Veliki Mrtvac

Dylan Dog

KOLORKA 132 | 488 str.

Polina je samo želela da na miru spremi ispit iz ekologije u zabačenom gradiću na obodu Bretanje. Ono što ju je tamo dočekalo je avantura koja će je odvesti do jedne sasvim druge dimenzije, a ono što će je sačekati u povratku je ni više ni manje kraj sveta!

Informacije o autorima

Scenarij

Crtež

Naslovnice

Ocjena stripa

Recenzija

Ukupna ocjena 72%

Priča 7

Scenarij 5

Crtež 9

Naslovnica 9

Moja ocjena

Ocijeni strip

Ocjena čitatelja

Ukupna ocjena 76%

P*7

S*5

C*9

N*8

NASLOVNICE — DOMAĆA IZDANJA

  • Veliki mrtvac
    KOLORKA 132
  • Pčelinje suze
    ST 1053
  • Polin
    ST 1058
  • Blanš
    ST 1083
  • Tama
    ST 1099
  • Panika
    ST 1121
  • Pukotina
    ST 1136
  • Poslednje seobe
    ST 1154
  • Veliki mrtvac #1
    VESM STKON 1
  • Veliki mrtvac #2
    VESM STKON 2

ZANIMLJIVOSTI

  • Objavljeno u regionu kao: Veliki Mrtvac (Fibra); Veliki Mrtvac 1 i 2 (Čarobna Knjiga); Veliki Mrtvac Stripoteka (ali samo 7 albuma)

Prvi put sam se susreo sa Velikim Mrtvacem u Stripoteci, u crno-belom izdanju kada ni Fibra ni Čarobna Knjiga nisu govorili o ovom stripu, dok je još bio (pogrešno) preveden kao Velika Smrt. Stavimo na stranu to što ni onda nisam bio oduševljen pročitanim, tada je postojao jedan veći problem - Stripoteka je objavila 7 od 8 albuma i nakon (nadajmo se privremenog) gašenja čitaoci su bili uskraćeni za kraj ove "epske" sage. Tada je postojala mogućnost iskupljenja autora, poslednji album brojao je preko 80 stranica (duplo više od klasičnog albuma francusko-belgijske produkcije), a kraj pretposlednjeg albuma obećavao je eksplozivnu završnicu. Ipak, zašto onda stavljam "epske" pod navodnike, pitate se? Zato što, iako je ovo po dužini i ideji jedno epsko delo, po realizaciji je daleko od toga, a poslednji album uopšte nije doprineo poboljšanju konačne slike.

Le Grand Mort žanrovski se najbolje može opisati kao fantastika, no istovremeno pripada i podžanru "apokaliptičnih" priča, budući da se jako brzo susrećemo sa krajem sveta. Ovaj kraj sveta daleko je od onog "filmskog", instantnog - niti meteor iz svemira uništava planetu, niti se Sunce sudara sa Zemljom, niti ceo svet sravni eksplozija nuklearne bombe. Apokalipsa kreće sa svih strana: širenje bolesti i zaraza, oluje koje nose automobile, cunamiji koji gutaju gradove, zemljotresi koji ruše sve pred sobom. Tako zapravo i postoji nešto filmsko u celoj ovoj priči, ipak dosta realnije od nekih ranijih naučnofantastičnih priča i momenata koji su u njima godinama dominirali. No, idemo redom.

Dobrodošli u Bretanju, dragi moji.

