Pulp

Swamp Thing

VNOSV 1 | 71 str.

Maks Vinter, nekadašnji odmetnik i revolveraš „u penziji“, danas preživljava tako što piše vesterne za petparačke časopise. Međutim, njegov život počinje da se raspada kada je suočen sa svojim zdravljem koje propada i neizvesnom finansijskom budućnošću, dok posmatra kako se svet klacka na ivici rata. Nacizam se širi Evropom, dok njihovi simpatizeri marširaju ulicama Njujorka, Maks opet počinje da razmišlja kao odmetnik.

Informacije o autorima

Scenarij

Crtež

Naslovnice

Ocjena stripa

Recenzija

Ukupna ocjena 86%

Priča 8

Scenarij 9

Crtež 9

Naslovnica 8

Moja ocjena

Ocijeni strip

Ocjena čitatelja

Ukupna ocjena 79%

P*7

S*7

C*8

N*8

NASLOVNICE — DOMAĆA IZDANJA

  • Palp
    ALBUM VNOSV 1

ZANIMLJIVOSTI

  • Image Comics objavljuje Pulp u julu mesecu 2020.godine, dok nam Čarobna knjiga donosi ovaj odličan strip kao prvi broj svoje nove edicije Veliki Novi Svet u maju 2021. godine, dakle za malo manje od godinu dana.
  • Bacite pogled i na odličan tekst o ovom stripu na sajtu StripBlog.
  • Pulp je nominovan za Ajzner nagradu (Eisner award) za 2021.godinu u kategoriji Best Graphic Album—New.

PAKLENE PRIČE PETPARAČKOG ŠUNDA

Kultni, drugi po redu, film redatelja i scenariste Kventina Tarantina - Pulp Fiction iz 1994. godine počinje objašnjenjem engleske reči pulp iz rečnika American Heritage. Rečnik nudi dve definicije te reči. Prva, ona bukvalna, je da je to mekana, vlažna, bezoblična masa materije. Na srpski bi se to prevelo kao kaša ili pulpa voćke. Drugo značenje bi bilo da je to publikacija, poput časopisa ili knjige, koja sadrži teme koje su grozne, jezive i zastrašujuće, i takva publikacija se obično štampa na grubom, nedovršenom papiru. U stvari to je šund i kič literatura - ljubići, krimići, vesterni i ostali romančići koji i danas (iako u mnogo manjim tiražima) mogu da se nađu na kioscima za smešan novac (pet para), zato je vrlo prikladno preveden film i na srpski jezik Petparačke priče i na hrvatski kao Pakleni šund. Dakle, već po naslovu stripa možemo donekle da pretpostavimo šta ćemo naći unutar korica i da očekujemo Brubakerovo i Philipsovo poigravanje sa takozvanom šund literaturom pod čijim uticajem su nastali mnogobrojni filmski klasici vestern i noar žanra.

Časopis Six Gun Western u kom izlaze avanture
Red River Kida

Mesto radnje: Njujork. Vreme: 1939. godina, februar mesec. Protagonista: Maks Vinter, 67 godina, radi kao pisac vestern romana. Uredniku donosi najnoviju priču u kojoj njegovi glavni junaci, nakon još jednog opasnog okršaja, odlaze u Meksiko gde će se smiriti, skrasiti odnosno ,,penzionisati'' i voditi miran život. Bol i tuga se ocrtavaju na Maskovom licu dok gleda kako urednik izbacuje taj kraj iz scenarija. Kaubojske priče o Maksovom izmišljenom junaku se prodaju isuviše dobro da bi mogao već da se penzioniše. Dokle narod hoće i traži te priče, biće ih. To me podseti na priču o Sklaviju i Dilanu Dogu, kako je Sklavi želeo da završi serijal sa jubilarnim #100 ali zbog odlične prodavanosti serijal je osuđen da večno izlazi i postane bleda senka onoga što je nekad bio. Zato je Sklavi odlučio više puta da Dilana ubije ili da ga ostavi u nekoj bezizlaznoj i strašnoj situaciji na kraju epizode. Ali da se vratimo na Pulp. Ono što urednik petparačkih romana ne zna jeste da Maksove priče nisu delo potpune fikcije, već lik i delo Red River Kida deli mnogo čega zajedničkog sa životnom pričom njegovog autora Maksa Vintera.

