Prokleti rat!

Hulk

ALBUM TRAG 2 | 176 str.

Petnaest godina od objavljivanja albuma Bio je to rovovski rat, Tardi i Verne su se ponovo udružili, da na 90-tu godišnjicu od završetka Velikog rata i sami stave tačku hronikama od po svake od šest ratnih godina, koje su originalno objavljivane kao velike zidne novine na 20 strana Tardijevog stripa i sa istorijskim Verneovim komentarom, za svaku godinu ponaosob. Pred vama je konačna zbirka!

Informacije o autorima

Scenarij

Crtež

Naslovnice

Ocjena stripa

Recenzija

Ukupna ocjena 97%

Priča 9

Scenarij 10

Crtež 10

Naslovnica 10

Moja ocjena

Ocijeni strip

Ocjena čitatelja

Ukupna ocjena 62%

P*5

S*4

C*8

N*8

NASLOVNICE — DOMAĆA IZDANJA

  • Prokleti rat!
    ALBUM TRAG 2

ZANIMLJIVOSTI

  • Autor sjajnog predgovora Odbrana Otadžbine: Srbija u Prvom svetskom ratu, tadašnji docent, a današnji vanredni profesor istorije Filozofskog Fakulteta Univerziteta u Beogradu, Miloš Ković, umesto izbora za redovnog profesora već duže vremena se suočava sa pritiscima da bude izbačen sa Univerziteta zbog svog nacionalnog rada. Živ je Tito, umro nije, dok je Vučka i Srbije…
  • Remon Poenkare, autor one dovitljive izreke sa strane 31, bio je aktuelni predsednik Francuske (od 1913. do 1920. godine), a na Versajskoj mirovnoj konferenciji se zalagao za okupaciju Rajnske oblasti na 30 godina!
  • Drugu, daleko ozbiljniju i dalekosežniju izjavu na istoj strani dao je, kako je potpisano, Alfred Bodijar, biskup. Samo što dotični biskup nije bio neki lokalni pop, već francuski kardinal, istoričar, pisac, univerzitetski profesor, rektor Katoličkog Instituta u Parizu i član Francuske Akademije nauka. Isti onaj koji je po putešestviju po Sjedinjenim Državama na samom početku rata, izjavio da “44 godine čeka na ovaj trenutak osvete i da je sav srećan što se prilika pružila za povratak Alzasa i Lorene”. Isti Bodijar će podržati formiranje Višijeve Francuske i blagosiljati formiranje antikomunističke dobrovoljačke legije rečima: “Ovi legionari su krstaši XX-og veka! Blaženo bilo njihovo oružje! Hristov grob biće spasen!” Umro je 1942. godine u 83. godini života.
  • Verovatno rimokatolici to bolje znaju, ali evo objašnjenja za ostali inoverni svet:) Kada Prus kenja po svetom francuskom tlu, najstarijoj ćerci Crkve, (panel 2, strana 41) misli se na to da je Francuska sa Rimom u zajedništvu još od II veka, pa otuda i izraz fille aînée de l’Église.
  • Bitka na Marni (5.-12. septembar 1914.), u kojem je i naš strip junak učestvovao, je zapravo prva pobeda Antante na Zapadnom frontu. Sve do tog momenta, Nemačka je napredovala i pad Pariza je izgledao neumitan. Tek posle ove bitke, front se konsolidovao, i nije se pomerio skoro ni za makac sve do kraja rata.
  • Pol Burže, još jedan književnik i član Francuske akademije, koji je inspirisan mirisima baruta, ljudske krvi i crevca.
  • Na panelima 2 i 3 strane 55, Tardi se dotiče sudbine kolonijalnih trupa koje su završile u ratu koji nije njihov. Ovde imate lep kratak pregled koliko ih je zapravo učestvovalo na Evropskom bojištu. Ipak, da ne bude sve tako crno, upravo je učestvovanje kolonijalnih trupa u Velikom ratu bio taj zamajac za nacionalno osvešćivanje i oslobođenje od kolonijalnog ropstva kako Indije, Australije, Novog Zelanda, Kanade, tako i afričkih poseda. Takođe, i američki crnci su učestvovanje u Velikom ratu koristili kao kartu za priznavanje jednakih prava sa belcima. Iako će to biti još dug i trnoviti put, biće ipak kakav-takav početak.
