Zagor protiv Mortimera, glava IV
Boselli i Burattini su dvojica autora koji su početkom ’90-tih godina preuzeli uredničko kormilo Zagora od Marcella Toninellija i uneli novu svežinu u pustolovine omiljenog nam Duha Sa Sekirom. Poslali su ga na put po čitavom Severnoameričkom kontinentu od Hadsonovog zaliva, preko Aljaske i LA do pustinja jugozapada SAD i čak do obala Škotske. Ta dvojica mladih i perspektivnih scenarista postali su stub serijala. Kasnije zbog raznih obaveza na svom serijalu Dampir i na Teksu (gde je postao glavni urednik) Boselli je morao da napusti kormilo Zagora i da svede svoj angažman na serijalu na epizode vezane za Atlantidu i po neku običnu epizodu. Sve je ostalo na Burattiniju koji je morao da piše mnogo više epizoda nego što mu njegov umetnički kvalitet dozvoljava, te je zamenio kvantitet za kvalitet.
Burattini je izjavio u uvodniku Veselog četvrtka da on više voli da stvara nove Zagorove protivnike ili da vraća neke manje poznate nego da oživljava stare Nollitine kreacije. Razlog zbog čega je doneo ovu odluku je zato što ne želi da pokvari emocije koje su se stvorile kod čitalaca pri čitanju tih prvih Nollitinih epizoda, a ustvari i jednim delom zbog toga što Bonelli nije dopuštao da se vraćaju stari neprijatelji. I zato se Burattini bacio na stvaranje novih neprijatelja od kojih je njemu (a i nama) najdraži zlokobni Mortimer!
Mortimer!
Kao što sada vidimo po pisanju na raznim sajtovima, čim je Burattini dobio potpuno odrešene ruke najavio je povratak profesora Helingena i barona Rakošija. O Mortimeru je pak zajedno sa Ferrijem napravio odlične prve dve epizode i sa Vernijem treću koja je bila veliko razočarenje mnogim čitaocima… Posle nekog vremena odlučuje se na pisanje i četvrte epizode koja je veoma interesantna.
Što se dakle, kvragu, u ovoj epizodi dešava? Zagor se vraća iz lova sa velikim ulovom da obraduje Čika koji je neko vreme snužden iz nekog nama (zasad) nepoznatog razloga. Kada je ušao u kolibu pronašao je stari Čikov sombrero koji je nosio kad su se upoznali i pismo u kojem objašnjava da ga napušta, zato što ne može više da izdrži pritiske života sa zaštitnikom Darkvuda. Kako je to bila lepa Mortimerova klopka u koju je Zagor upao bez mnogo razmišljanja. Duh Sa Sekirom razmišlja koji bi mogli biti Čikovi motivi za odlazak i tako dobijamo odličnu akcionu scenu u gradu Džeriko. Kad sam malo više razmislio o toj sceni shvatio sam da bi ta scena lagano mogla da se napravi u jedan bolji almanah, ali nema veze, ta edicija je ionako ukinuta. Zagor posle mnogo peripetija i problema stiže na brod koji bi trebalo da odvede Čika u Meksiko, te tamo biva napadnut i ošamućen. Dočekalo ga je veliko iznenađenje kad se probudio vezan u vojničkoj odori na Haitiju a ispred njega stajao je nepobedivi Mortimer koji je uspeo da se izvuče iz sigurne smrti od prošlog susreta! Ispostavilo se da je Čiko bio uvučen u jednu glupavu opkladu koja nije vredna spomena u recenziji.
Mortimer je uz pomoć svoje devojke Sibil i uz pomoć Hamada (koji nije znao da je bio Mortimerova marioneta) uspeo da opljačka poslednji tovar zlata koji je trebalo da isporuči haićanska vlada Francuskoj da bi priznala nezavisnost ovoj maloj ostrvskoj državici koja je do skora bila pod njenom kontrolom (i usput da krivicu svali na Zagora i Čika). Zbog ovog ubacivanja istorijskih činjenica, Burattini je kod mene dobio jedan veliki plus i osmicu za scenario. Zagora i Čika iz kolibe spašava uvek dobro raspoloženi Gvede plesač i oni se udružuju zajedno sa Hamadom protiv Mortimera!
