Dan invazije

Zagor

ZG SR 600 | 96 str.

Akkronijani su se vratili! Nakon što su dva puta poraženi svetim Rakumovim oružjem, vanzemaljci označavaju planetu Zemlju kao pretnju koja mora biti uklonjena. Počela je invazija! Fatalnom Darkwoodu i njegovim stanovnicima preti totalno uništenje, a ostatku ljudskog roda porobljavanje. Budućnost čovečanstva je u rukama Duha sa Sekirom!

Informacije o autorima

Scenarij

Crtež

Naslovnice

Ocjena stripa

Recenzija

Ukupna ocjena 74%

Priča 8

Scenarij 7

Crtež 7

Naslovnica 8

Moja ocjena

Ocijeni strip

Ocjena čitatelja

Ukupna ocjena 74%

P*7

S*6

C*8

N*7

NASLOVNICE — DOMAĆA IZDANJA

  • Dan invazije
    ZG LU 281
  • Dan invazije
    ZG LUSP 34
  • Dan invazije
    ZG VEC 132

NASLOVNICE — ORIGINALNA IZDANJA

  • Il giorno dell'invasione
    ZG SR 600

ZANIMLJIVOSTI

  • Ovaj strip je u Italiji izašao 2.jula 2015.godine. Mi ćemo, izgleda, morati malo da pričekamo...
  • Kao i svaki jubilarac, ova epizoda je kompletna u boji.
  • U Bonellijevom univerzumu, do broja 600 je došao samo samo Tex. Sledeći serijal koji bi mogao dosegnuti taj broj je Dylan Dog, i to tek u martu 2027.godine.
  • Tradicija različitih autora za stote jubilarce opet ispoštovana. Posle Nolitte, Sclavija, Toninellija, Bosellija i Burattinija, ovaj broj je poveren Jacopu Rauchu.
  • Tradicija grafičkog autora opet ispoštovana: i naslovnicu i priču crta Zagorov grafički „tata“ Gallieno Ferri.
  • Prva saradnja Jacopa Raucha i Galliena Ferrija.
  • Ova epizoda je direktni nastavak epizoda ZG 178-172 „Teror šeste planete“ Guida Nolitte iz 1980.godine.
  • Fanovima je već od avgusta 2014. godine najavljen povratak Akkronijana, a od januara 2015. se već sigurno znalo da je povratak smešten u jubilarni broj šeststo. Internet je bukvalno satro svako zadovoljstvo iznenađenja koje čitalac može da okusi za vreme čitanja.
  • Na stranicama 59-61 vidimo Hellingena i najavljuje nam se njegov povratak
  • Na stranicama 40, 68-69 vidimo Akota, mladog čuvara svetog Rakumovog oružja na brdu Naatani koji je preminuo u ZG 280
  • Broj šeststo je inicijalno trebao da bude poveren Burattiniju, kojem je bilo palo na pamet da jubilarac bude prolog Hellingenovog povratka pod naslovom „Pobuna mašina“. Međutim, dok je scenario iz sinopsisa prelazio u scenario, Burattiniju su se rađale nove ideje pa je priča tražila više od 94 stranice, koliko jubilarac zahteva. Uvidevši to, Burattini je pitao Jacopa Raucha da li ima neku ideju koja bi mogla eventualno da posluži za jubilarca te je Rauchu sinulo da nema boljeg protivnika za proslavu broja šeststo od Akkronijana i da bi takva priča bila sjajna odskočna daska za ludog naučnika. Intrigantni sinopsis Rauch je napisao u vozu, vraćajući se za Firencu, i dan kasnije je prezentovao oduševljenom Morenu i redakciji. Tako je „Pobuna mašina“ premeštena za broj 601.
  • U svetlu prethodno napisane zanimljivosti, primetićemo da je tradicija različitih pisaca stotih jubilaraca sasvim slučajno ispoštovana. U intervjuu za www.lospaziobianco.it, Rauch navodi kako neka mistična sila nameće da smenjivanje autora kroz stote jubilarce nikada nije bila odrađena planski, već da je vazda bila slučajna i sticajem okolnosti.
  • Priča se može čitati sama za sebe, kao i svi stoti jubilarci pre njega, ali Rauch i Moreno su se koordinirali tako da njeni pojedini elementi uzrokuju Hellingenovo sedmo pojavljivanje.
  • Simbolično, broj šeststo služi i za probijanje leda novim povratcima koji će doći sledećih godina. Rauch nam najavljuje, pre svega, svoje dve priče za Color ediciju koje će ugostiti prvo doktora Metrevelića (crta opet Ferri) i Winter Snakea (crta Joevito Nuccio). Takođe, spominje povratke barona Rakosija, grofice Varga i priču koja će biti vezana za događaje u Nolittinoj tragičnoj avanturi „Život ili smrt“. Govorkanja sa mreže spominju i Supermike, Thundermana i Crvenog strelca.
  • Forum ZTN povodom ovog jubilarca izdaje „Portfolio Zagor 600“, tj.skup naslovnica za stote jubilarce koje su reinterpretirali Zagorovi crtači: Gianni Sedioli, Bane Kerac, Raffaele della Monica, Esposito Bros, Joevito Nuccio, Mauro Laurenti, Alessandro Piccinelli, Braća Di Vitto, Stefano Andreucci, Giuseppe Prisco, Marco Verni, Alessandro Chiarolla, Walter Venturi, Marcello Mangiantini i Massimo Pesce. Tu je, naravno, i crno-bela verzija Ferrijeve naslovnice za „Dan invazije“. Protfolio je prezentovan na festivalu Rimini Comix 18.jula.
  • Istovremeno sa brojem 600 je izašla i oficijalna Zagor facebook stranica.
  • Reference na ZG 178-172 „Teror šeste planete“ i ZG 275-280 „Demon Ludila“
  • Pojavljuju se stari likovi: Mnogooki, Tonka, Doc Lester, Rochas, Akoto, Rakum, Hellingen, Crni Nož (poglavica Powhatana), Akenat, Pukovnik Perry, Winter snake, Daimon (komadant Akkronijana) i Hellingen.
  • Stare lokacije (Darkwood): Čistina Male Vode, brdo Naatani (Rakumova pećina i Dolina Divova).
  • Neubedljivi momenat (SPOILER!!!): sve i jedno akkronijansko oružje je razvijeno na način da ne može biti upotrebljeno protiv Akkronijana osim „atomske bombe“ koja na kraju spasonosno uništava celu njihovu flotu, a izvidnički akkronijanski svemirski brod pre toga rizikuje i stavlja u svojoj neposrednoj blizini tu bombu. Zar im ne bi bilo pametnije da su u Darkwood postavili nešto šta isijava one dezintegrirajuće zrake na sve strane tako da bez rizika pobije sve živo?
  • Rauch svoja scenarija najčešće piše u formi storyboarda (navika od malena). Dve strane "Dana invazije" možete da pogledate OVDE i OVDE.

I tu smo, gospodo! Brojka od koje čovekovo srce prećuti jedan svoj otkucaj. Broj 600! Dignite čaše i nazdravite!

Po mnogo čemu pamtiće Darkwood leto ovo dve hiljade i petnaesto. Mnoge nove staze su utabane, mnogi sjajni momenti upriličeni, mnoga oka zaiskrena. A kojom prilikom to sve da onako ozareni prečešljamo ako ne u recenziji jednog jubilarca? 7. jula, Zagor doživljava svoje prvo američko izdanje, zahvaljujući našem Igoru “D.J.” Maričiću i njegovoj izdavačkoj kući Epicenter Comics iz San Diega, a epizoda kojom se otvara niz najboljih Zagorovih epizoda je “Terror from the sea” Maura Bosellija i Stefana Andreuccija. S druge strane, matična Zagorova kuća “Sergio Bonelli Editore” će nas 28. jula počastiti prvim Zagorovim udruživanjem (izbeći ću reč team up iz bunta prema anglizmima) sa drugim junakom iste kuće – Dragonerom – u specijalcu pod naslovom “Avantura u Darkwoodu” i nastalu iz pera Stefana Viettija i Waltera Venturija. Iako u već spomenutom izdanju Epicenter Comicsa sjajne naslovnice potpisuje Michele Rubini, ovaj Dragonero Specijal br.2, osim što je prvo udruživanje Zagora i nekog drugog junaka, je, u sklopu izdavačke kuće “Sergio Bonelli Editore”, i prva Zagorova sveska čije koirce ne crta naš Gallieno Ferri nego baš Rubini! Treća sveska, i ona kompletno obojena kao i prethodne dve, a izlazi 1. avgusta, je prvi Zagor kojeg potpisuje neitalijanski autor, već ni manje ni više srpski crtač Bane Kerac, legenda naše domaće strip-scene i ovoga foruma uopšte! U pitanju je treći broj edicije Kolor Zagor pod naslovom “Prošlost “Gituar” Jima”. Dva od tri događaja, gospodo, uključuju Zagorovo jezgro sa ove strane Jadrana. Molim lepo, napunite ponovo čaše i navijte do dna...možete i dva puta. U svakom slučaju, lep je to niz od tri (četiri, ako računamo Rubinijevu naslovnicu kao slučaj sam za sebe) prva događaja u istoriji serijala. Ali tu ne staje priča. Ostatak godine, počevši od 4. Avgusta, posvećen je nečemu sedmom. Jedna reč je dovoljna. Hellingen.