  • Na poslednjim stranama za 1916. godinu, autor opisuje Verdensku bitku i kako je Francuska bila nespremna s obzirom da je tvrđava Duomon pala bez nemačkih žrtava. Istina, biće vraćena krajem iste godine, ali uz ogromne gubitke na obe strane, što samo podcrtava sav besmisao rata.
  • Pesma Kraoni, se pevala posle katastrofe na Damskom putu generala Nevila, kada su se pobunile francuske trupe. Iako je raspisana nagrada od milion franaka, nikad nije pronađen autor ove pesme, koja je zvanično bila zabranjena kao defetistička sve do 1974. godine!
  • Već pomenuta katastrofa na Damskom putu desila se između 16. i 25. aprila 1917. kada je Nevil naredio artiljerijski napad na nemačke položaje, ali je već u toku prvog dana izgubio čak 40 000 svojih ljudi. Sveukupno, iako je Francuska zauzela minimalne posede posle akcije, izgubila je čak 271 000 ljudi naspram 163 000 nemačkih vojnika za svega 12 dana!!!
  • Imamo i sovjetizaciju nekadašnje ruske carske vojske! Velike promene na pomolu!
  • Inspiratorska poruka za 1918. od Žorža Klemansoa, koji je izabran za predsednika Vlade 16. novembra 1917. (i ostaće na tom mestu naredne tri godine) i Poenkarevog političkog suparnika, a bio je poznat i kao Otac pobedeu Versaju.
  • Španska groznica (nije u potpunosti jasno odakle joj ovo ime kad je ista krenula iz Kanzasa, jedna pretpostavka veli zato što je Španija bila neutralna u ratu) je odnela barem 50 000 000 života za manje od tri godine koliko je trajala, dakle pet puta više nego sam rat. U Srbiji nije do skora bilo ozbiljnijeg istraživanja na ovu temu, a sa njom se bavi dr. Vladimir Krivošejev, moj Valjevac (i neko vreme gazda, nekad davno, kada sam radio za valjevski Narodni muzej dok je on bio direktor). Po njegovim procenama, Kraljevina Srbija je izgubila od epidemije dodatnih 3% stanovništva. Za valjevski kraj videti ovde.
  • Isprazne reči kojima započinje 1919. godina izgovorene su od tadašnjeg premijera Kraljevine Italije, Frančeska Nitija, zapravo jednog u nizu koje je Italija imala, jer su redom padali Orlando, Niti, Đoliti, Bonomi a sve zbog nezadovoljstva sa Versajskim ugovorom koji je poništio čuveni, i ispod žita ponuđeni, Londonski ugovor, kojim je Italija potkupljena da uđe u rat na strani Antante. Ništa čudo što im se, a i vaskolikom svetu, dogodio Musolini…
  • Ništa dubokoumniji nije bio ni Pol Valeri, francuski pesnik i esejista, i još jedan u nizu članova Akademije nauka.
  • Na 149. strani, poslednjoj tabli stripa, autor jezovito najavljuje događaje koji će doći.

Ako sam i imao nekih manjih primedbi u prethodnoj recenziji, a imao sam ih, i bile su vezane za neravnomernu i nasumičnu raspodelu priča iz rata, sada mi je Tardi, u svom vanserijskom delu, Jebeni rat! (da, tako se zapravo zove), zapušio usta. Dobio sam šta sam tražio, pa i više od toga, dakle jedno remek delo! Tu je moj redov metalostrugar iz ulice Panojo, 20. arondisiman, sa kojim se družimo do samog kraja, a tu je kao i bonus Verne sa svojim istorijskim podacima za svaku ratnu godinu. Pa da vidimo…