Zagorovi unutrašnji monolozi u poslednjoj svesci postaju veoma dosadni i besmisleni i tu se javlja ona poznata Burattinijeva potreba za preteranim objašnjavanjem. On voli da naglasi tu Zagorovu deduktivnu detektivsku liniju. Nju je uspešno prikazao u epizodi Demonska knjiga, ali ovde ti zaključci deluju suvišno i nepotrebno. Na kraju ove epizode se nije desila Mortimerova pogibija, ali se dešava veliko iznenađenje i obrat, koji će Mortimeru dati još veći podstrek da se konačno otarasi svog najvećeg neprijatelja...
Da sam ja urednik, promenio bih redosled poslednjih nekoliko stranica priče. Umesto da prvo ide scena Mortimera na pustom ostrvu, ja bih stavio da prvo vidimo Zagora i ekipu na Haitiju kako se vesele, pa onda na poslednjoj stranici onu scenu sa Mortimerom. Mislim da bi to izazvalo mnogo bolji, zlokobniji i uznemirujući utisak. Ali ova priča me neodoljivo podseća na stare Nolittine epizode, naravno da ova epizoda ne može da se približi kvalitetom epizodama iz Nolittine tj. Zagorove zlatne ere (br. 80-180). Možda me podseća zato što su vraćeni stari prijatelji koji su mi idalje isto onoliko simpatični kao i kad sam čitao njihova prva pojavljivanja ili je to možda zbog Vernijevog crteža koji strašno podseća na Ferrijeve crteže kad je bio u vrhuncu svog stvaralaštva...
Zagor stupa na scenu! Nego šta!
Verni se izjasnio kao Zagorovac i samo Zagorovac. Opredelio se samo da crta epizode svog omiljenog strip junaka iz detinjstva i mislim da je ispravno postupio. Kroz svaku epizodu njegov crtež je sve bolji i bolji. Njegov uzor je sigurno maestro Ferri zbog čega ga mnogi nazivaju običnim plagijatorom. Ne slažem se. Sličnosti sa Ferrijevim crtežom su konstitucije lica kod glavnih likova i kadriranje i to je to, ja to ne smatram kopiranjem već podržavam da se pojavio novi crtač koji može nostalgičarima i nolitijanskim Zagorovcima (što sam i ja) da pruži odličan crtež koji nismo videli još od Ferrijevog zlatnog doba. A tu se još sad pojavio i Nuccio koji bi bio najbolji na naslovnim stranama.
Ferrijeve naslovnice su odlične pogotovo ona Zagor protiv Mortimera! Zagor se okreće ka Mortimeru, ovaj uperio pištolj u njega i zlokobno se smeje a iza zalazak Sunca na Haitiju i silueta usidrenog broda. Prosto savršenstvo! Naslovnica ,,Gusarska pećina“ je već imala slične motive (pogledati naslovne ,,Čudovište iz lagune“, ,,Male ubice“, i ova najnovija iz Južnoameričke sage br. 567) ali i dakle ima neku draž i efektnost. Takođe su veoma dobre i prve dve naslovne strane(iako je druga naslovna strana mnogo skromnija od prvobitne Ferrijeve zamisli) i uspele su da ostvare cilj naslovnih strana a to je da privuku pažnju i zainteresovanost za priču pa je zato moja ocena 10.
Nadam se da ćemo u sledećem Mortimerovom pojavljivanju imati konačni kraj ove sage između dva ljuta neprijatelja i da kad pročitamo tu epizodu možemo da kažemo da imamo jednu finu zaokruženu celinu i da se završilo kada je trebalo i dok je bilo dobro.
Eksplozivni kadrovi
 - kopija.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.gif)
.jpg)
.jpg)