Ceo taj niz ovog leta invazije je 2. jula pokrenuo jubilarni broj 600, koji je već sam po sebi, simbolikom i sadržajem, veoma značajan. Po već ustaljenoj tradiciji naravno. Da... Tradicija. Ova jedna mala sveska budi u nas mnoga sećanja.

Neminovno nas baca unazad na ostale jubilarce, nezaobilazne da ih se spomene pre nego što se zaista osvrnemo na sami broj 600. Kada bacimo pogled na ovako skupljene sveske, primetićemo da smo sada već po tipu priča u odnosu 3 na 3: Prva tri jubilarca (ZG 100 “Moj prijatelj Guitar Jim”, ZG 200 “Prokleto blago” i ZG 300 “Trka sedam strela”) su tri obične, masne, klasične priče koje samo boja razlikuje od ostalih epizoda regularne serije. Prve dve, Nolittina i Sclavijeva, kvalitetom daleko nadmašuju Toninellijevu priču, ali njihova zajednička suština je ista: tipična darkwoodska avantura, ovoga puta obojena i definitivno ograničena na tu jednu slavljeničku svesku. Ostala tri (ZG 400 “Dugin most”, ZG 500 “Indijanska magija” i aktuelni ZG 600 “Dan invazije”) su išla u simboličke vode, svaki posebno napisan kao svojevrsna posveta liku i serijalu. Boselli se “Duginim mostom” dotakao teme Zagorovog oca i stavljao tačku na nju, Burattini je “Indijanskom magijom” napravio posvetu svim cenjenijim scenaristima serijala, samim tim i dugom putu Duha sa sekirom, a Rauch ovaj broj 600 posvećuje samom Nolitti i Zagoru. Van te priče o tematskoj funkciji pojedinih jubilaraca, i ovim brojem se potvrđuju pravila o poštovanju tradicije. Sve stote jubilarce pišu različiti autori: nakon Nolitte, Sclavija, Toninellija, Bosellija i Burattinija, zadatak upriličavanja broja 600 dan je Jacopu Rauchu. Takođe, i naslovnice i crtež je potpisao jedan i nezamenjivi maestro Gallieno Ferri i, naravno, sve i jedna epizoda je u boji.

Ceo niz ima samo dva presedana u tradiciji: Nolittin broj 100 je napisan u 130 strana, dok svaki sledeći sadrži samo 98 strana priče (velika je šteta što originalni obim nije ispoštovan pošto poslednja dva jubilarca vidno pate od manjka stranica za ugodno zaokruživanje svog koncepta), i Sclavijev broj 200 ne sadrži naslov epizode na Ferrijevoj naslovnici, već samo natpis “Zagor 200”.

Dan invazije” je jedna veoma “smela, klizava stranputica” (citiram UBC fumetti recenzenta Cristiana Di Clementea, ne aludirajući pritom na kvalitet epizode) kojom su se autori zaputili. Takva smelost je kod jubilaraca viđena jedino u broju 400 „Dugin most“, kada je Mauro Boselli odlučio da uzme u svoje ruke finale jedne od ključnih tema celog serijala: breme očevog greha, element koji je takoreći definisao i obeležio lika. Ne moram da napominjem koliko je hrabro serviranje takve priče fanovima koji su naslove poput „Zagor priča...“ i pojedine njegove nastavke uzdigli u nebesa, zar ne? Sa takvim nečim na kiosku će te ili razapeti na milanskom trgu ili ti isplesti jedan od onih lovorovih venaca. Sad, zamislite samo kakvu pometnju može da izazove „udarac u samo srce čitalaca“ (C.Di Clemente), budući da „Danom invazije“ dobijamo direktni nastavak legendarnog, nezaboravnog i kultnog „Terora šeste planete“ iz 1980. godine.

Akkronijani bejahu vazda tamo negde gore i podmazivahu oružje iščekivajući da nam jednom banu ratoborniji nego ikad!...
Jacopo Rauch, intervju povodom broja 600 za www.sergiobonellieditore.it

Akkronijani! Jedan od najiščekivanijih povrataka u serijalu. Zar zaista iko mora da naglasi enormnost tog rizika? Poslednja Nolittina priča i remek-delo, jedan od najvoljenijih bisera serijala od strane fanova i klasik čija tematika mnogim stvarima pripada baš osamdesetim godinama. Da stvar bude gora, izostalo je jedino šta je moglo da smanji rizik inicijalne degradacije na osnovu halo-efekta: element iznenađenja. Jednostavno, svi smo znali unapred godinu dana šta nas čeka, tako su Zagor, Čiko i ostali indijanci na mestu događaja jedini koje je akkronijanski leteći brod prestravio obrevši se na nebu nad Čistinom Male Vode, dok je čitalac tu istu tablu video već u januaru ove godine. A i to je bilo nakon silnih najava, aluzija i Burattinijevih fotografija, pa je i tada puno iznenađenje izostalo.

„Naslovnica časopisa „Cronaca di Topolinia“, leto 2014. godine. Jedna od prvih i najočiglednijih najava povratka Akkronijana, skoro godinu dana ranije (avgust 2014. na facebook profilu Morena Burattinija ). Nacrtao: Walter Venturi“

Srećom, ako je Burattini kao urednik išta uradio kako treba povodom ovog jubilarca, to je upravo odluka da njegovo pisanje poveri Rauchu – čoveku koji je sa prve dve sveske Color edicije dokazao svoje umeće baratanja pričama sa malim brojem stranica. Isto tako „srećom“, ideja povratka Akkronijana nije Burattinijeva (kako se govorkalo na mreži) nego baš Rauchova, jer je i sam veliki fan Nolittinih vanzemaljaca. Jedina (ali, majko mila, tako velika) muka koja je mogla da potisne njegov entuzijazam je zadatak da tu potencijalno epsku priču skuči na minorne devedeset i četiri stranice. To za njegove talente uopšte nije problem, ali Akkronijani su takav narativni potencijal da ne možemo nego da žalimo odluku uredništva što su odlučili da ih vrate u samo jednoj regularnoj svesci. I ovde, na forumu, smo znali da pričamo o tome kako bi povratak Akkronijana, njihova osveta jednom krvavom invazijom zbog poraza na brdu Naatani, sa sve celom armadom njihovih letećih tanjira i apsolutno dominantnijom destruktivnom silom, bila avantura za pamćenje. Svi smo stvarno uzeli u obzir samo takav scenario njihove sledeće pojave u serijalu. Ni Rauch nije izuzetak. Sinopsis je vrlo brzo osvanuo na papiru, veoma precizan, i od samog početka nije ostavljao mesta nesigurnostima. A scenario je izvukao u jednom dahu, oslanjavši se samo na njegovo uzbuđenje i određene planske odluke vođenja naracije ne obaziravši se pritom, i zahvaljujući tome, na pritisak koji zadatak može da donese.

(Upozoravam čitaoce da recenzija od ovog trenutka sadrži brdo opakih spoilera (valja nam naći srpsku tj. hrvatsku reč za to) te da svako daljnje slovo čitaju na svoju odgovornost )

Indicije koje je sebi postavio bile su jasne. Jubilarac slavi dug vek Nolittinog Zagora, stoga mora biti napisan u određenoj strukturi naracije, pravilima i paletama klasičnog doba. Zbog toga, priča se razvija linearno, „čitaočevom prijatelju“, onako kako je to Nolitta voleo. Jedini presedan je kratki uvod koji u formi narodnog predanja podseća čitaoca na događaje u „Teroru šeste planete“ (stilski vuče na njegovog mentora Bosellija i uvod „Duginog mosta“...isto tako, posredi je reinterpretacija priče koja je uklesana na zidovima Rakumove pećine), što se sa razmakom od 35 izdavačkih godina nikako nije moglo izbeći. Dalje, Rauch je sebi zadao da, opet radi poštovanja tradicije i svojevrsne posvete Nolitti i klasičnom dobu serijala, Zagor i Čiko ostanu na sceni tokom cele priče. Takođe, da u priču uvrsti što je više moguće opštih momenata i mesta darkwoodskog univerzuma: početak priče sa Čikovim gegom i pesmicama, sastanak poglavica na Čistini Male Vode, Zagorovo spektakularno pojavljivanje na sastanku, ubacivanje nekih najviđenijih likova iz serijala (vidi pod Zanimljivosti), ponovo jelen nakon kojeg se sve menja (kao u „Demonu ludila“, „Ponekad se vraćaju“ i „Čoveku koji je pobedio smrt“), brdo Naatani... Dodajte tome Ferrijev crtež: Akkronijane, unutrašnjost njihove letelice, sva ona prepoznatljiva mesta i likovi iz Darkwooda, dobri stari tradicionalni stil... “Dan invazije“ definitivno doziva doba klasika.