VESTERN U DOBA NOIRA

Maks je čovek koji pripada drugom dobu, drugom vremenu. On je rođen 1872. godine i njegova prošlost skriva mnoge avanture i bolne rane iz vremena kada je Divlji Zapad polako nestajao pred nadolazećom civilizacijom. Maks toliko želi miran i srećan kraj za svog junaka Red River Kida i njegovog vernog prijatelja iz mnogih pustolovina, zato što takav kraj priče želi za sebe, ili je nekada davno želeo i pokušao to da ostvari. Međutim pošto život nije kao petparačka priča (ili baš, upravo zato što jeste?) tragičnim hirom sudbine to mu nije pošlo za rukom. Sve što mu je sada - starom, umornom, bolesnog srca, bez ušteđevine u osvit najvećeg rata koje će čovečanstvo iskusiti - ostalo jeste da pokuša da obezbedi budućnost svoje žene, druge žene koju je voleo u životu.


Protagonista Maks Vinter

Ne bih ulazio detaljnije u elemente zapleta i dalji tok priče, jer to treba svaki čitalac da iskusi za sebe. Ono što može da se očekuje od Brubakera jeste napeta, mračna i fatalistička priča koja skriva par dobrih i iznenađujućih zaokreta. Ono što je na prvi pogled najinteresantnije u Pulpu jeste spoj dva izrazito autentična i američka žanra: vesterna i noira. Naizgled su ta dva žanra raspodeljena u dve paralelne priče, odnosno vestern je u priči unutar priče, dok je noir u Vinterovoj hladnoj sadašnjosti. Međutim kako strip odmiče vestern elementi se sve više sele iz priče u Vinterov pravi život i kulminiraju u nasilnoj i eksplozivnoj završnici.

BRUBAKEROV RECEPT

Prepoznatljiva odlika Brubakerovog pripovedanja jeste introspektivna naracija glavnog lika. Strip čitamo čitajući Maksove misli. Ništa novo, takav vid pripovedanja Brubaker je koristio i u svojim superherojskim radovima, a kasnije je tu tehniku usavršio i izbrušio u svojim autorskim, kriminalističkim radovima koje objavljuje pod plaštom Image comicsa (Kriminal, Zatamnjenje, Sleeper...). Uprkos ranijoj, čestoj upotrebi - ta introspekcija ostaje podjednako intimna koliko i zabavna za praćenje. Brubaker je majstor s rečima. Uspeva da kaže i prenese mnogo toga sa najmanjim mogućem brojem reči.

Velika i važna saznanja iz prošlosti glavnog junaka u ovom grafičkom romanu imaju običaj da se dešavaju „van kadra“. Maks naizgled nonšalantno govori o bratovoj smrti, a ta smrt nije ni prikazana nama čitaocima. Saznajemo da je Maks imao ženu i ćerku i njihova sudbina je obelodanjena i zapečaćena samo jednom rečenicom. Maks odbija da ulazi u detalje, čak ni u sopstvenim sećanjima. Njegova nemoć ili odsustvo želje da se priseti stvari iz svoje prošlosti govori nam mnogo više o tim događajima i kako su oni uticali na njega, nego što bi bilo koje detaljno objašnjenje ili prepričavanje života njegove žene i ćerke moglo. Brubaker to sjajno artikuliše kroz Maksovo razmišljanje u jednom trenutku: Valjda kad ste poživeli toliko dugo, vaše ćutanje govori koliko i vaše reči. Ili je stvar u tome što potičemo sa drugog mesta i iz drugog vremena u kom ljudi nisu toliko pričali o svom bolu. Pa ni ne znamo kako se to radi...

Maks je star čovek pun bola, ali ne dozvoljava sebi da padne u očajanje i samopreziranje. A izvor tog bola je u tome što je nadživeo sve one koji su mu bili bliski. I tu ne mislim samo na njegovu porodicu, već i na saputnika iz hiljadu avantura čoveka po imenu Spajk. U Spajku se ogleda tragedija izumiranja Divljeg zapada, on je arhetip mitskog revolveraša. On je čovek koji se oseća potpuno prazno bez avanture i uzbuđenja i prepušta se alkoholu i sporom ali efikasnom samouništenju. Jedan od retkih koji je preživeo ta turbulentna vremena je jedan pinkertonov agent koji je nekada u dobra stara vremena stalno bio za petama Maksu i Spajku. Ali o njegovoj priči i odnosu sa Maksom pročitajte unutar stripa.