Strip prati Polinu, studetkinju koja odlazi u Bretanju kako bi na miru spremila ispit iz ekologije. No tamo je čeka pokvaren automobil, pa joj se kao pomoć nudi Ervan, mladić kod koga igrom slučaja Polina prenoći. Jako brzo Ervan Polinu uvlači u svoju priču o postojanju paralelnog sveta u kome obitavaju fantastična bića, gde i počinje glavni zaplet ovog stripa. Naime, Ervan Polini predstavlja jedan fantastičan svet, takozvani “Mali svet” koji nastanjuju mala bića koja nama mogu zaličiti na vanzemaljce. Naš svet i “Mali svet” su neraskidivo povezani, te se promene, kako dobre tako i loše, u jednom svetu preslikavaju i na drugi. Svakih sto godina potrebno je da se sveštenice malog naroda udruže sa jednom osobom iz “Velikog sveta”, takozvanim prenosiocem, kako bi se “znanje” prenelo među različitim klanovima malog naroda. Tada se oba sveta nalaze u balansu, u nekoj vrsti ravnoteže koja nije poljuljkana, što omogućava da oba sveta nesmetano funkcionišu. Siguran sam da već pretpostavljate da je Ervan upravo prenosilac od koga zavisi sudbina svetova, a da je Polina ta koja će samim svojim prisustvom uticati na poremećaj već krhkog njihovog balansa...

Ne bih više odavao o samom zapletu radnje, već bih se odmah pozabavio nekim drugim stvarima. Za početak, govorimo malo o likovima koje Džijan i Loazel stavljaju u sam epicentar ovih apokaliptičnih događanja, kako onima iz “Velikog” tako i onima iz “Malog” sveta. U našem svetu čeka nas Polina, razmažena studentkinja koja je tokom prvog, i velikog dela drugog albuma izuzetno iritantna. Deo toga svakako možemo pripisati nameri autora koji su se trudili da iskažu tu njenu arogantnu crtu ličnosti u skoro svakom oblačiću, no ipak je jako važno odmah se osvrnuti na jednu veliku manu ovog pristupa. Jako je važno da se čitaoci, makar delimično empatišu sa glavnim likovima stripa; ukoliko do toga ne dođe čitaoci neće moći da osete emocije likova kao ni beznadežnost čitave situacije kroz koju likovi prolaze. To je delimično i problem ovog stripa, i to ne samo kada govorimo o Polini, već o svim likovima. Polina svojom iritantnošću i arogantnošću od samog početka odbija čitaoce, no kasnije tokom stripa autori pokušavaju da se iskupe i bolje je okarakterišu - nažalost, jako brzo odustaju od te ideje, i pripisuju joj klišezirane osobine koje dele i drugi likovi iz njene sredine.

Pored Poline, drugi glavni lik je Ervan, prenosilac koji shvata ozbiljnost situacije u kojoj se svet nalazi, i koji je kao lik dosta interesantniji od Poline. Glavni problem sa Ervanom je što jako brzo počinje da se ponaša, pa blago rečeno čudno, i ne sasvim u skladu sa osnovnom idejom od koje su počeli Džijan i Loazel. To postaje evidentno najviše negde od polovine serijala, kada dobija posebno važan zadatak koji se vezuje za Polininu ćerku. Tada je bilo teško pratiti Ervana kako se vrti u repetativnom krugu istih ponašanja, koja nisu vodile priču ni u jednom smeru – u trenutu kada je priča trebala najviše da napreduje, ona nažalost najviše stagnira.

Prvi susret sa malim narodom

Ubrzo se u celu priču uključuje i Gael, Polinina najbolja drugarica, ujedno i vlasnica kuće u Bretanji u koju se Polina na početku serijala uputila. Gaelina priča počinje kao ljubavni trougao, no jako brzo postaje samo prateći lik koji više služi kao “comic relief” nego kao dobro osmišljen, svrsishodan lik vredan pažnje. Moram priznati da to govorim sa velikim žaljenjem, zato što je kroz čitav serijal bilo mnogo mesta na kojima su scenaristi mogli da razviju Gael kao lika i utemelje je kao nešto važnije od samog pratioca Poline ili Ervana. U jednom trenutku (koji nažalost, predugo traje), siguran sam da ćete i vi primetiti koliko je zapravo svejedno koji lik izgovara rečenice u oblačićima – Polina ili Gael. Zatvorite oči i zamislite i jednog i drugog lika kako izgovaraju isti tekst, i primetićete da nažalost ne postoji nikakva razlika!