Radnja je jednostavna i pitko izvedena. Nakon što je bezvremenski bosellijanski prolog kratko ali efektno najavio pretnju, Rauch nas prebacuje na nultu tačku: simpatičnog Čika u lovu negde u šumi i spontano zabavnim gegom (vic se nikada ne prepričava, pa ću da prećutim) koji se pokazao i savršeno funkcionalnim po priču jer nas neprimetno dovodi do prvog zapleta: Darkwood je opasan nevidljivom i neprobojnom barijerom i ništa iznutra ili s vana ne može da prođe kroz nju. Odatle, razvoj događaja ide prilično brzo: sastanak na Čistini Male Vode povodom te nepoznate pretnje, kratki sukob sa opsednutim indijancima Powhatanima koji rezultira Zagorovim i Čikovim zarobljavanjem (i koji nas neodoljivo podseća na jedan sličan iz „Duginog mosta“...no, dobro. Mentor je mentor) i pojava Akkronijana koji onesvešćuju zblanutog Gospodara Darkwooda. Sve to u 33 strane. Zvuči prebrzo, i oseti se da se pisac hvatao u koštac sa malim brojem listova, ali se nikako ne dobija utisak nekakvog požurivanja. Različiti segmenti uvoda se bukvalno ulivaju jedan u drugi, i svaki prethodni nosi funkciju uvođenja sledećeg. Smena scena odrađena je u apsolutnom kontrastu: prvo jedna divna, harmonična šuma te gotovo magično veče na sastanku te dinamična strava i užas sukoba i pojave akkronijanskog svemirskog broda.

Centralni zaplet je drugačijeg tipa. To je jedna duga (ne i dosadna) scena u unutrašnjosti svemirskog broda, gde je Zagor okovan i vodi dijalog sa akkronijanskim komandantom Daimanom (Hellingenovog „Svemirskog brata“). Ustvari, to je osnovna narativna tačka zapleta oko koje Rauch malo „talasa“ da se ne bi sve svelo samo na burattinijevske razgovore, da bi se ova kratka pripovest produbila, ali i da bi određenim dodatnim segmentima već dao bazu što prirodnijem raspletu da isti ne bi ispao „iz neba pa u njedra“. Da ne ponavljam to opet, celi „Dan invazije“ je odlično osmišljen i građen kada je u pitanju tok priče. Svaka scena je unapred spremljena i podbočena, pa će sigurno da izostane utisak piščeve panike pred malim brojem stranica koji je ostao do kraja kao što je to bio slučaj sa „Indijanskom magijom“ i „Manituovim kovčegom“. Ne, ovde je sve odmereno, svaka stranica je pametno iskorištena, nema naglih skokova niti brzopletih momenata...sve teče, bukvalno.

Talasanje, varijacije, koje sam spomenuo su pre svega Zagorove vizije. Prva se odvija u dve strane, u vidu sna, neposredno (i uzrokovano istim) nakon onesvešćivanja u Čistini Male Vode, i u njemu se Zagor „budi’ u svojoj kolibi da bi ga na izlazu iz nje umesto močvare i guste vegetacije dočekala pustara i ukazao mu se Akoto s rečima:
“Zalud zveraš oko sebe, Zagore!...Tvoja močvara više ne postoji!...Ovde sam da ti pokažem šta će jutrom ostati od Darkwooda!...Obična beživotna pustoš što posrnula je pod vetrom...“

Ovim proročkim snom u celu priču ulazi i indijanska magija, što se lepo kombinuje sa scenom u visokotehnološkoj prostoriji unutar svemirskog broda što sledi odmah potom. To je Rauch lepo preuzeo od Nolitte i svog mentora Bosellija: kombinacija futurističkog i drevnog (već sam vam o tome pričao u kontrarecenziji „Svemirske braće“ i recenziji „Skiptar Tin-Hinan“). Ovaj deo drevnog, prvi san-vizija, osim što svojim vizuelnim i tipskom različitošću začinjava i osvežava prethodnu i sledeću scenu, daje priči novu dubinu, a isto tako je i funkcionalna po njen tečniji razvoj. Jer, ona već priprema čitaoca i Zagora na ono šta će mu upravo potvrditi Demian, a šta nam u potpunosti pojašnjava zaplet koji smo delimično, kako sam već spomenuo, svi bili priželjkivali i naslućivali:
Vratili smo se da bi smo osvojili vašu planetu. Zbog rezultata prethodne dve ekspedicije baš na ovom mestu, Veliki savet je shvatio da vaša civilizacija, iako još uvek primitivna, predstavlja pretnju koja ne sme da bude potcenjena! Cela akkronijanska svemirska flota se trenutno nalazi u jednom delu vašeg sunčevog sistema i čeka trenutak da pohita u napad...trenutak koji će doći čim mi izvršimo zadatak zbog kojeg smo poslani u izvidnicu...to jest čim kompletiramo istragu zbog koje smo te zarobili...i nakon toga ćemo mesto zvano Darkwood, poprište tajne koja nas je porazila već dva puta, zbrisati sa lica Zemlje.“ (str.46)

„Zbrisati sa lica zemlje“ neće ničim drugim nego atomskom bombom čiju će eksploziju nevidljiva barijera zadržati samo unutar Darkwooda (ujedno i sprečiti uplitanje izvana). Tu je opasnost Akoto/Rauch najavio u prvoj viziji, šest strana ranije (slično je uradio i Boselli u specijalu „Crni plamen“, samo što je njegova simbolika bila opštijeg tipa). „Atomsku bombu“ (što vizuelno više podseća na visokotehnološki pulp bojler, u skladu sa vizuelnim rešenjem futurističke tehnologije još iz prvih Zagorovih epizoda, tačnije prvog Hellingena) svakako ne možemo i nećemo da povezujemo sa Wendigovom primamljivom poentom. Ona je tu kao pretnja i kao Zagorovo sredstvo za pobedu, funkcionalnija kao sredstvo nego kao pretnja, što bi malo pažljivijem čitaocu -koji je obratio pažnju na konstantnu anticipacijsku funkcionalnost svake scene koju Rauch ubaci- trebalo već biti prilično očigledno kada je ista stavljena samo par metara od kapije za teleportaciju direktno u matični brod svemirske flote (koja „čeka trenutak da pohita u napad“). Još je očiglednije ako ste gledali filmove „The Avengers“ iz 2012. godine i „Stargate“ iz 1994. Jednostavno da jednostavnije ne može biti. Zagor će se nekako osloboditi, baciti bombu kroz „zvezdanu kapiju“, bomba će se obreti na matičnom broju trenutak pre nego što eksplodira i svojom silinom uništi celu flotu. Ne znam kako je bilo u tvom slučaju, čitaoče, ali slutim da si poput mene došao do identičnog zaključka u identičnoj sceni.

Zašto baš tako? Zašto ne bismo gledali jedan sočan sukob između planete Zemlje/Zagora i svemirske flote? Zato što Zagor u takvoj situaciji ne bi imao nikakve šanse. Osim toga, strana je premalo da bi se nekako smislilo „opravdanje“ za Zagorov/Zemljin trijumf nad Akkronijanima, a i efektno pripremile, izrežirale i finalizirale scene sukoba. Ne kažem da je ideja inače suluda, može se tu napraviti dobar posao jednom u budućnosti. Ali, ovde je to jednostavno bilo nemoguće. Definitivnu potvrdu da „Dan invazije“ nije ništa dalje od dana potencijalne invazije je bilo već očigledno kada se na cca tridesetoj strani pojavio samo jedan akkronijaski brod. Dakle, da ne tupim o tome. Pretpostavili smo finale. Problem je sledeći: kako doći do njega? Zagor je okovan u komandnoj sali svemirskog broda, nije više „zemljanin“ za potceniti, daleko je od svetog Rakumovog oružja, i okružen je naoružanim akkronijanima. U očima čitaoca, to je poslednji problem, i ta čitalačka slast junakovog bezizlaza trajala je nekoliko strana. Rešenje? Rauch dela mudro, i bira ono najslađe: nolittansko.

Na stranu i ubacivanje mentalnog programatora, Rakumovog oružja, Rakumove pećine, samog Rakuma, par kaiševa sa dva leteća Akronijanina, Akota i drugih poznatih elemenata iz Nolittinog opusa, posmatranje Zagora kako kida metalne okove u napadu besa (dok posmatra masakr indijanaca) mi je baš zaiskrilo oke. Do vraga i logika i fizika i bilo šta u granicama zdravog razuma, ovo je biser slatko naivnog doba koji mi je baš trebao. Ništa komplikovanje ili deus ex machina intervencija...Zagor kida čelične okove jer je besan i tačka. Još kada je kratko šamaranje u stilu jedan na trideset-tras-dvadeset-smack-deset-tump-pet-pljas-par nastupilo, rekao bih da je svaki tradicionalista dobio svoj koitus :)

