovima.

Za sam kraj, pored pohvala Feniks presu što je objavio ovo apsolutno fenomenalno izdanje, moram da uputim i par reči kritike. Jedna je u zanimljivostima već pomenuta. I dok su za svaku pohvalu propratni tekstovi, pogotovu ako su kvalitetni, kao ovi u ovom albumu, začuđuje da su ostali nepotpisani. Biće da je došlo do greške prilikom upisa ili skromnosti autora istih, a reč je o samom uredniku izdavačke kuće, Goranu Zečeviću. Svaka čast na odličnim informativnim člancima! Međutim, druga i ozbiljnija kritika odnosi se na sam sken, odnosno štampu. Strane 82 i 83, te 86 i 87 ostale su mrljave a tekst u oblačićima dupliran i težak za čitanje. Šteta za ovo, inače bi bilo izdanje za deset!


Naprijed

ORKA 51 Air Mail

ORKA 63 Kartoline

Naprijed

Recenzije čitatelja

  • Ukupna ocjena 94%

    8, 10, 10, 10

    Strip je odličan. Scene iz 1. svjetskog rada su odlično nacrtane. Najprije na početku imamo oduševljenje ljudi kada se saznaje, da Francuska ide u rat. Kada vojnici marširaju polako to oduševljenje pada. Najprije su tu stanovnici koji beže u drugom pravcu, razrušena sela, mrtve životije... I na kraju - tu je rovoski rat.

    13.02.2022
    11:18:00 sati
    tekumze
    uredi
  • Combatrock

    Ukupna ocjena 90%

    9, 9, 9, 9

    Dobar.
    13.02.2022
    13:47:00 sati
    Combatrock
    uredi
  • Mummy

    Ukupna ocjena 97%

    10, 10, 9, 10

    Vrhunski strip. Treba da uđe u udžbenike da buduće generacije video sav besmisao ratovanja.

    14.02.2022
    10:37:00 sati
    Mummy
    uredi
  • Ukupna ocjena 85%

    8, 7, 10, 10

    Štujem Tardija jer je umjetnik, stripadžija kakvom nema ravna. Njegov crtež je nešto posebno, eksluzivno, nešto što je i nedostupno bijednicima iznad našeg malog stripovskog svijeta. Tu, u Rovovskom ratu je na vrhuncu moći  i zato ovaj strip vrijedi više od nekih drugih, manje strastvenih, manje bitnih. Što se priče tiče, ona mi je manje impresivna. Nije loša ali nije ostavila veliki dojam na mene. Ipak, poštujem je jer je u moru BD stripova sa tematikom pakla rovovskog ratovanja ovaj bio među prvima, a možda i najpoštenijima - nije tražio dodatne ukrase, samo surovi, prljavi život u ratu.