Glavni junaci “Velikog Mrtvaca”

Još jedan od likova koji se jako brzo penje na lestvici značajnosti je Blanš, Polinina ćerka koja naizgled ima određene moći. Ne bih želeo da vam uništim otkrivanje Blanšinog porekla budući da je to jedan od interesantnijih i luđih delova ovog stripa. Ipak, moram reći da sam, kada je u pitanju Blanš, najviše rastrzan: s jedne strane oduševljen sam njenim hladnim pristupom koji ledi krv u žilama i maksimalno približava ovaj serijal žanru horora, dok sam s druge strane jako iznerviran banalnim krajem koji su joj autori odredili. Blanš ubrzo postaje toliko opasna i strašna da u nekim trenucima neodoljivo podseća na Damiena iz filma Omen, no cela ta priča pada u vodu kako bi se na kraju stripa izmamile dve-tri potencijalne suzice, bazirane na kraju jednog (daleko boljeg) filma Kristofera Nolana.

I tu dolazimo do same srži problema ovog stripa koji bih definisao na sledeći način - mislim da Džijan i Loazel nisu znali kako će da završe strip kada su počeli da ga pišu. Autori su na početku imali jako dobru ideju, interesantnu premisu koja se prodavala i koja je čitaocima bila beskrajno zanimljiva, no vremenom se oseća veliki pad u kvalitetu albuma koji se jedino može pripisati neinspirativnosti ili gubitku inspirativnosti kako je serijal odmicao. Sve je to jako čudno pošto su scenaristi imali pregršt vremena (ovaj serijal počeo je da izlazi davne 2007. godine) da osmisle dostojan kraj koji bi bio u skladu sa originalnim i zabavnim početkom ove sage. Negde na polovini serijala polako se primećuje da autori odugovlače sa pričom i rastežu je, pretpostavljam kako bi dobili na vremenu. I siguran sam da su scenaristi u svakom albumu mislili “to je to, na sledećem albumu ćemo znati u kom pravcu idemo”, no do toga na kraju nije došlo. Ili su prosto primetili da se serijal dobro prodaje, pa su odlučili da ga izmuzu kako bi zarada bila još veća.

“Da Loazel, šta je sad ovo?”

Bilo kako bilo, primećujem da sam previše vremena proveo ukazujući na loše strane ovog stripa, te sam možda prema njemu bio i previše strog. U biti, u pitanju je zapravo jedan prosečan serijal koji svakako ima jakih strana i koji će većinu čitaoca vući da ga pročitaju do kraja kako bi došli do razrešenja čitave situacije. Loazel je veliki scenarista koji dobro zna svoj posao, te čak i kada razvlači radnju i trudi se da sakrije krizu u koju serijal vremenom upada, on to radi jako dobro, gotovo neprimetno, te je uticaj na čitaoca minimalan. Ono što je posebno interesantno je prateća poruka ove fantastične priče, koja se odnosi na kritiku društva i posebno dometa do kojih je društvo doguralo. Na kraju dolazimo do interesantne ideje, koja je doduše već bila obrađena u velikom broju drugih knjiga, filmova i stripova (uključujući klasike i utemeljivače žanrova). Ljudi su tehnološkim napretkom postali bezosećajni i otuđeni i polako su počeli da se okreću jedni protiv drugih, i što je važnije: protiv svoje planete. Nije džabe Polina studentkinja ekologije, niti je dijabolični plan malog naroda slučajan. Ipak, primetio sam da serijal pati i od nekoliko (prilično velikih) rupa, koje po mom mišljenju nisu objašnjene na zadovoljavajuć način. Od njih bih pomenuo samo jednu i to onu najveću – pošto je mali svet u neraskidivoj vezi sa velikim svetom, zar ne bi uništenje velikog sveta zapravo trebalo da donese štetu malom narodu? Ono što mi vidimo sasvim je suprotno! Ceo “plan” negativca bazira se na sasvim suprotnom verovanju – uništenje velikog naroda dovešće do prosperiteta malog sveta, pošto više neće biti zlih ljudi koji uništavaju svoju planetu. Siguran sam da vidite kontradiktornost koja leži u osnovi ove ideje, i jako mi je čudno da autori to nisu primetili – no ipak ostavljam mogućnost da sam i ja prevideo neke detalje koji bi ovu rupu eventualno i objasnili na racionalnom nivou.