1914. godina. Prvu ratnu godinu Tardi nam predstavlja u punim bojama, jer je i Francuska a i ostatak Evrope živeo u nadi da će se sav taj sukob očas rešiti. Međutim, u brzom smenjivanju slika, autor pokazuje i svu nepripremljenost (u ovom slučaju francuske) armije za sukob, poput vašarskih uniformi u kojima su bili fina meta za odstrel (čak je i srpska vojska još pre Balkanskih ratova prešla iz jednako tako šarenih u čuvenu maslinastu uniformu!), pa su postali britancima meta za podsmeh, a zatim i na bojnom polju, preko nesrećnog poručničića (kome će se sa sadističkim zadovoljstvom ponovo vratiti kasnije), koji im je naredio da polegaju usred livade, zaštićeni maslačcima! Ovo je naravno bila autorova sloboda u opisu stvarnih događaja, ali da su obični vojnici stradali u stravičnim brojevima zbog suludih odluka odozgo, to je nepobitna činjenica. Verne, s druge strane, opisuje ratnu 1914. do u detalje, pre svega Julsku krizu, situaciju u Francuskoj tokom iste, mobilizaciju, i potom događanja na Zapadnom frontu.

1915. godina. Ako je Tardi počeo 1914. u punim bojama, istu je završio u sivilu, a tako je samo nastavio i u novoj godini. Boje vidimo samo mestimično, uglavnom kada zveknu granate, pa se prospu mozgovi i iznutrice na sve strane, da se čitaocu dočara sva ta lepota viteškog ratovanja u rovovima. Autor takođe ne propušta da napomene i dva događaja, jedan je svakako ključan, a to je ulazak Italije na strani Antante (što će imati dalekosežne istorijske posledice), a druga je konačna promena francuskih uniformi, koje su modernizovane. Ono što nije pomenuto, naravno, nije ni tema ovog kratkog stripa, a vezano je za ova dva događaja, je ne samo da je Italija ušla u rat, to će ubrzo učiniti i Turska i Bugarska na strani Centralnih sila, a nešto kasnije i Rumunija i Grčka (doduše ne svojevoljno), na strani Antante. Što se uniformi tiče, Srpska vojska, koja će se krajem ove godine povući preko Crne Gore i Albanije na Krf, biće zapravo opremljena i obučena u iste te nove francuske uniforme i opremu. Ali to je priča za narednu godinu… Verneov tekst za 1915. godinu se uglavnom koncentriše na rovovski rat na Zapadnom frontu, ali dotiče se Trojne ofanzive Nemačke, Autrougarske i Bugarske protiv Srbije oktobra 1915, te katastrofe kod Galipolja koje su doživele Britanske trupe. Danas, kada su svi generali posle bitke, ima dosta kritika, pre svega u Srbiji, na odluku Britanaca da uopšte idu na Galipolje, gde su se proveli kao bosi po trnju, umesto da otvore front u Grčkoj i time spreče ulazak Bugarske u rat i udare sa juga u “meki trbuh” Centralnih sila, skraćujući potencijalno tako rat za tri godine, a zaboravljajući pri tom da je kontrola Dardanela i izbacivanje Turske iz rata, u slučaju uspešne akcija na Galipolju, daleko veći uspeh, nego otvaranje fronta u zemlji koja nije ni učesnik rata. Istina, Grčka će dogodine volšebno biti uvučena u sukob, kada će i Solunski front, na insistiranje Francuza biti otvoren, a par savezničkih divizija i zaista će krenuti u pomoć Srbiji, ali će ih Bugarska preseći i odlučnim udarom na Krivolaku poterati nazad u Solun.