Brubaker i u ovom stripu uspeva da provuče kritiku američkog društva. Kao što je u Zatamnjenju istraga i proterivanje navodnih komunista iz filmske industrije jedan od pokretača priče, u Pulpu su takođe provučene određene političko-društvene okolnosti koje su bile prisutne krajem 30ih godina: postojanje nemalog broja pristalica nacizma u SAD-u u osvit II Svetskog rata i tokom prvih godina rata do odlučujućeg japanskog napada na Perl Harbor , kao i sistematski antisemitizam koji je prožimao izgleda sve pore američkog društva. Od Fordove fabrike do barova koji ne primaju Jevreje. Isto tako mislim da nije slučajno što je Maksova nova supruga, Rosa, žena hispano porekla koja radi kao čistačica u zgradi gde Maks živi. Maks se oduvek osećao prijatnije i kao da više pripada sa onim odbačenima, sa ljudima sa margine, van sistema, bilo to odmetnici od zakona što je i sam bio ili sa Rosom, ženom koja zbog svog porekla i imovinskog stanja spada u niže nivoe tadašnjeg društva.

Mana Pulp-a je što nije duži od samo 70-ak stranica, ali nemam nikakve konkretne zamerke koje bi možda bile ispravljene kad bi strip bio duži. Pulp svakako nije u istoj meri slojevit i ambiciozan kao Zatamnjenje ili Kriminal, ali ne mogu da kažem da mu išta fali ili nedostaje time što nije ambiciozan.

PHILIPSOVO OSLIKAVANJE N.Y. 1939. I DIVLJEG ZAPADA


Njujork 30ih na fotografiji

Šta reći o crtežu Sean Phillipsa što već nije rečeno. Sinergija njegovog crteža i Brubakerovog scenarija je postala toliko prepoznatljiva da je gotovo nemoguće zamisliti da jedan radi bez drugog. Ne postoji bolji izbor za ovakve tvrdo kuvane priče od Seana.Lica aktera u Maksovom sećanju su oskudno nacrtana, često su u senci i bez detaljisanja, onako kakvo je i Maksovo sećanje u nekakvoj izmaglici, dok je sadašnjost jasnih obrisa ali su ti obrisi sumorni i depresivni. Njegov crtež odiše atmosferom koja je gotovo opipljiva. Osećamo hladnoću u kostima dok sneg pada na užurbane Njujorčane i očajnog Maksa Vintera, kao što i osećamo sunce koje nas peče po koži i kako su nam usta suva od žege, sparine i vreline u blizini Rio Grandea u vestern/flešbek delu stripa. Ovog puta za kolor je zadužen Seanov sin - Jacob Phillips. Primećujem da je na internetu sveopšte oduševljenje njegovim bojenjem pa ću zato preneti zapažanja kolega sa sajta Strip Blog(pogledajte zanimljivosti): Ipak, atmoferu ovog stripa najbolje dočarava kolorista Džejkob Filips. On ne samo da nadograđuje Šonov crtež, već nas na najbolji način uvodi u Maksov način razmišljanja i njegovo doživljavanje sveta. Za Maksove flešbekove iz odmetničkih dana na divljem zapadu Džejkob Filips koristi oskudnu paletu boja, svega 2-3, uglavnom jarke i svetle, definišući tako Maksovo doživljavanje sveta koji je bio jednostavniji i mnogo manje mračan. Ovim takođe odaje počast starim stripovima iz novina, iz vremena kada su koloristi na raspolaganju imali samo 4-5 boja. Sadašnjost je obojena upravo onako kako je Maks doživljava i kako se i sam oseća, mračno i sumorno, dok su jedino scene u kojima je prisutna Maksova supruga obojene toplim i svetlim bojama.

Ja ću samo reći da, iako cenim rad i zalaganje mladog Philipsa, moram priznati da nisam oduševljen njegovim kolorisanjem i ne mogu da se otmem utisku da bi koloristkinja Elizabeth Breitweiser uradila bolji i vizuelno prijatniji posao. Philips i Brubaker su sarađivali s njom na Zatamnjenju, Fatale, Kill or be killed... Njena paleta boja mi je prirodnija i privlačnija.

ZAKLJUČAK

Pulp je luda tvrdo kuvana vožnja sa elementima vesterna. Preporučujem ovaj strip svim ljubiteljima gorespomenutih žanrova kao i usputnim čitaocima jer je vredan pažnje i prijatno utrošenih sat vremena čitanja.


