Ulysses S.Grant(1822-1885) je bio 18-ti predsednik SAD, a dosao je na tu funkciju posle Andrewa Johnsona,1869 godine. Proslavljeni general iz Gradjanskog rata je imao srecu da ga izaberu u dva uzastopna mandata, te je njegovo vladavina trajala od 1869 do 1877 kad ga je smenio Chester A.Arthur. Razlog ove kratke lekcije iz istorije
lezi u cinjenici sto se ova epizoda bazira na fiktivnom pokusaju atentata na pomenutog Granta. Iako se funkcija predsednika SAD smatra mozda i najvaznijom u savremenom drustvu , ne tece uvek med i mleko za nosioce ove funkcije. Moraju se pomiriti sa cinjenicom da ce tu i tamo neki fanatik ili grupa zaverenika pokusati da im smrsi konce i posalje ih na prevremenu partiju obaranja ruke sa Jovankom Orleankom ili saha sa Ivanom Groznim. Najbolji primeri za to su Lincoln, Garfield(nije u pitanju simpaticna prozdrljiva macka) i Kennedy. Sama prica je locirana na jugozapad SAD, koji Grant obilazi u okviru izborne kampanje. U Washingtonu je grupa zaverenika donela odluku da Grant mora biti likvidiran pre zavrsetka kampanje, a najidealnije mesto za to je Santa Fe. Sve tece po planu dok se u pricu ne umesaju dva nasa stara poznanika…
Pre nego sto je poceo da pise scenarija za Texa, Nizzi je bio poznat kao autor kriminoloskog stripa Nick Raider koji sa uspehom izlazi u Italiji od 1988. Stoga ne cudi sto ova epizoda sadrzi poprilicno elemenata koji se mogu sresti u detektivskim romanima. Zaverenici koji iz senke kuju svoje planove, misteriozni atentator koji se skriva iza lika na koga bismo poslednjeg posumnjali, ”zrtveni jarci”, tragovi koji nikud ne vode (“red harrings” sto bi rekli Englezi) itd, na pravi nacin pomazu citaocu da “uroni” u pricu i uzivi se u dogadjaje koji lagano vode ka atentatu. Obzirom da je ovo ipak vestern,nisu zapostavljeni ni akcioni elementi kojima narocito obiluje prvi deo(SD 24) dok je sredisnji deo price relativno spor , a tenzija se ponovo podize pred kraj. Okrsaj na mostu(SD 24,str 43-58) je izuzetno eksplozivan, Tex i Kit Carson u formi kao iz najboljih dana, s tim sto je nacin na koji prezive prvi talas metaka blago receno neverovatan. Cini se da je prica dobro “odmerena”, tj data joj je dimenzija tacno po meri ovakve vrste scenarija. Ideja o snajperisti-atentatoru je verovatno inspirisana ubistvom Kennedyja u Dallasu, pogotovo sto predsednik Grant treba biti ubijen u kociji, dok tokom parade otpozdravlja gradjanima . Pored Granta, od istorijskih licnosti treba istaci pojavu Allana Pinkertona, osnivaca prve detektivske agencije u SAD koja je dugo godina bila oslonac borbe protiv organizovanog kriminala, kao i Elyja Parkera, poverenika za indijanska pitanja, cije je indijansko ime bilo Donehogawa. Sam Parker se vec ranije nekoliko puta susretao sa Texom(npr ZS 1014/1016). Kao zanimljivost se uocava presretanje telegrafske poruke “u letu” pomocu malih prislusnih uredjaja, nesto sto je tehnicki bilo moguce ali se retko pominjalo u vestern epopejama (SD 24,str 91-93). Zamerke se najvise mogu uputiti atentatoru koji tumaci lik slepca fenomenalno, tesko je verovati da takav glumac moze biti ujedno i vrhunski ubica, kao i na okolnosti koje vode njegovom otkrivanju, Nizzi je mogao malo bolje to da odradi. Isto tako, nacin na koji jedan od zaverenika, Kennan, biva uhvacen “in flagranti” je relativno otrcan, hvatanje u toku prisluskivanja nije bas inventivno. No, to su samo sitne greske u inace odlicnoj prici. Za kraj treba izdvojiti crtez sjajnog Fabia Civitellija, njegov cuveni “chiaro-scuro”(svetlo-tamno) stil dolazi ovde do izrazaja u punoj meri a krupni kadrovi su mu naprosto briljantni. Posebno bih stavio akcenat na likove Wallacea koga Civitelli portretira zaista izvanredno,kao i Allana Pinkertona, doduse samo u par scena,ali upecatljivih. Kao kuriozitet se javlja prevod broja 25: U izdanju SD je “Atentat”, dok je u italijanskom originalu “Una pallottola per il Presidente”, tj “Metak za predsednika”. Verovatno je izdavac smatrao da je takav naslov isuvise provokativan…
.GIF)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