1916. godina. Kako su samo reči predsednika Francuske Poenkarea u kontrastu sa dešavanjima u ovoj godini! Iako će se Tardi (a bogami i većim delom Verne) koncentrisati na Bitku za Verden koja se odvijala bukvalo tokom cele te godine i koja je odnela između 700 000 - 950 000 žrtava na obe strane, imali smo i Bitku na Somi, koja je trajala skoro celu drugu polovinu godine i odnela neverovatnih 420 000 britanskih, 200 000 francuskih i oko 500 000 nemačkih žrtava!!! Na Istoku, Nemci briljiraju, a Austrijanci u samrtnom hropcu! Rusi trpe strašne gubitke od Nemaca, ali istovremeno nanose ogromne gubitke Austriji i Turskoj, Rumunija, koja je iznenada, posle briljantne ruske pobede nad Habsburzima ugledala svoju priliku i uključila se u rat, biva pregažena za tili čas, kada Austriji u pomoć stigne Nemačka. Italijani sa Kadornom na čelu su imali čak jedanaest ofanziva na Soči, s promenjivim uspehom, a ove godine su uspeli da ugrabe i Goricu. A na jugu, posle meseci ogorčenih borbi, srpska vojska zajedno sa saveznicima osvaja Gorničevo, Kajmakčalan, a 19. novembra konačno oslobađa se od Bugara i Bitolj. Cena za parče oslobođene teritorije je ogromna: 61 000 palih bugarskih i nemačkih trupa, te 50 000 savezničkih uz još 80 000 pokošenih od bolesti, što je čak trećina od ukupnog broja na frontu! Nemci, i uz izgubljenu teritoriju, zadovoljno trljaju ruke.

1917. godina. Neka mi Bog oprosti, ali dok sam čitao ovo poglavlje, razne sekvence iz Crne Guje (Blackadder Goes Forth) su mi se vrzmale po glavi. Ne treba ni da čudi, poslednja serija se i dešava u flandrijskim rovovima 1917. godine, i situacije kroz koje prolazi naš metalostrugar i drugari mu, jednake su onima kapetana Blekedera i redova Boldrika. Onako kako Tardi kritikuje idijotizam đenerala Nevila, recimo, prilikom masakra u Kraoni, jednako tako Ričard Kertis i Ben Elton kritikuju kroz Melčeta feldmaršala Daglasa Hejga, “kasapina sa Some”. Odnosno, svi, svaki kroz svoj medij, dok sa jedne strane odaju dužnu poštu svim palim, s druge najoštrije kritikuju đeneralštabnu kratkovidost, nesnalaženje i ukratko potpunu nebrigu za običnog vojnika na frontu. Verne ovu godinu zove godinom propuštenih prilika i započinje je sa nemačkom ponudom mira Antanti. Nemačka je ta koja je svuda po Evropi i koja može da diktira uslove mira, Antanta to naravno odbija. S druge strane, Austrougarska, koja se nalazi u katastrofalnoj ekonomskoj situaciji, pokušava da napravi separatni mir sa Antantom. Ne samo što joj to ne uspeva, već kada Nemačka bude saznala za to, Austrija će biti ćušnuta u magareće ćoše i služiće starijem bratu do kraja rata samo kao topovsko meso. I u Rusiji se kuva. Posle februarske revolucije i abdikacije cara Nikolaja II Romanova, pa odricanja od prestola njegovog brata, Rusija postaje republika, ali ostaje i dalje u ratu, što se Nemačkoj ni malo ne sviđa, pa da zapapri još malo, kroz svoju teritoriju propušta blindirani voz sa Lenjinom i njegovom veselom družinom, koji će izvesti Oktobarsku revoluciju, zemlju uvesti u višegodišnji građanski rat, ali je izvesti iz Velikog rata, što i jeste bio Nemački cilj. Ni “jugovići” nisu sedeli skrštenih ruku, prvo je 30. maja u Carevinskom veću, pročitana od strane predsednika Jugoslovenskog kluba Antona Korošca Majska deklaracija, u kojoj se traži ujedinjenje Južnih Slovena pod žezlom Habzburga. O njoj lepo govori Janko Pleterski u svojoj fenomenalnoj knjizi Prvo opredeljenje Slovenaca za Jugoslaviju (Prvo odločitev Slovencev za Jugoslavijo, strane 116-119 iz originalnog izdanja 1971. godine). Druga je, a trebala je biti i značajnija, Krfska deklaracija, koja je zapravo i bila odgovor na Majsku. Srpska vlada, koja je bila u egzilu na Krfu, i sa još neizvesnim ishodom rata, morala je brže-bolje da se sporazume sa Jugoslovenskim odborom, kojeg je podupirala novčano, ali kojeg nije kontrolisala i sa kojim nikako nije mogla da nađe zajednički jezik (Frano Supilo je i istupio iz odbora, doduše prerana smrt ga je sprečila u nameravanom povratku nazad). Tako su se Pašić i Trumbić našli u nebranom grožđu, ali ni posle 28 sastanaka u 35 dana nije se odmaklo mnogo od početka. Saglasili su se samo oko ravnopravnosti “troplemenog naroda”, oba pisma i veroispovesti i na insistrianje Srbije, umesto Jugoslavije, usvojeno je da ime države bude Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Trumbić je popustio po pitanju dinastije, ali nije rešeno kojom većinom će se doneti Ustav koji će regulisati državno uređenje. Druga runda biće dogodine u Ženevi…

