Uspon SAD kao najvece politicke sile savremenog doba oduvek je bio dobra inspiracija za literarna ili filmska dela u kojima je bila prikazana simulacija raspada te drzave “iznutra”, najcesce od strane raznih sekti, komunista, “stranih placenika i domacih izdajnika” i sl. Mahom su se ta dela ogranicavala na sadasnjost ili blizu proslost, dok varijacija na temu vesterna prakticno nije bilo. Na srecu, Claudio Nizzi je resio da osvezi pomalo ustajali zanr sa zaista zanimljivom idejom koja je rezultirala jos jednom odlicnom pricom iz njegovog opusa.
Leadville,Colorado. Mirno mestasce skriveno medju obroncima Stenovitih planina zapljusnuo je talas zlocina, iza kojih stoji tajanstveni “Crni Tigar”. Detektivska agencija “Pinkerton” je nemocna da suzbije nasilje, pa su prinudjeni da se obrate za pomoc “nekome” u rezervatu Navajo. Pogadjate ko je taj “neko”….
Poznavaoci Texa se secaju da je pre nekih 13 godina u okviru Zlatne Serije objavljena epizoda “Davitelji”(ZS 969/971) u kojoj su protagonisti bili Indusi, tacnije Tuge, postovaoci kulta okrutne boginje Kali. Sad ponovo imamo tzv “azijski faktor” , samo se ovog puta radi o Malajcima. Malajski princ Sumankan, koji je dolaskom britanskih kolonizatora izgubio presto i zatim bio prinudjen da se kao gusar bori protiv ugnjetaca, sticajem okolnosti obreo se u Americi i resio da sprovede svoju osvetu prema belcima. Uvidevsi na koji se nacin ostvaruje “americki san (“ sto sam
vise upoznavao vasu zemlju, to mi je bivalo jasnije kako je lako zgrnuti bogatstvo samo uz malo pameti i hrabrosti”,SD 14 str 106), Sumankan kuje plan o podrivanju SAD a za bazu izabira Leadville,u kome polako “plete” paukovu mrezu kao “Crni Tigar”. Ironicno,za orudje svoje osvete koristi belce zeljne pohlepe koji ni ne sanjaju da su samo “potrosna roba” koja ce na kraju biti eliminisana. Shodno tome, Nizzi je Sumankana prikazao kao lukavog planera i kalkulatora koji je spreman da se resi svojih ljudi cim proceni da mu vise nisu potrebni, i to na vrlo surov nacin(npr SD 14,str 17), a uz leseve ostavlja propratni element, cedulju sa znakom “Crnog Tigra”. Sama prica je uradjena u detektivskom maniru, gde je akcija u znatnoj meri ustupila mesto dedukciji, ali nisu zaobidjeni ni stari dobri revolveraski sukobi(SD 13,str 106-126). Greske su neznatne, ali ipak prisutne, kao u mnogim pricama ovog autora beznacajna sitnica skida naizgled savrsenu masku negativca, u ovom slucaju rupcic sa monogramom postavlja Texa na pravi put, iako je potpuno nelogicno da ga Sumankanov alter-ego beleznik Madison nije na vreme uocio i sklonio. Inace,na samom pocetku epizode se potkrala omaska u vezi sa pozorisnom predstavom. Naime, Tex na strani 8 zacudjeno pita ko je Hamlet, mada je u broju 220 “Il complotto”, koji nije objavljen na ovim prostorima, tokom misije u Virginia Cityju prisustvovao generalnoj probi pomenute Shakespearove tragedije. Zavrsni okrsaj Texa i Carsona sa Sumankanom podseca na neki film o Indijani Dzonsu, jer je Sumankanova tvrdjava prepuna zamki i prolaza.(npr SD 15,str 29-31 i 38-42). No, ”zavrsni okrsaj” bi se moglo reci uslovno, jer “Crni Tigar” uspeva da pobegne uz kliseiranu recenicu “vidjet cemo se opet jednog dana”.
I videli su se, no nazalost ta epizoda jos nije objavljena kod nas (443/445 “Il ritorno della Tigre Nera”) . Kao slag na zaista odlicnu pricu dolazi crtez jednog od najboljih italijanskih crtaca Claudia Ville. Od pojedinih scena zastaje dah, recimo jedna od zavrsnih sekvenci u kojima se Tex i Carson obracunavaju sa dvojicom gorostasnih Sumankanovih cuvara je uradjena izuzetno. Takodje je odlicno oslikan enterijer tvrdjave, prepune ornamenata i simbola malajske religije. Prvi broj ove trilogije “Crni Tigar” (SD 13) je izasao na 144 strane, sto nije nikakva usluga citaocima vec pokusaj da se nadomesti pogresan raspored objavljivanja prethodnih brojeva jer je iz ko zna kojih razloga “Slobodna Dalmacija” promenila originalni redosled.
.GIF)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