Oružje je ništa bez ruke koja ga steže

Rečenica-nosilja cele priče, jednostavna, lepa, efektna, pamtljiva. Drugi „san-vizija“ u kojem se pojavljuje, a u koji je Zagor zapao čim su ga Akkronijani onesvestili pri maločas spomenutom sukobu, malo je složeniji i šireg je spektra. Prvi njen dvostrani segment uključuje kratki Hellingenov cameo koji nam kroz njegove „spontane“ reči -„Jeste!...biće da je ovo samo ružna uspomena...ili možda, ko zna...vizija mogućeg sutra!“- najavljuje sledeće sveske. Inače, osamnaest godina nakon „Dvoboja u svemiru“ (najbolje grafičke interpretacije Hellingena ikad), pad Ferrijevog kvaliteta je na ludom naučniku najuočljiviji. Ovo ovde je jedva fleka omiljenog nam dijaboličnog profesora. Drugi segment uvodi pravog „živog“ Rakuma na scenu i podseća nas na scenu sa dva leteća Akkronijana koji jure Zagora. Lokacija: „Proplanak Divova“ na vrhu planine Naatani. Treći segment, koji se odvija u Rakumovoj pećini a baziran je na novom Zagorovom dijalogu sa Akotom, razotkrivajućeg je karaktera. Saznajemo da nismo u snu-viziji već u projekciji Zagorove unutrašnje borbe protiv akkronijanske mašine za kontrolu uma, kao u Burattinijevoj „Indijanskoj magiji“. U toj tzv. projekciji Rauch uvodi divinske elemente, Akota i Rakuma, i novu recku u već prilično složen profil „Heroja Dobra“. Da, isto ono šta smo dobili u „Demonu ludila“, „Sedam gradova Cibole“, „Osveti Vudua“, „Nultoj godini Darkwooda“, „Crnom plamenu“, „U kraljevstvu Songhaya“, „Junacima Crvene Grane“, nekim epizodama Južnoameričke odiseje i „Ostrvu srebrnih lisica“ ( službenog naziva „Gospodar ostrva“ ), a ovaj put se recka tiče prave tajne svetog Rakumovog oružja tj. činjenice da moćno oružje nije fatalno po Akkronijane ako nije u rukama Odabranog od Manitua. Prilično lep momenat, najbolji mogući da se još jednom proslavi veličina jedne izdavačke legende, stavljajući u centar pažnje element „Šampiona pravde“ i na neki način još jednom ukaže na ogromno prostranstvo njegovog narativnog potencijala (koji, istini za volju, i predugo čekamo da se iz potencijala uzdigne u jednu konstantu kvaliteta).

I to bi nam, u hronološkom predviđanju finala, bila poslednja slagalica od koje zalazimo u skoro apsolutno očekivano. Ali, ono šta sledi nije ni sterilno ni dosadno (nemaš ti vremena, čitaoče, da se dosađuješ u ovakve 94 strane).

Divinska intervencija u funkcionalnosti primitivnog oružja protiv tehnološki naprednije i superiornije vanzemaljske civilizacije kao motiv odlaganja sukoba (u priči), metod uprošćavanja fabule te začinjavanje iste, funkcija zapleta i raspleta, simbolični prikaz dugogodišnjeg pečata serijala...

Potez na kojem jednostavno i kao zagorovac i kao recenzent skidam Rauchu kapu. Samo par stranica kasnije saznajemo da su Akkronijani, civilizacija kojem je divinski entitet i intervencija nepoznat pojam jer je njen napredak baziran na čistoj naučnoj perspektivi, proveli sve ove godine pokušavajući da prokljuve i sintetizuju Rakumov luk i štit tj. da naprave vernu repliku tog oružja koristeći identične materijale i „hemijsku strukturu“ da bi shvatili tajnu njegovog učinka. Nauka koja pokušava da konkretizuje nešto čija se tajna nalazi u religijskim sferama, njoj nedostižnima („znati“ koje se kosi sa „verovati“). Prepoznaćemo taj element naracije u raznim momentima serijala. On toliko „leži“ Zagorovom univerzumu da je meni lično vazda dobrodošao. Ali nije ono predmet mog divljenja ovde. Rauch je tom posvetom serijalu ustvari dao bazu kompletnom „Danu invazije“ kao direktnom i logičnom nastavku „Terora šeste planete“ . Nastavak koji, pored toga što je logičan, u duhu serijala opravdava izostanak prave osvetničke invazije, koja bi bila još logičniji nastavak, i ustupa mesto prisustvu samo jednog svemirskog broda na Zemlji („pre nego što uništimo Darkwood i osvojimo Zemlju, moramo prvo da shvatimo tajnu koju naša nauka nije uspela da razreši“). To neće uvrediti ničiju inteligenciju, jer, kada znaš da postoji civilizacija koja je toliko ponosna na status svog tehnološkog napretka, do granica egocentričnosti, normalno je da je tišti ono šta nije u stanju da objasni. Ono „šta devojci sreću kvari“ je poriv koji nadmašuje i vojnu strategiju i žeđ za osvetom. Moramo znati. I to je bilo po njih fatalno, u svakom mogućem smislu. Uglavnom, izbegavanjem motiva se fabula uprošćava sa globalnog-epskog na kolektivno ali individualno. Može se smestiti u jednu svesku jer se naracija lokaciono ograničava samo na Darkwood. Oko šume je barijera kojom Rauch-Daimon sprečava mešanje ikoga s vana (Boselli je u svom „Dvoboju u svemiru“ sličnom problemu pristupio tako što je dao samo mali pogled na svet van Darkwooda preko malih ekrana...veoma zgodno). A da se u priču ne bi mešala previše i indijanska plemena i vojska unutar barijere, Rauch-Daimon postavlja smrtonosna oružja po močvari oko svemirskog broda i još smrtonosnije leteće dronove pored kojih ništa živo ne može da prođe. Na taj način, u samo ukupno 5-6 stranica (koje su opet služile uvođenju drugih scena. Otkrivanje barijere dovodi do sastanka poglavica gde Zagor upada u akkronijansku zasedu, a masakr indijanaca preko dronova i „topova“ razjaruje Zagora da bi se on oslobodio okova), naracija se ograničava samo na Zagorovu intervenciju. Kada je taj element iz ideje prešao u rečenicu “Oružje je ništa bez ruke koja ga steže“, radnja se, kako sam već rekao, lepo začinila. O njenoj simboličnosti sam vam, takođe, već pričao. Sve to samo jednom prostom rečenicom.

Ono šta nisam očekivao je pojava Rakumovog duha u ključnom momentu razrešenja. Još jednom, opet kao u „Duginom mostu“ i drugim Bosellijevim pričama, uz Zagorov bok za vreme bitke stoji mala „vojska“ duhova. Ovoga puta to su Akoto, Keokuk, Rakum i Manitu Bizonova Glava, specijalno za ovakvu priliku.

Elem, da se bacim na sveukupni utisak. Priča je pitka, dinamična, simpatična...prosečna. Sadrži u sebi taj šmek jubilarca koji joj povećava ocenu, a pisana je pod prokletstvom ograničenja jubilarca pa ćemo i tu zažmiriti na jedno oko. Ono šta je najinteresantnije, trebalo je mnogo domišljatosti (sve ono navedeno gore) da bi ovako kratka epizoda, sa ovako opsežnom temom, ičemu valjala. Početak je daleko dinamičniji od srednjeg dela koji je ipak blago razvodnjen dijalozima (u odnosu na celi niz događaja u par početnih strana), a finale nekako baš mlako, više krivicom crteža nego scenarija. Scenaristički, rešenje onako brzog uništavanja cele flote je nekako smešno, ali razumem da nije moglo ništa odmerenije. (Što je uopšte izabrao Akronijane za jubilarca, pitaćemo se ipak...). Za vreme čitanja se nisam mogao oteti misli koliko mi je žao (lično i zagorovski) što Ade Capone nikada nije doživeo zasluženu čast da se „overi“ u jubilarcu, jer taj čovek nije samo jednom smestio odlična scenarija za samo 94 table. Prema Rauchu ću biti sada blag i dati mu 8, iako je 6 daleko prikladnije nekoj objektivnoj slici. Dve ocene više dajem zbog spomenutog uspelog šmeka jubilarca, prokletstva manjeg broja strana i zavidnoj hrabrosti da ovako nešto uopšte i napiše. Koncept (priča) je svakako za 8. Ostaje nam da se poput Zagora zagledamo u zvezdano nebo i čekamo novu invaziju Akkronijana. Moglo bi i da bude. Videćemo.

Ferri se nije puno izmenio u odnosu na prethodni jubilarac („Indijanska magija“). Zagor je i dalje mršav, perspektive su psihodelične, orao na Zagorovoj majici sitan krupni kadrovi jednostavno loši...ali se oseća onaj šmek sedamdesetih i osamdesetih godina, i neka puna emocija u svakom potezu tuša. Izvlače ga i dalje odličan osećaj za senčenje, njegovo tipično šrafiranje, ali i solidan kolor (osnovno kolorisanje sa dobro izabranom paletom boja). Neki kadrovi su izvrsni, i oko se nemalo puta zaustavlja da uživa u kaiševima. Njegova sinergija sa Rauchom je jača nego sa Burattinijem u „Indijanskoj magiji“ ili Bosellijem u „Duginom mostu“. Table su punije, spontanije i „masnije“. Ili Rauch piše po njegovom ukusu ili je posredi samo prisustvo Akkronijana...nebitno je. U ovom jubilarcu, scenario je prijao crtežu, i to se vidi. Emocija veli „daj mu deset!“, razum kaže „jesi li ti, bre, normalan?“. Staviću, onda 8. Nek nam poživi naš maestro na mnogaja ljeta. Nije to mala stvar, držati glavni kist već više od pola veka. U to ime ću da popijem još koju! Živeli! U Gallienovo ime!

Uredništvu zbog propagandnih spoilera koji su upropastili svaki gušt čitanja dajem čistu jedinicu.

Naslovnica veoma solidna, i grafički i bojama. Štampana verzija je daleko lepša nego ona kričava digitalna. Zagor dovoljno kvalitetno nacrtan, nebo veoma fino, Rakumovo oružje vrlo efektno i simbolično...smetaju mi jedino ti leteći tanjiri i njihovi zraci, ali šta ćemo? Neka je ona sveukupno gledano dostojna svoga broja na rikni i radnog veka njenog realizatora.