“ Kraj sveta koji nažalost sve više liči na realnost ”

Pored izuzetno originalne premise i jako dobro utemeljene kritike društva, u jake strane ovog stripa posebno bih istakao one koje su vizuelne prirode. Crtež je jednostavan, a opet prosto predivan, sa svim detaljima. Interesantno mi je bilo videti razliku između crno-bele varijante, dostupne u Stripoteci, i kolorne varijante koje imamo prilike da vidimo u integralima. I dok će naravno veći broj detalja biti vidljiv u pomenutoj reviji, mišljenja sam da je ovom stripu apsolutno neophodna boja, te vam savetujem da ako se još niste susreli sa ovim stripom, to prevashodno uradite sa integralima. Kolor je u ovom stripu apsolutno maestralan, i neverovatno doprinosi atmosferi stripa koja se menja iz stranice u stranicu. Na samom početku autori su besprekorno predstavili mali, zabačeni gradić u Bretanji noću, pa su preko prelepih predela “Malog sveta” jako brzo prešli na kataklizmu i kraj sveta, sa svim užasima koje to podrazumeva. Sećam se da nisam u potpunosti sve to doživeo čitajući ovaj strip pre nekoliko godina, zamišljajući kako bi sve to izgledalo u boji. Pored svega toga neophodno je pohvaliti i dizajn malog naroda: od arhitekture koja je preuzeta iz romana i priča epske fantastike, preko flore i faune pa sve do samih bića koji podsećaju na rastafarijance. Ipak, crteži koji najviše oduzimaju dah su oni koji prikazuju prirodu – bilo da je u pitanju snegom prekrivena Bretanja ili vodopadi i jezera “Malog sveta”; vizuelno, ovde vas čeka pravo uživanje.

Predivan svet malog naroda

I za kraj, kako završiti ovu recenziju? Da li bih vam preporučio da kupite/pozajmite ovaj strip i zaronite u ovaj, pomalo zbrzan a opet originalan i predivan svet koji su autori osmislili? Ako ste ljubitelji fantastike (i Loazela) onda je moj odgovor potvrdan: siguran sam da ćete pronaći deo koji će vam u potpunosti biti zabavan, i gde ćete makar na kratko pobeći od trenutne, surove realnosti. Ipak, ako očekujete kvalitetno napisanu epsku fantastiku, sa nezaboravnim i originalnim likovima na koje smo navikli kada je u pitanju Loazel, verovatno ćete se razočarati. Likovi su prilično jednodimenzionalni i više su u službi same priče, što nekim čitaocima možda i neće smetati – ako ste ipak zahtevniji čitalac, možda ipak razmislite o ponovnom iščitavanju Potrage za Pticom Vremena ili Petru Panu.

Naprijed

N/A

N/A

Naprijed

Recenzije čitatelja

  • Betmen987

    Ukupna ocjena 78%

    7, 6, 10, 9

    Odlična recenzija. Nešto mi je falilo, al nisam umeo da definišem šta tačno.

    29.01.2021
    08:41:00 sati
    Betmen987
    uredi
  • Ukupna ocjena 68%

    6, 6, 8, 8

    Pristojna, pomalo nezadovoljavajuća apokaliptična fantastika. Ima lijep crtež i dosta akcije ali i poneku rupu u scenariju i površno izmaštan svijet.  Plus je što se u šutu dobije velika šarena knjižusina.