Njujork 30ih u stripu

Naprijed

N/A

N/A

Naprijed

Recenzije čitatelja

  • Paka01

    Ukupna ocjena 63%

    6, 5, 8, 6

    Pulp je još jedna knjiga u seriji samostalnih grafičkih novela koje u posljednje vrijeme za Image Comics izbacuje dvojac Brubaker/Phillips. Na svega 70ak stranica imamo priču o Maxu Wintersu, ostarjelom piscu šund westerna koji 1930'ih godina prošlog stoljeća pokušava zaraditi koji dolar više kako bi pod stare dane mogao lagodnije živjeti. Očekivano za Brubakera, stvari vrlo brzo kreću krivim smjerom i Maxa će vrlo brzo dostići burna i krvlju natopljena prošlost od koje bježi već dugi niz godina...

    Ne mogu reći da sam baš u potpunosti zadovoljan. Pulp se jednostavno prebrzo čita i pritom ne uspijeva ostaviti ikakav upečatljivi dojam. Što se tiče radnje, jednostavno je tanak i nema tu "mesa" zbog kojeg bi mu se nekad vratio i pročitao ga ponovno. Pisao je Brubaker i prije ovoga kratke priče, no one su mi uvijek ostavljale puno jači utisak nego što to Pulp radi. Ovaj se strip ne čita ništa duže od prosječnog kiosk Bonellija, al je zato bome cjenovno puno skuplji i ne vidim razloga zbog kojeg bih potrošio novce na njega. Međutim, iskreno rečeno, čak i prosječan Brubaker je dobar Brubaker, tako da je uvijek gušt čitati njegove dijaloge i monologe te je upravo to dio stripa koji podsjeća na njegove najbolje radove.

    Mišljenja sam da je Pulp nedovoljno razrađen kako bi uspio okupirati pažnju čitatelja na duže staze. Iako u načelu nije loš strip, mislim da mu ne bi škodilo još nekih dodatnih 30ak stranica kako bi priča dobila dubinu. Ovako imamo jedan by-the-numbers lagani krimić koji intrigira idejom, no odbija izvedbom.

    Crtež Seana Phillipsa? Treba li uopće išta spominjati kad je čovjek gotovo uvijek na razini zadatka. Bio i ostao odličan

    04.07.2021
    18:19:00 sati
    Paka01
    uredi
  • udarnik007

    Ukupna ocjena 84%

    8, 9, 8, 9

    Jako dobro ali, manje nisam niti očekivao.

    04.07.2021
    20:32:00 sati
    udarnik007
    uredi
  • Beren

    Ukupna ocjena 80%

    8, 8, 8, 8

    Vrlo dobar strip, koji na relativno malom broju stranica kaže dosta. Brubaker odmah uvuče čitaoca u priču, koja prilično glatko teče do samog kraja, koji je sasvim primjeren onome što nam je dotad prezentovano.

    I sama postavka je zanimljiva, malo vesterna, malo nacista u Njujorku pred II svj. rat, a sve kroz prizmu (ex) odmetnika ophrvanog lošim zdravljem i egzistencijalnim problemima.

    Filips na dva načina crta prošlost i sadašnjost i mnogo više mi se sviđa stil koji je odabrao za prošlost. Iako je crtež vrlo dobar, ima povremenih problema sa proporcijama.