Ostaje nam, sada, da se treznimo do 60 proleća postojanja serijala. Uzdravlje, Darkwoode!

Naprijed

ZG VEC 131 Bubnjevi u noći

ZG MX 24 Hellingenovo nasljeđe

Naprijed

Recenzije čitatelja

  • King Warrior

    Ukupna ocjena 84%

    10, 8, 8, 6

    Uvijek postoji ta kontroverza da li je stotinjak stranica dovoljno da se razradi jedna Zagorova epizoda, mislim da jeste, sve zavisi od price. Ovdje imamo Akronijane, mozda neki ocekuju opet jedno mamutsko izdanje, ali zaista mislim da nije bilo potrebe za tim, i ovaj broj stranica je sasvim dovoljan da se razradi jedna prica, jer o Akronijanima je sve vec receno u njihovom prvom pojavljivanju. Ovo je vise omaz legendarnim vanzemaljcima i dobro je sto je sve izvedeno na ovakav nacin.

     

    Ferrija je tesko ovdje opisati, na momente je bio dobar, kao nekad cak, ali opet u nekim drugim momentima se jasno vidi da Maestro vise nije u stanju da drzi kvalitetan nivo zlatnog doba. 

     

    10.08.2015
    19:48:00 sati
    King Warrior
    uredi
  • Giuda Ballerino

    Ukupna ocjena 96%

    10, 10, 9, 9

    Nisam citao recenziju. Niti slova. Uopce me ne zanima nicije misljenje, a kamoli puna kuca patkove filozofije. Ovdje se radi o tome da je ovo malo remek djelo, kratko i jasno i briljantno. Procitao, zatvorio i pohranio kao prekrasnu epizodu. Kraj price.

    10.08.2015
    19:56:00 sati
    Giuda Ballerino
    uredi
  • solar

    Ukupna ocjena 80%

    9, 8, 7, 8

    Teško je ovo realno ocijeniti, Rauch je u velikom dijelu uspio unatoč svim preprekama, od kojih je najveća ograničen broj stranica, što je posebno problematično jer da bi priča poput ove potpuno uspjela, morala bi biti epske naravi. Za podrobniji komentar morat ću je pročitati još koji put.

    p.s.

    Recenzija je odlična.

    10.08.2015
    22:42:00 sati
    solar
    uredi
  • markotamara

    Ukupna ocjena 100%

    10, 10, 10, 10

    Strip sam procita i meni je sve vrhunski
    10.08.2015
    23:32:00 sati
    markotamara
    uredi
  • gerilac1

    Ukupna ocjena 99%

    10, 10, 10, 9

    Odlična recenzija Patak, spojleri mi nisu smetali. Nisam još bio prilici da pročitam jubilarac (nadam se da ce to biti što skorije), ali zahvaljujući ovoj recki dobio sam dobru predstavu šta me očekuje (očekivano :) ) zato sam dao visoke ocjene, samim tim što crta maestro a i sama pojava starih znanaca mi je po volji i guštu.

    12.08.2015
    19:13:00 sati
    gerilac1
    uredi
  • macca1985

    Ukupna ocjena 95%

    10, 10, 9, 8

    Najbolji specijalni Zagor u boji nakon Dugina mosta!

    Rauch je ovdje doslovno razvalio i napravio budući klasik i dostojan nastavak Nolittine Svemirske braće!

    Maestro Ferri se stvarno potrudio i dao sve od sebe u svojim godinama, iako je vidljiv pad kvalietete u usporedbi sa radovima prije recimo deset godina.

    Naslovnica upečatljiva no mogla je biti i bolja i s više detalja.

    14.08.2015
    01:09:00 sati
    macca1985
    uredi
  • vešmašina

    Ukupna ocjena 37%

    3, 4, 4, 4

    opet stari neprijatelji, nikaj novog i drugačijeg - kontinuirano ožmikavanje starih likova.

     

    u 96 stranica nije se moglo čak ni nikaj pametnije sklepati jer su gabariti takvi kakvi jesu,a i odmah scenarij pati.

     

    crtež i naslovnica - neka čika ferri uživa u penziji, pustite starca više na miru, a ne da s ovakvim radovima samog sebe srozava.

     

    crtež je na nekim mjestima tolko loš da je zaista tužno gledati,a na nekim mjestima jednostavno se vidi da je uzeto iz ranijih ferrijevih djela.

     

    loše, loše, vrlo loše i vrlo loše.

     

    04.11.2015
    17:11:00 sati
    vešmašina
    uredi
  • bjelolasica

    Ukupna ocjena 100%

    10, 10, 10, 10

    05.11.2015
    21:43:00 sati
    bjelolasica
    uredi
  • Ukupna ocjena 36%

    2, 1, 8, 3

    Jedino što valja je Ferrijev crtež. Jasno, nije to onaj Ferri iz zlatnih dana, niti može biti, ali užitak ga je opet gledati na djelu. Priču kao da je smislila i realizirala loša verzija Ed Wood-a. Srećom, pa mučenje traje samo 97 str.  

    07.11.2015
    09:17:00 sati
    verab
    uredi
  • goghy

    Ukupna ocjena 91%

    9, 8, 10, 10

    07.11.2015
    14:01:00 sati
    goghy
    uredi
  • igor 12

    Ukupna ocjena 82%

    9, 8, 8, 7


         moram pred svekolikim pukom stripovskim veleuvaženim reći da mi je dan invazije  porastao u očima,tek nakon trećeg čitanja ovog SF darkwoodskog štiva.
        i dalje, kao jedna od najvećih mana je što se radnja odvija na samo 96 stranica.ha,dosta ili malo?netko može na toliko stranica (ili nekoliko više)odličnu priču napraviti.pada mi na pamet edicija almanah i colombova/cajelijeva priča čovjek koji je došao s kišom.boselijev demonski otok.rauchov u oluji.e sad se rauch dotakao akkronijana i invazije..
          prvo pojavljivanje tih opakih svemiraca upriličio nam je tata-mata za takve stvari,nikad prežaljeni velemajstor nolitta,tamo davnih osamdesetih.svemirska braća,to je bila trashčina samo takva,ali tako majstorski izvedena da je postala kult među fanovima.misteriozni i tragični događaji u skylabu od kojih čitatelja jeza hvata,hellingenov nestanak,pojavljivanje akkronijanaca i helliya,svemirski brod,tajanstveni vrač keokuk koji živi u podzemnoj pećini pitaj boga koliko dubokoj a koji je čuvar tajne brda naatani,rakumov sveti štit,luk i strijele,konačni obračun indijanske magije i vrhunske tehnologije...
         doduše,to je razrađeno na oko 400 stranica vrhunskog štiva koje ni u jednom trenutku ne gubi na dinamci i dramatici.
    96 stranica dana invazije je ipak limitirajući faktor da dostigne slavu starijeg brata,ali dovoljno da se napravi jedna ajmo reći solidna epizoda.nakon što su akkronijanci ispali takvi papci u već dvije invazije od kojih smo jednu čitali,ni ne zaslužuju više od tolikog broja stranica.prolog nam daje događaje koji su se već dogodili pa i prijeteći najavljuje opasnost, radnja piči pravocrtno,pitko.
         tajanstvena dešavanja u darkwoodu, sastanak na čistini male vode,zasjeda,kulminacija događaja u svemirskom brodu..od tog trenutka i počinju zagorove vizije koje ga vode prema konačnoj pobjedi.pojavljuje se akoto,posljednji čuvar svetog oružja koji upozorava zagora na  apokaliptično  oružje koje imaju akrići.stari dijabolični neprijatelj helingen koji ga u viziji pokušava obeshrabriti i govori mu da je sve uzaludno.ponovo akoto koji vraća nadu i snagu našem junaku.i na kraju rakum,koji pokazuje zagoru kako konačno uništiti prijetnju iz svemira.rauch  je prezentirao niz novih tehnologija kojim se koriste akkrići:dronovi,nevidljivi štit koji opasuje čitav darkwood,laseri koji iskaču iz vode pa i jedna malecka atomska bomba kojom namjeravaju spržiti čitav darkwood i sve u njemu.izgleda da su se,nakon dva poraza opametili.krateći vrijeme između dvije inazije,akkronijanci su se dosjetili i od identičnog materijala napravili replike svetog štita,luka i strijele.e,ali to u njihovim rukama ne funkcionira,već otimaju zagora da im on objasni sistem.ali zagor u napadu bijesa kida čelične okove ko ja popušeni listić iz kladionice,uzima sveto oružje i roka akkronijance.deja vu.jer samo ruka heroja je dostojna da barata svetim oružjem.
       ferri odličan, naslovnica najslabija točka.

    13.11.2015
    11:34:00 sati
    igor 12
    uredi
  • Ukupna ocjena 70%

    8, 6, 7, 7

    20.11.2015
    20:16:00 sati
    Onedin
    uredi
  • DODSFERD

    Ukupna ocjena 79%

    8, 8, 8, 7

    Naravno da ovdje nisam očekivao nekakvu veliku invaziju u pravom smislu te riječi, i kada se to uzme u obzir zadovoljan sam sa ponuđenim. Ovako kratke priče se jednostavno moraju svesti na jedan određeni trenutak ili detalj oko kojega će se vrtiti cijela koncepcija. Taj trenutak su u ovome slučaju bile Akotove riječi upućene Zagoru; Oružje ništa ne znači bez ruke koja ga drži! Nakon toga nije ni bilo potrebe za velikom bitkom koja bi odvukla priču do epiteta avanture epskih razmjera. Kada već nije moglo drugačije, Rauch je izabrao ispravan put da bi sagradio kuću od temelja pa do krova kojoj neće ništa faliti unatoč činjenici da je raspolagao sa manjkom materijala. Na početnih 30-ak stranica čak se probudio i osjećaj nostalgije zbog prikaza darkwoodske šume u izvedbi Ferrija pa nisam previše ni primjećivao nedostatke u njegovom crtežu, možda je i boja tu odigrala svoju ulogu ali zaslužuje ocjenu više nego što bih mu inače dao. 