1918. godina. Svašta sam prošao u životu i retko šta može da me potrese. Ali Tardi ume da mi nađe žicu, i čitajući ovo poglavlje, a posebno priču o Kolinu, teško je a ne ostaviti knjigu sa strane na trenutak, da predahneš i presabereš se, taman toliko da onda naletiš poput muflona na poslednjih par tabli koje te poseku do kraja. I ne primetiš da je strip u sivim bojama i bez nade, već dugo, predugo… Da je po Petenu, kako piše Verne, rat trajao bi i nardene godine, jer se on tako spremao. A i sve je išlo na tu stranu. Rusija je 2. marta u Brest-Litovsku i zvanično ostala bez Ukrajine, Poljske, baltičkih država i Finske, ali je sad mogla da se obračuna sa sama sobom, a Nemačka da konačno trupe sa Istoka prebaci na Zapad. Međutim, posle početnih uspeha, pa čak i bombardovanja Pariza, usledili su Antantini uspesi jedan za drugim, tako da je Nemačka tražila 28. septembra sklapanje mira. On je odbijen, jer i na drugim ratištima je došlo do ogromnih promena. 15. septembra je probijen Solunski front, a Bugarska kapitulira 29. septembra. Britanci su u Turskoj, koja 30. oktobra izlazi iz rata. U Zagrebu 29. oktobra Hrvatski Sabor raskida sve državnopravne odnose sa Monarhijom i proglašava Državu Slovenaca, Hrvata i Srba sa ciljem ujedinjenja sa Kraljevinom Srbijom. Beograd je oslobođen 1. novembra i sada više nema nikoga da spreči Antantu da uđe na prostore Austrougarske, a to Srbi i Francuzi čine, pa 3. novembra i KuK monrahija u vili Đusti potpisuje primirje. 11. novembra svo oružje je konačno utihnulo. A u Ženevi se od 6. do 9. novembra odigrala druga runda pregovora o uređenju nove države, gde je sad dodata i treća strana, Narodno veće SHS. Posle dugih i mučnih pregovora, Pašić je pod pritiskom srpskih opozicionih lidera koji su stali na stranu Jugoslovenskog odbora i Narodnog veća prihvatio u principu dualnu državu sa 12 ministarstava (po principu pola-pola, 6 ministara iz Srbije i 6 iz SHS), da bi čim pre isti dogovor minirao. Ali, da budemo do kraja pošteni, i drugi učesnici tog događaja, poput Josipa Smodlake, smatrali su taj dokument mtrvorođenčem. A i nije bilo vremena, problemi sa zelenim kadrom i napredovanje Italijana prema Ljubljani samo su ubrzali proces ujedinjenja, koji znamo kako se završio. A što je brzo, to je i kuso…

