Fanovi tenisa mogu da se osećaju privilegovano jer su imali tu sreću da prate ovaj sport u 21. veku i da uživaju u bravurama velike trojke: Federera, Nadala i Đokovića. Žeremi Moro nam donosi strip koji se umnogome bavi ovom tematikom na jedan sličan, ali ipak drugačiji način. Maks Vinson nikada nije izgubio ni jedan jedini teniski meč. Uzor naciji, nepobedivi šampion je tek proizvod nehumanih treninga koji su mu ukrali detinjstvo, sve pod budnim okom oca tiranina. U trenutku kada popusti očeva stega, sloboda koja mu se nudi traži odgovore o suštini tenisa i sportskog nadmetanja.
Predodređen da pobeđuje
Za sebe ne mogu reći da sam jedan od najvatrenijih fanova ovog sporta ali svojevremeno sa uživanjem su se pratili mečevi između Agasija i Samprasa i njihov rivalitet mi je ostao u lepom sećanju, a često sam gledao i mečeve koje su igrali Rafter, Kirten, Hjuit, španac Koreča itd. Zanimljivo da su svi ovi gore pomenuti teniseri gajili različite stilove, dok su neki imali jak servis i često izlazili na mrežu i volejima završavali poene i najveće uspehe postizali na travi ili betonu; sa druge strane neki su se bolje snalazili na šljaci i strpljivom i pre svega taktičkom igrom umarali protivnika i terali ga da napravi neiznuđenu grešku. Tenis je danas u velikoj meri izgubio ovu raznovrsnost koja ga je nekada krasila i današnji igrači bi se mogli opisati kao univerzalni vojnici koji su do savršenstva doveli najefikasniji način dolaženja do pobede, ovo je jedna od ideja kojom ovaj strip pokušava da se bavi što potvrđuje najupečatljivija replika iz stripa: "moderan tenis je silovanje sa osnovne linije".
Svetlosnih godina ispred svih
Grafički minimalizam
U ovom stripu teksta nema previše i iako ima oko 300 str. strip je pitak i čita se relativno brzo, takav je i crtež koji je u najvećoj meri minimalistički, moglo bi se čak reći da deluje nedovršeno i često skreće u karikaturalnost i može se razumeti ako ovaj crtež nije za svačije oči. Meni lično se sviđa što Moro često koristi disproporcije da naglasi "veličinu" Vinsona, nacrtan je sa izrazito dugačkim nogama, često je velik kao planina, simbolički preneseno on nesvesno predstavlja teret po druge jer postoji opasnost da će nekoga “zgaziti” kao što gazi svoje protivnike na teniskim terenima, on nekada zna biti toliko nerealno “velik” kao da se radi o biću sa druge planete, njegova kosa u obliku zvezde insinuira da je on najveća zvezda sporta jer toliko je njegovo tenisko umeće da on nema premca, iako redovno melje svoje protivnike njegova je duša detinjasto čista, u očima svojih fanova on je najsvetlija zvezda na nebu.
Teniski div, i bukvalno i figurativno
Paradoks nepobedivosti
Danas živimo u eri trojice teniskih giganata koju su osvojili sve što se može osvojiti, ali šta je sa ostalim teniserima? Kakvu su oni šansu imali kada su imali tu nesreću da se rode u eri Đokovića, Federera, Nadala… Federer je svoju prvu Grand Slam titulu osvojio na Vimbldonu 2003. godine, a u momentu pisanja ove recenzije Nadal je dizao pobednički pehar na Otvorenom prvenstvu Australije 2022. godine. Tokom ovih skoro 20 godina velika trojka je od 74 mogućih grend slemova osvojila 61, svaka čast momcima kao što su Wawrinka, Murray, Čilić itd., ali velika trojka je u 82% slučajeva podigla trofej na četiri najznačajnija takmičenja. Omiljeni momenat u stripu mi je kada se Maks prinudno penzionisao i kako zapravo osim sponzora i onih koji su zarađivali na njemu niko nije plakao za njim već su pozdravili pojavu nekih drugih igrača, tenisera koji su večito živeli u senci velikog Vinsona i njegovo povlačenje koliko god paradoksalno zvučalo je najbolje što je moglo da se desi ovom sportu.
Uspeh kao zavisnost jača i od same droge
Kada sport postane više od sporta
Strip se takođe bavi tematikom u kojoj meri teniseri kao javne ličnosti mogu biti iskorišćeni kao alatke pomoću kojih se manipuliše narodom, strip obiluje scenama gde su fanovi zalepljeni za male ekrane dok prate svaki Maksov pokret, kada on ima meč za njih vreme prestane da teče. Ne znam za druge zemlje, ali ovo posebno dobija na težini za čitaoce u Srbiji jer smo od strane medija bombardovani svakom mogućom sitnicom iz Đokovićevog života, on je postao opijum za mase kako bi narod imao hleba i igara i ostao slep na ono šta se zapravo dešava u državi. U ovom pogledu čitanje stripova i gledanje sporta ima zajedničko u eskapizmu jer dok Đoković pobeđuje na teniskim terenima mi gubimo životne utakmice. Stanje u medijima u velikoj meri odslikava stanje u društvu, a s obzirom šta se sve zbog koronavirusa izdešavalo Đokoviću u Australiji 2022. godine i kakve su se sve reakcije javnosti mogle pročitati na portalima stiče se utisak da klinička slika društva nije najzdravija.
Zaključak:
Za kraj izdvojio bih jedan citat iz stripa: “Veoma davno kad je tenis još bio u povoju pre servisa, igrači su morali da kažu - tenez - hvatajte. To je u početku bila učtiva fraza, primerena razmeni, to bi u naše vreme moglo da se prevede kao - drž ovo! Zamisli da je igrati tenis sa nekim kao i voditi razgovor sa tom osobom.”.
Strip Maks Vinson ili kako je kolokvijalno prozvan u narodu, “Teniser” je strip vredan pažnje jer je u isto vreme i oda i kritika “belog sporta”. Ovde je reč o svojevrsnoj parodiji sporta usled pragmatičnosti i surove profesionalnosti gde su titule i šaka puna dolara jedina merila vrednosti, pa se tokom godina izgubio najplemenitiji atribut sporta - duh fer nadmetanja. Takođe je i oda onome što je tenis nekada bio u svojim mlađim danima - prilika za razmenu, razgovor između dva igrača, dve osobe, i gledaoca na tribina koji prate njihov “razgovor” i gde svi akteri zajedno učestvuju u “komunikaciji”.
Tenis su nekada igrali džentlmeni, a sada ga igraju ratnici.