    Naslovnica nije loše nacrtana, samo je prekričava za moj ukus a nije ni trebalo stavljati onoliki broj svemirskih brodova.

    22.11.2015
    17:25:00 sati
    DODSFERD
    uredi
  • nagor

    Ukupna ocjena 51%

    7, 1, 8, 3

    Vidi se da je ovo Rauch složio između dvije stanice dok je putovao vlakom. Već 30ak godina se lome koplje oko toga je li Zagor nadnaravan ili nije. Zagotalibani pljuju Bosellija jer se usudio staviti hologram Pahane koji liči na Zagora, a ovdje Rauch toliko olako i bez neke dubine jeftino podaruje Zagoru nadnaravnost samo zato jer se nije mogao sjetiti kako izvući Zagora iz zatočeništva. Užasno me zasmetala ta fora po kojoj samo »the chosen one« može ubijati Akronjane ovim lukom i strijelom. Više mi se sviđala Nollitina interpretacija – stvar je u metalu od kojeg su izgrađene strijele i presvučen štit i svatko tko odapne tom strijelom može raniti/ubiti Akronjana jer su osjetljivi na taj metal. Zagor je poseban jer je sposoban čovjek i zaštitnik i zbog toga je dobio indijansko dopuštenje koristiti to oružje, a ne zato jer je magična darkvudska vila, čiji magični prah posebno djeluje na strijele. Sad kad znamo da je Zagor magičan, vjerojatno su sljedeći korak tajice, neranjivost i sposobnost letenja.  :(

     

    Rauch se poigrava sa nečim što je već pojašnjeno u serijalu. Da se nije išao time igrati, ovo bi bilo solidno. Odličan geg sa Čikom u lovu, par jako efektnih vinjeti, efektna Star Gate završnica, ali ovo gore me je baš zasmetalo. Ne pomaže ni najružnija naslovnica u serijalu.

     

    06.12.2015
    16:55:00 sati
    nagor
    uredi
  • velka031

    Ukupna ocjena 69%

    6, 6, 9, 6

    09.12.2015
    17:43:00 sati
    velka031
    uredi
  • Cromwell

    Ukupna ocjena 49%

    4, 4, 7, 4

    Početak je još i ok i moram pohvaliti prevoditelja zbog adaptacije Čikovih hitova. Ostatak hladni tuš. Ograničeni broj stranica je zapravo i najveća boljka jer Rauch bi mogao bolje razraditi priču. Vidljivo je da se ideja ima premda se niti meni baš i ne sviđa ideja o svetosti osobe, odnosno kamenja. Zagor povremeno jest mistik, ali ako je Serđo već dao objašnjenje onda ne treba retroaktivno prtljat po tome. Al ajde neka bude.

    Inače, zašto jubilarac ne bi bio duži od 96 stranica??  Ide mi na živce to robovanje formama i ne znam zašto u SBE ustraju u tome i idu sami sebi na štetu.  Najbizarniji su mi komentari "za 96 stranica je sasvim dobro". Ma jeli! A ne bi MOŽDA da naprave malo veću priču pa da to liči na nešto i budemo ZAISTA zadovoljni. Ajmo napravit Star Wars episode X pa nek traje pol sata. Mislim jubilarac je pa kak bude- bude.

    Ferrijev crtež još uvijek solidan premda moramo biti svjesni da su ga debelo ušminkavali.

    Naslovnica je greška.

    18.12.2015
    20:24:00 sati
    Cromwell
    uredi
  • Ukupna ocjena 66%

    9, 6, 5, 6

    14.01.2016
    17:14:00 sati
    Tintilinic
    uredi
  • darkw00d

    Ukupna ocjena 67%

    6, 6, 8, 7

    Malo naivno ali legendarni neprijatelji (i prijatelji) su tu. Sigurno vrijedi pročitati zbog nostalgije a i dobar je uvod u pet epizoda koje slijede nakon ovoga broja.
    27.01.2016
    01:16:00 sati
    darkw00d
    uredi
  • Koresh

    Ukupna ocjena 63%

    7, 7, 6, 3

    nedovoljno dobro za broj 600, nije potpuni fail, ali je previše osrednje

    boja kvari dojam, loše obojanje ali i općenito Bonelli stripovu su puno bolji kad su crno bijeli

    30.01.2016
    20:11:00 sati
    Koresh
    uredi
  • going going

    Ukupna ocjena 69%

    8, 6, 8, 3

    Srce svakog iskrenog Zagorovca mora da je zaigralo kada je videlo Akronijance ponovo u Darkvudu! I bas zbog toga je ova prica mac sa dve ostrice i ne znam sta da mislim. Jubilarac sadrzi ono sto treba da sadrzi svaki jubilarac opsta mesta i likove Darkvuda (cistina Male Vode, brdo Naatani, Tonka, Akenat, Mnogooki, kasnije i traperi i pukovnik Peri), ali nije to dovoljno da jubilarac bude poseban. 

     

    Rauch je hrabro pokusao ponovo ubacivsi Akronijance ali mislim da je mogla i morala drugacije da se izvede ova 600. epizoda. Zasluzujemo mnogo vecu odmazdu Akronijanaca i mnogo epskiju pricu (ja bih licno voleo da vidim i da Zagor ode na maticni Akron i da tamo bude Zagorova svemirska odiseja od 4, 5 prica, ima tu itekako mnogo materijala, moze da se napravi jedna prica u stilu Star Warsa, druga u stilu sci fi noira kao Blade Runner itd.)  

    Ima par bas lepih momenata u ovom broju, kao sto su Zagorovi dijalozi sa Akotom, Hellingenov cameo i ta prica da je Zagor odabrani junak koju je vec Nolitta usadio u serijal u svom oprostajnom broju. Ali opet pored tih atraktivnih momenata prica je i dalje kao celina mlaka. Daleko je ovo od Duginog mosta a i od Indijanske magije. 

    Patak je lepo istakao najveci trenutni Zagorov problem a to je 

    ogromno prostranstvo narativnog potencijala (koji, istini za volju, i predugo čekamo da se iz potencijala uzdigne u jednu konstantu kvaliteta). 

    Dok se taj pontencijal ne pretvori u konstantu kvaliteta Zagor moze samo da tone dublje i dublje u prosecnost i mediokritet sve dok ne bude prekasno. Mora da se dela sto pre i da se to spreci. A to nece moci dokle god Burattini umislja da je on novi Nolitta a Verni novi Ferri. Ne verujem ni da Bosseli tu moze mnogo da pomogne. Mora neko potpuno novi, kao Rechionni na DDu, da dodje i da sprovede renesanu ili revoluciju. 


    Ferri mi je prijao i bas je lepo nacrtao ovu epizodu vidi se da mu je prijalo da crta Akronjane. I kolor je dobro isao uz njegov crtez.

    Naslovna strana jedna od najgorih u serijalu ako ne i najgora. Simbolika je jasna ali lose izvedena. Prekicasto i previse kompjuterski i minimalisticki obojena. 

     

    28.02.2016
    17:27:00 sati
    going going
    uredi
  • vknez

    Ukupna ocjena 54%

    4, 4, 8, 6

    žalosno ispucana priča s akronijanima

    04.03.2016
    08:46:00 sati
    vknez
    uredi
  • Dwayne_Looney

    Ukupna ocjena 43%

    3, 2, 8, 4

    I kad se prihvate izvanzemaljci kao likovi u Zagoru opet ova epizoda ima dosta slabosti a to su prije svega prevelika Zagorova moć i strahopoštovanje Akkronijanaca prema njemu te Rauchovo burattinijevštvo. Pa čovjek je pljunuti Bure u ovoj epizodi, i čudo da to nitko nije spomenuo. Akkronijanci se ispovjedaju Zagoru, izlažu mu u referatu sve što rade i žele a drže na životu čisto jer je zanimljiv kao pokusni kunić. Snaga volje, štit u rukama pravednika djeluje a u drugim ne... viša matematika.