    15.02.2022
    09:05:00 sati
    pcoro
    uredi
  • Jocko

    Ukupna ocjena 96%

    10, 10, 9, 9

    Nisam puno ratnih stripova pročitao, ovaj je sigurno 'najratniji' do sada, a svakako i jedan od onih najgorčih. Blato do kolena, pacovi, vaške, granate, mitraljezi, žica, naredbe... Ono što me je najviše kupilo je što autor ne zauzima strane u stripu, očigledno je da je ovaj strip napisao neko ko je istinski protiv rata, što dokazuje britkim anti-ratnim cinizmom u didaskalijama koje poentiraju i teraju na razmišljanje (u više navrata su to citati izvesnih ljudi - citati o ratu, koji u kontekstu stripovske priče dobijaju potpuno novi, najčešće ironični prizvuk); zatim, što je reč o nizu vinjeta, isečaka iz života običnih vojnika. Rat čine ljudi i njihove sudbine, i drago mi je što ovaj strip nije hronološka retrospektiva Velikog rata sa suvoparno datim istorijskim činjenicama (za to postoje udžbenici i knjige!, a i odlični predgovor i pogovor Phoenixovog izdanja), već skup kraćih ili dužih pričica koje, ovako na gomili, jasno oslikavaju besmisao ratovanja i sav užas i bedu sa kojom su se susretali vojnici bilo koje zaraćene strane. Vešto klizi iz jedne u drugu priču, skače iz godine u godinu, i svaka od priča ostavlja jak utisak i mučninu u želudcu. Što je najbitnije, pričice su dovoljno šarolike da nema nepotrebnog ponavljanja, a obuhvaćeni vremenski raspon je od same objave rata '14 do poslednjih dana rata, kada SAD ulaze u sukob '18, sa naglaskom, kako naslov kaže, na rovovske bitke Zapadnog frota, tako da ko očekuje ostale frontove i pominjanje Srbije u ratu, ostaće razočaran. Za to postoje drugi stripovi, recimo Linije fronta od System Comicsa. Nema mi smisla izvlačiti i analizirati najbolje priče, jer je svaka dobra i potresna na svoj način. Ono što je po meni dobar aspekt stripa je što nema jednog 'glavnog' lika, već mnoštvo njih - svi su glavni a svi ujedno i sporedni, čak i nebitni, neznani, zaboravljeni; i što strip nikada, čak ni na samom kraju, ne deluje kao sterilni dokumentarac, već zadržava brutalnu i ogoljenu oštricu: što crtežom, što dijalozima, što izborom teksta u didaskalijama. 
    Do sada sam od Tardija osim Malog bluza sa zapadne obale čitao samo Istinitu priču o neznanom junaku i Šarloovu klackalicu, koje su samo delimično inspirisane ratom i koje su (mi) poslužile kao neka vrsta uvertire za Rovovski rat. Znao sam da onaj pravi Tardi jeste ratni Tardi, i tako i bi. Rovovski rat mi je puno bolji od sva tri dosadašnja Tardija. Inače nisam neki veliki fan Tardijevog crteža, naročito ne načina na koji crta izraze lica (štekaju mu emocije), ali se ovde vidi da je uložio puno vremena i truda da prikaže svo to blato i užas, i to mu je sasvim pošlo za rukom. Za sada mi je ovo najbolji (anti)ratni strip, a vreme i čitanje će pokazati da li će to i ostati. 

    Trenutna pozicija na listi: 1 /od 31/ (1993. god.)

    25.03.2022
    06:11:00 sati
    Jocko
    uredi
  • Ukupna ocjena 100%

    10, 10, 10, 10

    Ovo je odlično. Desetka ide za fibrinu naslovnicu. Samo šteta što je prekratko.

    15.07.2023
    23:06:00 sati
    Zavelim
    uredi
  • naker

    Ukupna ocjena 88%

    9, 8, 9, 10

    Ultimativni strip o WWI jer su rovovi prikazani kao što su bili, i što se o ratu priča kakav je zapravo i bio. Apsolutna preporuka ko do sada nije čitao, meni je ovo najbolji Tardi koji sam do sada iščitao.

    19.12.2023
    22:05:00 sati
    naker
    uredi
  • Salkan

    Ukupna ocjena 97%

    10, 10, 10, 7

    Odlično. Sjajno dočaran besmisao rata kroz patnje i strahove običnih, malih vojnika. Može se komotno reći da je ovo krajnje bitan antiratni strip i nema se šta dodati na nešto takvo. 

    08.03.2024
    16:19:00 sati
    Salkan
    uredi

Najnovije

Vijesti

    Magazin

    Recenzije

    Aukcije

    Forum

    Najčitanije

    Vijesti

      Magazin

      Recenzije

      • Sjene nad „Golden Baby“
        Kod: ZG LU 318/320
        Ocjena: 71%
        Vrijeme: 8.3.2024. 0:26:00
        Autor: igor 12
        Broj komentara: 12
        Broj pogleda: 2205
      • Zlato Colorada
        Kod: TX LIB 23
        Ocjena: 89%
        Vrijeme: 6.4.2024. 13:18:00
        Autor: tex2
        Broj komentara: 6
        Broj pogleda: 1792
      • Hitroruki
        Kod: TX ZS 688/690
        Ocjena: 86%
        Vrijeme: 13.3.2024. 20:31:00
        Autor: Koresh
        Broj komentara: 9
        Broj pogleda: 1777
      • Kalahari
        Kod: MN LIB 78
        Ocjena: 59%
        Vrijeme: 2.3.2024. 20:51:00
        Autor: prozirna senka
        Broj komentara: 11
        Broj pogleda: 1770
      • Zlato
        Kod: TX SAGK 47c/48a
        Ocjena: 100%
        Vrijeme: 25.3.2024. 8:21:00
        Autor: Ivan Liverpool
        Broj komentara: 7
        Broj pogleda: 1724

      Aukcije

      Forum