1919. godina. Ovu godinu i Tardi i Verne su iskoristili za svođenje računa, svaki na svoj način. Tardi u slici i reči nas podseća na strahovite posledice koje je rat ostavio u svakom smislu, ekonomskom, ljudskom… Bar smo dobili kakvo takvo zadovoljenje time što je naš junak, iako osakaćen, ipak preživeo rat, kao i njegov tevtonski ortak sa kojim se kroz rat družio više puta. Verne govori ciframa, a one su strašne. Eto, Francuska je uspela da povrati Alzas i Lorenu, ali ta oblast ima 580 000 ljudi manje nego 1914. A mirovni ugovori? Nije samo reč o Versajskom, koji je Nemačka potpisala kad je shvatila da ne bi izdržala rat sa Francuskom i Britanijom ni nedelju dana. A posledice znamo. Sen Žermenskim sporazumom Austrija gubi 21 od 28 milona svojih stanovnika i 217 000 od 300 000km2 svoje teritorije. Trijanonskim sporazumom Mađarska gubi 3/4 svoje teritorije i 2/3 svoje populacije, a mirom u Neiju, Bugarska ostaje bez teritorija koje odlaze Srbiji, odnosno zvanično Kraljevini SHS, (Strumički, Caribrodski i Bosiljgradski srez, te deo Kulskog sreza u dolini Timoka), Grčkoj (predavanje Zapadne Trakije i efektivno povlačenje sa obala Egejskog mora) i Rumuniji (Južna Dobrudža). Sve su to uzroci za buduće sukobe. Jedino ugovor iz Sevra, još gori od onog iz Versaja prema Nemačkoj, i po kome je Otomansko carstvo i bukvalno raskomadano, će zbog uspeha Kemala Ataturka biti poništen i potpisan novi ugovor u Lozani 1923, a visoku cenu za to platiće maloazijski Grci i evropski Turci koji će zameniti mesta (u milionima se broje), Kurdi i Jermeni (Jermeniji je bila obećana nezavisna država, Kurdima plebiscit, poput Koruškog). I dok je rat možda bio završen, za vojnike nije značilo da su mogli automatski da idu kući. Izbijale su mnoge pobune širom Evrope, države su se rađale i granice crtale, često i dalje puščanim mecima, pa su sad izmoždeni i izgladneli vojnici sa raznih frontova slani na neke nove granice, u neke nove okupacione oblasti. U jednom takvom galimatijasu, većina njih će se konačno vratiti kućama konačno tek 1922. godine. A kako je bilo u nas te 1919? Mislim da od vanvremenskog Bogdana Krizmana nema boljeg da nam predoči sav taj haos.


Ovom Darkvudovom izdanju se zaista nema šta zameriti. Čak i da je objavljeno samo kao original, bilo bi dovoljno. Ali ne, ljudi su se potrudili da čitalačkoj publici predstave sav ratni pakao kroz koji je Srbija prošla, i od koga se ni do dan danas nije oporavila (izgubiti 28% celokupnog, odnosno preko 55% muškog stanovništva, nenadoknadiv je gubitak za bilo koju naciju), tako da ona primedba određenog, biće hrvatskog, publiciste, kojeg sam pročitao, možda čak i na ovom forumu, ko zna kada, da Kovićev tekst ne dodaje (niti oduzima) stripu ništa, jednostavno ne stoji. Nije tekst pisan kao dopuna stripu, već kao vodič za Srbe koji ni ne znaju o nacionalnoj istoriji ič, jer se i ne izučava, bar ne u potrebnoj i poželjnoj meri. Uostalom, pričamo o narodu čiji je najveći ratni strip domet jebeni Mirko (pazi metak!) i (hvala!) Slavko, i koji nije uspeo za sve ovo vreme da iznedri ni prbližnog Tardija. Ne samo da nije uspeo da iznedri domaćeg Tardija, već vrlo uspešno među sobom gaji nacističke porive za spaljivanjima knjiga poput Srbija u ratovima 1912.-1918. iz 1972. godine kada je samo manji deo tiraža spašen, ili da samosprečava održavanje naučnih skupova i objavljivanja zbornika radova, da se ne bi uvredili oni drugi (reč je o stogodišnjici izbijanja Balkanskih ratova). Zbog tih i takvih gamadi, neoljotićevskog, cekaeska i sličnog nakota, ovakvi tekstovi jesu itekako potrebni. Ipak, bio bih nepošten ako na kraju ne bih kazao da se nešto zaista nije pokrenulo. Da li je to bio samo jedan blip u prostor-vremenskom kontinuumu, videćemo, ali stoji da je za stogodišnjicu od početka Prvog svetskog rata u Srbiji izdano više monografija, održane mnoge naučne tribine, napravljeni odlični dokumentarni filmovi o učešću Srbije u ratu i o Ujedinjenju, a u saradnji sa Francuskim kulturnim centrom je i Sistem komiks pokrenuo strip serijal Linije fronta koji je stigao čak do devetog albuma, istina upitnog kvaliteta. Isto ime ima biblioteka koju izdaje RTS u više ne znam i ni sam koliko kola i koliko knjiga, i izlazi i dan danas još od 2014. A objavljno je i još par autorskih strip albuma na ovu temu.