    Ferri većinom ok ali je imao par kikseva no ne zamjeram crtež koliko naslovnicu koja je vrlo nemaštovita i loša

    07.03.2016
    23:22:00 sati
    Dwayne_Looney
    uredi
  • acestroke

    Ukupna ocjena 84%

    8, 8, 9, 9

    Prilicno dobar epizoda, puno bolja nego sto ima pravo da posjeduje, sa odlicnim Ferrijevim crtezom, i Rauchovim scenarijom koji ipak hvata originalnost iz teme koje bi u neku ruku vec trebala da bude istrosena do sada.  Uvod je odlican, podsjeca na pocetak price "Demon Ludila", a i akronjani su ovdje fino upotrebljeni, u istom stilu kako ih je Nolita upotrijebio u prici "Teror Seste Planete".  Ali dojam je ipak u stilu Sclavijevog Hellingena, jer ovdje isto tako imamo halucinacije i duplu stvarnost, pogotovo kad je Zagor pod utjecajem one droge ili sta vec je ono sto su mu Akronjani dali.  Takodje je dobra fora da ona luka i strela nistu bas sveti, nego je njihova moc u rukama dobrog covjeka koji ih upotrebljava, nesto sto Akronjani uopste nisu mogli da zamisle.  Ovo je puno bolji jubilarac od proslih nekoliko, pogotovo od one Manituove Skrinje, koji je bio jebeno glup i dosadan.  Naslovnica je takodje retro cool, bas u trash stilu.  Boje odlicne.  Ovo bi se moglo jos koji put procitat - i to ove sedmice ;)

    20.03.2016
    03:33:00 sati
    acestroke
    uredi
  • Stripmen

    Ukupna ocjena 91%

    9, 8, 10, 10

    Nisam baš imao neka nadanja za ovu priču, ali pročitavši je jako samse iznenadio koliko je ispričano u samo 96 stranica.

    07.06.2016
    09:20:00 sati
    Stripmen
    uredi
  • Wayto

    Ukupna ocjena 82%

    8, 8, 9, 7

    Cak je i dobro ispalo s obzirom da je cijela epizoda stala u jedan strip,Ferrijev crtež jako dobar pogotovo sa ovim kolorom.

    15.06.2016
    15:45:00 sati
    Wayto
    uredi
  • Zagor12

    Ukupna ocjena 64%

    6, 7, 6, 7

    Za jednu Zagorovu epizodu od 96 stranica, ovo nije ni toliko loše. Lagana, zaokružena pričica. Ferri se ovdje još drži. Kolor užasan. Naslovnica pozerska.

    12.11.2016
    13:00:00 sati
    Zagor12
    uredi
  • Rahazlam

    Ukupna ocjena 84%

    9, 8, 9, 6

    Fakat odlična epizoda,očekujem povratak Akronjana ili čak kakvu svemirsku odiseju i posjet planetu Akron,Ferri me iznenadio,u ovom zadnjem Hellingenu je jako los,međutim ovdje briljira,mozda je tome doprinio i odličan kolor,naslovnica je najslabiji dio ove epizode,puno je bolja Nucciova verzija!
    25.11.2016
    17:37:00 sati
    Rahazlam
    uredi
  • bonjovi4ever

    Ukupna ocjena 66%

    6, 6, 8, 6

    Počinje zanimljivo, ali ovo je relativno brzo sklepana epizoda, i pomalo blentava (dvaput poraženi, super pametni Akronijani, u trećoj invaziji šalju jedan izvidnički brod da pripremi teren u Darkwoodu). Možda je problem i ograničen broj stranica, mada je Rauch i tako uspio biti pomalo naporan u središnjem dijelu, sa svim onim pojašnjenjima oko neispravnosti oružja (iako me nije toliko zasmetala tajna u korištenju istog). Kako god, onaj četveroepizodni povratak Hellingena kojeg svi toliko pljuju, bolji mi je i zanimljiviji od ovoga. Istina da ima tamo dosta "terminatorskog" pretjerivanja, ali je zabavniji i pamtljiviji. 

    Ferri i dalje odličan u prikazu Darkwooda (npr. prelijepa vinjeta krajolika u svitanje na str.9), ali što se likova tiče, osobito dugonog Zagora, tu malo (već standardno) zakazuje. Boja malo pokriva nedostatke (to se ne odnosi i na kompjuterski, minimalistički odrađenu naslovnicu), a i s obzirom na maestrove godine, sve skupa ostavlja vrlo dobar utisak...

    Onako, osrednje do solidno, Rauch je nekada bio bolji...

    27.11.2016
    20:29:00 sati
    bonjovi4ever
    uredi
  • morski

    Ukupna ocjena 100%

    10, 10, 10, 10

    09.03.2017
    19:08:00 sati
    morski
    uredi
  • Gris

    Ukupna ocjena 71%

    7, 6, 8, 8

    Mislim da je jedan strip os stotinjak str. nedovoljan da se razradi bilo kakva priča ovakve vrste, odnosno da Akronijani zaslužuju više. Završetak sa atomskom bombom je prenaivan. Možda je baš mali broj strana na raspolaganju autoru oskatio ovaj deo scenarija. Maestro Ferri ovde već više nije mogao...

    19.08.2017
    11:17:00 sati
    Gris
    uredi
  • D.J.

    Ukupna ocjena 82%

    9, 8, 8, 7

    Jako dobar jubilarac! I to sa povratkom svima omiljenih Akronjana. Mora sa priznati da su u Bonelliju imali dosta povjerenja u Raucha  da napise ovako nesto na samo 94 stranica, za veliki jubilarac! No srecom po nas Rauch je bio vrlo uspijesan. :-) Uzivao sam citajuci ovo cudo. Sto mi se posebno svidjelo je cinjenica da je Rauch shvatio Zagorovu srz, i oslonio se na Nolittu ovdje, ne samo po tome sto se prica po radnji nastavlja na Vjecnu magiju, vec zato jer je ovdje sukob spiritualnog/duhovnog sa racionalnim/znanstvenim i zna se tko pobjeduje kod Nolitte/Raucha tj. Zagora. ;-)) To je Patak fino objasnio u odlicnoj recenziji!

    Sto se tice crteza, realno gledajuci, osmica za maestrov crtez ovdje je prenapuhana, ali ne mogu reci da mi je crtez odmagao da uzivam u prici. Isto i za naslovnicu, ali ovo je covjekova 600 naslovnica regularne serije... Sto reci nego nevjerovatno, pravi "Ferri", "zeljezni" covjek.

    06.10.2017
    07:36:00 sati
    D.J.
    uredi
  • Ukupna ocjena 83%

    9, 8, 8, 8

    Jubilarac, pa 600.ti pa najuspješnija tematika na Zagoru. Dobitna kombinacija koju je Rauch lijepo realizirao. Akkronijani su se vratili u velikom stilu. Preporuka za čitanje, pravi uvod u Hellingenovo nasljeđe.

    Crtež izuzetan uz nekoliko sitnih grešaka, ali i dalje nešto što vrijedi imati :)

    9, 8, 8, 8

    06.02.2018
    15:53:00 sati
    Zagorfan01
    uredi
  • Ukupna ocjena 100%

    10, 10, 10, 10

    21.03.2018
    23:32:00 sati
    suply1
    uredi
  • Ukupna ocjena 51%

    4, 4, 7, 6

    *Iz pijeteta prema Ferriju, kao umetniku i trejdmarku Zagora, i s obzirom u kojoj životnoj dobi je ovo crtao, ne komentarišem njegov crtež.*

     

    Izgleda da je Rauch nakon čitanja Serđove zaostavštine o Akronjanima, rešio da se opusti uz filmove kao što su ''Space Balls'' i ''Napaljeni uličari'', nakon kojih je zaspao i pustio da celokupni utisak prenoći, da se ukiseli...

    Iako nije kiselio kupus, već scenario, po isporučenom materijalu, ne mogu se oteti utisku da je ovo teško kupusište od scenarija i priče. Ustvari, ovo je paraodija, da ne kažem sprdnja, na nivou Čikovih specijala, samo što nije za smejanje (mada, ruku na srce, osim ''Drakulinog dvorca''(koji je dobar koliko je loš), Čikovi specijali su nevarljivi.). Akronjani, Zagor, i okruženje u kojem se priča odvija... odnosno, podno kupole koja je zarobila Darkvud, kako bi Akronjani mogli da ''kindapuju''indijance, deluje ko da je Zagor došao na stočnu pijacu da kupi marvu od Akronjana, ali kako je dil krenuo po zlu, potežu se laserske prangije, ali i Rakumovi luk i strele, i kreće showdown poput onog u ''Start the revolution without me'' koji se završava hepi-endom na nivou ''filmationovih'' crtaća.

    Uzimajući u obzir da je ovo kolor specijal koji obeležava 600-ti broj serijala, i da to nije mala stvar, trebalo je ovo mnogo bolje izneti i napisati. Ali ne, pribeglo se naivnom i plitkom, izvedeno na nivou fana laika (što me podseća na jednog Brazilca, fana franšize ’’Predator’’, koji je svojevremeno preko neta nudio svoj filmski scenario naslovljen, ’’The World of Predators’’, u kojem Dutch (Švarceneger) dolazi na planetu Predatora, gde oni jašu dinosauruse i love neprijatelje). S toga, ako je ovako, bez nekog preteranog entuzijazma i poletnosti odrađen specijal za 94 stranice stripa, ne mogu da zamislim kakav bi kuršlus bio da se Rauchu dalo da napiše storiju za 198 il koju stranicu više. Sve u svemu, ovo je epizoda za ubijanje vremena u prevozu, ili tokom čekanja u redu za izdavanje lične karte, i kad je pročitaš, slegneš ustima ko ramenima, i zaboraviš ko Željko Bebek, ako možeš.