    05.07.2021
    17:46:00 sati
    Beren
    uredi
  • koze123

    Ukupna ocjena 97%

    9, 10, 10, 10

    Kao i Going veoma sam zadovoljan pročitanim - pravi je užitak bilo sasvim rasterećen uz kafu pročitati ovaj strip i diviti se fenomenalnom Filipsu, koji mislim da je ovde prevazišao sebe. Njegovo menjanje crtačkog stila savršeno je koliko i način na koji, skoro pa neprimetno radnja prelazi iz jedne epohe u drugu; scenario kao da lebdi i Brubejker bez ikakve teškoće pravi te mirne, gotovo neupadljive prelaze i transportuje nas iz predratnog Njujorka 39-te u sam svršetak Divljeg Zapada i doba kauboja i odmetnika. 
    Ono što me kod Brubejkera najviše privlači je izuzetna naracija koja čitaoca uvuče u priču posle svega par stranica, nešto što se retko viđa u poslednje vreme. Nakon što krenete sa čitanjem gotovo je nemoguće prestati, ne zato što autori pokušavaju da podignu napetost ili da vas šokiraju, već zato što je sam način pripovedanja svojstven ovom autoru tako lagan i jednostavan, a opet zarazan. Mislim da je u pitanju intimnost koju Brubejker jako dobro oslikava, introspekcija koja je istovremeno okrenuta spolja, kritici društva ali i samog junaka. Njegov stil je posebno prilagođen palpu, jer čitamo priču u okviru priče koja je opet ispripovedana tako da bude jasno da je u pitanju priča a ne prikaz realnosti - ta samosvesnost mi u potpunosti odgovara temi i kao da je stvorena za ovu radnju.
    Ipak smatram da nam je bilo potrebno, čak i neophodno još dvadesetak stranica, kako bi se likovi dovoljno produbili, i kako bi sam kraj imao veću težinu. Te stranice mogle su biti iskorišćene kako bi se više pažnje posvetilo kćerci glavnog junaka i njihovom odnosu koji i jeste vodilja za sam završetak stripa. S druge strane, ako Maks o tome ne želi da govori, ni mi kao čitaoci ne treba da to znamo - dobijamo samo onoliko koliko je autor odlučio da nam da, bilo da je u pitanju Brubejker bilo da je u pitanju Maks koji celu priču pripoveda. Jako interesantna i poruka i kraj, donekle već viđeno ali veoma dobro ukomponovano u tablama koje je Filips nacrtao. Ne mogu da se odlučim gde mi je crtež bolji - da li u snežnom i tmurnom Njujorku (gde je dobri, stari noar zastupljen) ili na Divljem Zapadu, gde boje prosto oduzimaju dah. 
    Jedan od najboljih stripova koje sam pročitao ove godine, sažet i direktan, sa veoma dobrom karakterizacijom likova i kritikom vremena u kome živimo, pritom ne glorifikujući prošlost - jer čovek je svuda čovek, iako se vremena menjaju njegova bit nažalost ostaje ista. Drago mi je što je Going uzeo da piše recenziju, mislim da će biti veoma dobra, posebno jer se kombinuju dva njegova omiljena perioda: Divlji Zapad i Amerika 30-tih godina prošlog veka (tj. vestern i noar). Da on nije uzeo verovatno bih ja krenuo sa tekstom. Od mene preporuka ko vrata, fenomenalan izbor za izdavanje i odlična odluka da ide na veliki format. Ipak smetalo mi je što su stranice valovite, ne znam da li je tako samo kod mene i žao mi je što ovo tehnički nije bolje izvedeno, jer mislim da ovaj strip zaslužuje samo perfektnu opremu.

    01.08.2021
    22:33:00 sati
    koze123
    uredi
  • anto

    Ukupna ocjena 73%

    7, 7, 8, 7

    zadovoljan sam Palpom,ali nije to liga Kriminala i Zatamnjenja,preostala dva stripa koja sam pročitao od Brubiše i Šona.
    Ono što mi je veliki plus je što su spojeni noir i vestern,na krajnje prikladan način - pozornica smeštena krajem tridesetih u Veliku jabuku,taman da se uklope oba žanra.
    Dalje,sviđa mi se što nas kroz strip prate misli glavnog junaka,nekakav intropspektivni vodič sa kojim se Ed odlično snalazi.Filips bez zamerke,mada moram reći da ne bi pustio suzu ni da je ovo išlo u formatu Kriminala.
    Ajde što je Palp manje ambiciozan projekat,pa samim tim se ne može porediti sa pomenutim stripovima ovih autora,ali ono što je meni zasmetalo je završnica,koja mi nije na nivou ostatka stripa,iako je sam kraj baš dobar.

    14.08.2021
    22:49:00 sati
    anto
    uredi

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • General Ruiz
    Kod: MI LU 2
    Ocjena: 81%
    Vrijeme: 24.10.2021. 0:23:00
    Autor: Ivan Liverpool
    Broj komentara: 4
    Broj pogleda: 900
  • Dugi nož
    Kod: MV LIB 2c/3a
    Ocjena: 80%
    Vrijeme: 22.10.2021. 0:33:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 8
    Broj pogleda: 1161
  • Ljudi Urijela
    Kod: KM ZS 369
    Ocjena: 95%
    Vrijeme: 20.10.2021. 0:05:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 9
    Broj pogleda: 1224
  • Kafa Zombo
    Kod: MIMA GLE 4
    Ocjena: 100%
    Vrijeme: 18.10.2021. 0:32:00
    Autor: Lord Vader89
    Broj komentara: 0
    Broj pogleda: 1161
  • Veliki Džeronimo
    Kod: TX ZS 862/863
    Ocjena: 88%
    Vrijeme: 16.10.2021. 0:28:00
    Autor: tex2
    Broj komentara: 8
    Broj pogleda: 1277

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

Aukcije

Forum