    29.01.2021
    21:07:00 sati
    pcoro
    uredi
  • jova

    Ukupna ocjena 69%

    7, 3, 10, 9

    Priča je dobro zamišljena. Prva dva albuma su bila odlična. Ali onda je scenario bio sve lošiji i lošiji, da bi na kraju sve zbrzali i otaljali. Sve u svemu, nije toliko loše. Ali imao sam visoka očekivanja od Loasela, nakon Ratnika sa Akbara i Petra Pana, tako da mi je ovo došlo kao veliko razočarenje.

    31.01.2021
    11:52:00 sati
    jova
    uredi
  • anto

    Ukupna ocjena 90%

    9, 8, 10, 9

    Strip sam sljuštio u dahu;nešto zbog toga što se brzo čita,a nešto što je u pitanju hvalevredan strip.Scenaristički,nije mi ovo nivo Trgovine (koja mi je najbolji Loazel,ali i jedan od najnaj stripova),ni Petra Pana (još jedan iz klase 5+/5),pa čak ni drugog ciklusa Ratnika,ali mi je nešto bolji od njegovog prvog ciklusa.Iz svega navedenog se zaključuje da sam veliki fan Loazela,što i jesam.

    Crtež i boje su predivni,i svakako su ogroman plus za ovaj strip.Priča ima svojih šupljina,u nekim trenucima je prerazvučena,ali u osmom albumu nekako sve dolazi na svoje mesto.U jednom trenutku,na stranici 50 i nekoj zadnjeg poglavlja,kažem sebi " e do qrca,šteta što nema još ovoga,a ne pišljivih 30-ak tabli".

    Tako da kad sve saberem i oduzmem,Veliki mrtvac mi je odličan.

    05.02.2021
    23:26:00 sati
    anto
    uredi

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Povratak zemlji
    Kod: POZ FB 1
    Ocjena: 85%
    Vrijeme: 24.2.2021. 20:50:00
    Autor: paro
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 95
  • Okrutni grad
    Kod: NR LIB 7b
    Ocjena: 90%
    Vrijeme: 24.2.2021. 0:42:00
    Autor: ReemCP
    Broj komentara: 5
    Broj pogleda: 362
  • The Walking Rat
    Kod: RTM PACO 106
    Ocjena: 85%
    Vrijeme: 21.2.2021. 22:54:00
    Autor: Deers
    Broj komentara: 0
    Broj pogleda: 388
  • Festival
    Kod: AF SA 176
    Ocjena: 79%
    Vrijeme: 21.2.2021. 3:28:00
    Autor: paro
    Broj komentara: 3
    Broj pogleda: 321
  • Dan kad je gorjela Chattanooga
    Kod: KP LIB 22
    Ocjena: 84%
    Vrijeme: 20.2.2021. 1:05:00
    Autor: Spock
    Broj komentara: 9
    Broj pogleda: 608

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Hellingenova sudbina
    Kod: ZG SR 648/650
    Ocjena: 34%
    Vrijeme: 24.12.2020. 14:30:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 12
    Broj pogleda: 2067
  • Put osvete
    Kod: KM LU 24
    Ocjena: 59%
    Vrijeme: 13.1.2021. 12:49:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 8
    Broj pogleda: 1753
  • Gorka istina
    Kod: KM ZS 870
    Ocjena: 83%
    Vrijeme: 28.11.2020. 23:37:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 8
    Broj pogleda: 1644
  • Krater strave
    Kod: TX ZS 301
    Ocjena: 79%
    Vrijeme: 14.1.2021. 16:55:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 15
    Broj pogleda: 1447
  • Bura
    Kod: KM ZS 927
    Ocjena: 72%
    Vrijeme: 6.1.2021. 11:18:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 7
    Broj pogleda: 1428

Aukcije

Forum