U svakom slučaju, preporučujem toplo svima ovo fenomenalno izdanje!

Hear the words I sing
War’s a horrid thing
So I sing sing sing
ding-a-ling-a-ling.

Naprijed

N/A

N/A

Naprijed

Recenzije čitatelja

  • Ukupna ocjena 51%

    3, 2, 9, 9

    Dosadan strip. Jebeno dosadan. Previše informacija, previše teksta, premalo radnje, premalo zabave. Ipak je to 6 godina povijesti zbuksano u 150 strana stripa sa po 3 slike po strani. Kupio sam Darkwoodovo izdanje, jednom ga pročitao i zaboravio na polici. Razmišljao sam da ga prodam ali sam zaključio da ga vjerovatno nitko ne bi htio kupiti, Tardi nije tražena roba na stripovi.com. Pročitat ću ga još jednom sad kad ga je Senka nahvalio, čisto da vidim dal će mi bolje leć, pa ču i promijenit ocjene ako dojmovi budu drugačiji. Ali sumnjam.

    02.05.2022
    08:14:00 sati
    pcoro
    uredi
  • Ukupna ocjena 74%

    7, 7, 8, 8

    Miks stripa i knjige gde je Tardijev strip obogaćen tekstualnim predlošcima, koji koliko god to kontradiktorno zvučalo možda nose i veću vrednost negoli sam strip i ne mogu baš reći da mi je legao Tardijev ciničan pristup ovoj tematici. Predgovor o srpskoj istoriji u WWI sjajno napisan i predstavlja najbolji deo ovog strip-žurnala, jer pošto je autor stripa francuz i ovaj rat se očekivano posmatrao iz isključivo francuske perspektive i ponekad sam stekao utisak da se previše pažnje obraćalo na sitne stvari i svaljivala krivica na francuske generale, pogotovo je popljuvan Žofr, a nije sagledala malo šira slika stvari. DW izdanje tehnički odlično odrađeno, jedino mislim da bi bilo praktičnije da su propratni tekstovi bolje pratili strip po godinama jer ovako smo bili prinuđenii da posle svake pročitane godine listamo napred-nazad između stripa i tekstova. Nadam se da je Prokleti rat dostupan po bibliotekama.

    02.05.2022
    19:09:00 sati
    naker
    uredi

Najnovije

Vijesti

  • Crtamo stripove!
    Vrijeme: 10.04.2022 11:52:00
    Prodavač: DeeCay
    Broj pogleda: 388

Magazin

Recenzije

  • Zemlja bez povratka
    Kod: DRGN LIB 20b
    Ocjena: 81%
    Vrijeme: 16.5.2022. 1:08:00
    Autor: Sarghan
    Broj komentara: 2
    Broj pogleda: 525
  • Nikad ne reci Maya
    Kod: ZG CUSKV 1
    Ocjena: 99%
    Vrijeme: 14.5.2022. 9:16:00
    Autor: Qwertz
    Broj komentara: 11
    Broj pogleda: 1063
  • Crommovi sluge
    Kod: ZG LU 325/327
    Ocjena: 49%
    Vrijeme: 12.5.2022. 1:47:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 8
    Broj pogleda: 1257
  • Nijemi prizor
    Kod: ZG CUSKV 6
    Ocjena: 100%
    Vrijeme: 10.5.2022. 23:17:00
    Autor: Qwertz
    Broj komentara: 9
    Broj pogleda: 1112
  • Priče vrača Mnogo Očiju
    Kod: ZG NID 1
    Ocjena: 62%
    Vrijeme: 9.5.2022. 0:50:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 7
    Broj pogleda: 1683

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

  • Crtamo stripove!
    Vrijeme: 10.04.2022 11:52:00
    Prodavač: DeeCay
    Broj pogleda: 388

Magazin

Recenzije

Aukcije

Forum