Dok zvezde ne potamne

Nakon dve odlične priče, JMS već malo posustaje. "Dok zvezde ne potamne" bi trebala da se bavi odnosom između Petera i MJ, i sekundarno, fajtom između Spajdija, Doc Ocka i Carlyla. I ni na jednom od tih polja nije previše zadovoljavajuća.

Posle mone srceparajuće scene u Otkrivenjima, bilo je logično da Peter potraži MJ i proba da se iskupi što je na aerodromu bio samo duhom (bukvalno), a ne i telom. I on i strina May stižu u Hollywood gde se MJ sprema da glumi u filmu o... neverovatnom čoveku-jastogu! OK, prvi deo koncepta nije sporan, ali to parodiranje Hollywooda do besvesti je već postalo malo... izlizano. Hollywood je šupalj, Hollywood ništa ne valja, producenti su đubrad, glumci debili, scenariste niko ništa ne pita, a i reditelji su expendable. OK, skontali smo to bez ičije pomoći još kada smo napunili šest godina. OK, prvih par puta je bilo interesantno to parodiranje. Ali sada, ko god hoće da se pravi pametan, pljune Hollywood. Pa dobro, ako je to trnutno najveći svetski problem, super. Ali je malo degutantno što se svi mole Bogu da će preći na veliko platno sa stripova ili TV-a. Anyway, thumbs down on that one.

Što se MJ tiče, priča sa njom se gubi pod kvazi-satirom i sukobom između Spajdija, Doc Ocka i Carlyla. Ne baš previše dobro za priču koja po svom poetičnom nazivu nagoveštava romansu. Ovakve unutarbračne sukobe je veoma teško dobro izvesti, jer ukoliko budu previše oštri, preti opasnost da čitaoci izgube simaptije prema likovima, a ako je previše mlaka – pa, previše je mlaka, i postaviće se pitanje čemu sve to (kao u nekim starim epizodama kada je MJ počela da puši zbog bračnog stresa, i vodile su se velike rasprave da li je to u redu, da li ne daje negativan primer... oh, the humanity!). JMS hoda tankom linijom ovde, ali ne uspeva da s vremena na vreme ne padne. MJ par puta surovo tretira Petera, što svakako može da otuđi čitaoce od nje, a na kraju imamo jedan mlak razgovor koji ne rešava ama baš ništa. Dobro, mirenja traju. Drugi problem je što strip scenaristi izgleda jedino umeju da pišu veze između likova ako se likovi svađaju ili muče. Kao da je normalna romansa, u kome likovi uživaju u zajedno i pružaju podršku jedno drugome nemoguća u stripovima. Naravno da nije. Pogledjamo samo Preachera – jeste, Jesse i Tulip imaju i svađe, ali imaju i zajedničke momente. Ups and downs. O tome se radi u vezama, o tome se radi u životu. Kod stripova uobičajeno imamo downs i monotoniju. Ni traga od pikova. A pride, u Dok zvezde ne potamne je ta romansa nekako u drugom planu, nekako usporena. A moglo je to i dinamičnije. Kao da je dinamika ovde ostavljena za super-herojske scene...

...što je nezgodno, jer tu JMS nikada nije briljirao. Ovde prvi put imamo jednog klasičnog Spajdijevog negaitvca u JMS-ovim rukama, i da li je on učinio nešto interesantno sa njim? Nope, ama baš ništa. Dobro, revival & remake Doc Ocka će odraditi Paul Jenkins u Spectacular Spider-Manu, i to će biti direktna posledica fakta da je ovde popio batine od Carlyla, ali ipak, očekivali smo više. A i Carlyle nije nešto. OK, po prvi put imamo negativca koji je savetnik za PR, a ne ludi naučnik ili šta već. Ali potencijali toga su potpuno protraćeni, i kada se Carlyle konačno domogne Ockove tehnologije i usavrši je, šta radi? Ode i opljačka banku, a onda se smesti u hotel i naruči kurve. How original. Prvo, savetnici za PR i spin doctori ne razmišljaju tako (trust me), imali bi neki smisleniji plan. Drugo, SVAKO bi imao smisleniji plan od "OK, idem da opljačkam banku, i to bez maske, a onda ću da kuliram". Loši i neuverljivi negativci, ponovo. Ali ovoga puta nema glavne priče koja bi mogla da ponese njihov teret.

Ono što vredi je svakako odnos između Petera, May i MJ (ali ne i između samo Petera i MJ), i naravno, humor, koga pak ima malo manje nego ranije... ili se to možda samo čini tako, zato što je uperen na Hollywood. Takođe, možemo da vidimo May koja prvi put ispraćuje Petera u borbu, i kako ona reaguje na to što mu je život u opasnosti. A naravno, tu je i JMS-ova odbrana novog Spajdijevog totemskog porekla u tiradi Devereauxa o tome kako se ljudima na internetu ništa ne dopada i sve kritikuju, a onda se oduševe kada ga konačno pročitaju/vide, i kako je radijacija totalno pase. Lepi detalji, ali samo to i ništa drugo – detalji.

Crtež JR Jr.-a još uvek ne posustaje, ali njegovi prikazi MJ sa klasičnom frizurom su značajno slabiji od njenih prikaza onako kako ju je on zamislio, a što smo imali priliku da vidimo u starim Peter Parker Spider-Man brojevima. To, i noge, naravno... Naslovnice pak nisu loše, ali opet je po sredi generički/poster princip koji je Marvel gurao, a pošto bezličnost nikada nije bila dobra, ocena manje.

Dok zvezde ne potamne je slabiji od prethodne dve JMS-ove priče, iako je to i dalje sasvim zadovoljavajući strip. Ali, kvalitet nas je razmazio, i očekujemo samo najbolje...