    12.10.2018
    10:20:00 sati
    Vlladimir
    uredi
  • Ferri

    Ukupna ocjena 94%

    9, 9, 10, 10

    27.11.2018
    03:30:00 sati
    Ferri
    uredi
  • etmgosa

    Ukupna ocjena 34%

    2, 2, 6, 4

    25.12.2018
    00:01:00 sati
    etmgosa
    uredi
  • Ukupna ocjena 55%

    5, 3, 8, 7

    Ova priča je nepotrebna jer ja samo kratak sažetak toga što se dogodilo u jednoj od najboljih Zagorovih klasičnih priča. Naprosto je glupo kako Zagor pokida lance, a onda upotrebljava štit koji tobože više ne radi, upotrebljava luk koji tobože ne radi i ubija Akronija kopjem koje tobože više ne funkcionira na njih. Ne znam na koliko dosadnih stranica Akronijanac objašnjava Zagoru kako su sada neranljivi na to oružje, a onda Zagor tek tako pokida lance i pobije jih tim orožjem. Pa šta još, da kažem!? Teror šeste planete je sjajna priča ali ako ne možete, da smislite nešto novo onda ostavite Zagora pri miru. 

    27.12.2018
    17:30:00 sati
    tekumze
    uredi
  • Spock

    Ukupna ocjena 87%

    9, 9, 9, 6

    Prije čitanja bio sam jako skeptičan, ali mislim da je ovo Rauch solidno odradio. Zadaća mu nije bila laka. Jubilarac i još povratak Akkronijana. Baš me zanimalo kako sve to misli staviti na 94 stranice i na što će to izgledati! U svakom slučaju, uspio je, a zadaća nije nimalo laka. Istina, ponegdje podsjeća na Burattinija s pustim objašnjavanjem, ali ovdje to ne smeta. Čak je bilo potrebno, jer tako je izbjegao dosta scenarističkih nelogičnosti. Vidi se da ništa nije prepustio slučaju i da je priprema bila dobra.

    Možemo mi spominjati razne naivnosti u scenariju, ali toga je bilo u prije čak i u većim količinama. To nas nije spriječilo da ocjenimo neku priču kao odličnu, pa to ni ovdje ne bi trebao biti razlog. Rauch je uzeo Nolittin predložak i na taj predložak napisao ovu priču. Po meni bez greške!

    Početak je u Nolittinom stilu, a postepeno ubacuje razne elemente i situacije koje su obilježile serijal. Tako da se može slobodno reći da je ovim jubilarcem odao omaž kompletnom serijalu do tada, što je odlično. Od noviteta imamo neprobojnu kupolu, dronove i teleporter. Kupola je odlična i baš mi je dobar zaplet s misterioznim istraživanjem nevidljivog zida.

    Jedino me muči Mnogooki! Taj vrač Mohawka se pojavljuje po potrebi. Naime, nije se pojavio u "Užasu sa šestog planeta", ni u "Demonu ludila", niti u "Hellingen je živ", pa čak ni u "Tonkinom prokletstvu". Umjesto njega imamo pokojnog šamana Makuatija i vrača Sharama. Pojavio se u Bosellijevom jubilarcu "Dugin most" i u specijalima "Crna duša" i "Princ vilenjaka". Kakva je priča iza njega i dali je to negdje u serijalu objašnjeno? Mislim, dali on uopće živi s Tonkinim Mohawcima ili samo ponekad dođe kao Zagor?

    Ferri je daleko od svojih najboljih radova, ali još uvijek se na određenim vinjetama može vidjeti ta njegova čarolija. Kolor je popravio dojam, a meni je bolji i ovakav Ferri od većine ostalih crtača. Neke od njih ne želim niti spomeniti na istom mjestu s Ferrijom.

    Naslovnica nije nešto, ali obećava nešto veliko, a to smo dobili čak i na ovako limitiranom broju stranica.

     

    31.12.2018
    14:16:00 sati
    Spock
    uredi
  • delboj

    Ukupna ocjena 75%

    7, 7, 8, 9

    Hm... Ne znam odakle početi. Nije ovo baš nešto sjajno kad se čovjek malo zadubi u ovu priču. Kupola me odmah podsjetila na jednu davnu epizodu Flaša Gordona koju sam čitao u Politikinom zabavniku. Ne znam odakle je ta ideja inače potekla, ali ta ideja mi se baš i ne sviđa. Zašto bi Akronijani uništili samo Darkvud? Da unište i čitavu Sjevernu Ameriku ostalo im bi dovoljno ljudi da od njih uzimaju krvne ćelije. Onda, tako napredna civilizacija okiva Zagora običnim okovima?! Evo hajde da je to nekad davno i moglo da prođe, ali sad su mogli da izmisle bar neke laserske okove ili da ga nekim zracima "zalede"... I te i takve okove Zagor lako raskida! Baš je napredna civlizacija. Smiješna mi je stvar i s donošenjem dijelova atomske bombe kroz teleportacioni portal, jer ako je Zagor mogao da je vrati u komadu na njihov brod, onda su i oni mogli da je pošalju cijelu. Ili su možda samo smatrali da nije bezbjedno? Zanimljivo, teleportacija nije prikazana kao u npr. moćnim rendžerima, ono da se ljudi pretvore u čestice, pa se onda ponovo sastave, ovdje izgleda kao da idu nekim svemirskim liftom, nema rastavljanja, možda samo prolaze kroz neku crvotočinu. Onda na kraju onaj njihov brod ostaje prazan u Darkvudu, ali niko, čak ni pukovnik Peri kao predstavnik vojske ne spominje da su zaplijenili ili uništili taj brod. Ili su ga poslali u bazu Drugdje? Isto je malo smiješno da Rakumov duh tačno zna koje dugme treba pritisnuti u portalu. Ovi moderni stripski duhovi su izgleda i informatički stručnjaci. Dajmon je valjda konačno odsvirao svoje, pa pretpostavljam da ga više nećemo vidjeti, a ako vidimo Akronijane možda ih dovede drugi komandant. Što se tiče samog oružja, ja sam poslije svega čak očekivao da je i ono neko naučno dostignuće preostalo od Atlantide, ali eto, vidjeli smo zanimljiv pokušaj naučnog objašnjenja u režiji vanzemaljske civilizacije, koji se ispostavio kao neuspješan. Kao kad je bila riječ o crnoj magiji koja izmiče čak i atlantiđanskoj nauci, tako je i ovdje slučaj s indijanskom magijom. Crtež onako, možda bi ljepše izgledao u crno-bijeloj verziji, nisam vidio to Ludensovo crno-bijelo izdanje. Dosta mi je ovo u boji, ne moram baš da imam sva tri domaća izdanja ove priče. Naslovna je dosta dobra.

    01.03.2019
    22:37:00 sati
    delboj
    uredi
  • Hercule Poirot

    Ukupna ocjena 88%

    10, 8, 8, 10

    Na trenutke previše prepričavanja iz prethodnih epizoda.

    03.06.2019
    11:49:00 sati
    Hercule Poirot
    uredi
  • Ukupna ocjena 95%

    10, 10, 9, 8

    Meni je ovo vrh. Apsolutno dostojan nastavak Svemirske brace!!! Samo je naslovnica prosek, prica i crtez razvaljuju.

    14.06.2019
    21:12:00 sati
    Batacele
    uredi
  • hamzik

    Ukupna ocjena 73%

    8, 8, 7, 4

    25.05.2020
    00:33:00 sati
    hamzik
    uredi
  • Ukupna ocjena 72%

    8, 7, 6, 9

    24.07.2020
    22:13:00 sati
    Sven543
    uredi
  • hrvoje23

    Ukupna ocjena 74%

    7, 6, 9, 8

    Za jubilarac - vrlo dobro!

    03.09.2020
    11:32:00 sati
    hrvoje23
    uredi

Najnovije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Seminole
    Kod: TX SA 17
    Ocjena: 83%
    Vrijeme: 18.9.2020. 16:48:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 68
  • Zamak ludila
    Kod: DRGN LIB 13b
    Ocjena: 84%
    Vrijeme: 17.9.2020. 10:50:00
    Autor: kandraks
    Broj komentara: 4
    Broj pogleda: 294
  • Posljednja bitka?
    Kod: AF SS 418
    Ocjena: 71%
    Vrijeme: 17.9.2020. 0:17:00
    Autor: Kila Banana
    Broj komentara: 1
    Broj pogleda: 218
  • Operacija Kovčeg - Veriga
    Kod: CRRO DNEV 1
    Ocjena: 71%
    Vrijeme: 13.9.2020. 15:32:00
    Autor: Hercule Poirot
    Broj komentara: 4
    Broj pogleda: 762
  • Crna magija
    Kod: MN LIBSP 1
    Ocjena: 86%
    Vrijeme: 10.9.2020. 21:26:00
    Autor: kiky
    Broj komentara: 8
    Broj pogleda: 752

Aukcije

Forum

Najčitanije

Vijesti

Magazin

Recenzije

  • Put za raj
    Kod: ZG VCSP 32
    Ocjena: 50%
    Vrijeme: 3.7.2020. 23:14:00
    Autor: Djole
    Broj komentara: 15
    Broj pogleda: 2751
  • Povratak Zimske Zmije
    Kod: ZG VCZS 20
    Ocjena: 91%
    Vrijeme: 7.8.2020. 17:10:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 14
    Broj pogleda: 1811
  • Hellgate u plamenu
    Kod: ZG LU 275/276
    Ocjena: 87%
    Vrijeme: 23.6.2020. 1:11:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 17
    Broj pogleda: 1700
  • Povratak samuraja
    Kod: ZG VEC 155/157
    Ocjena: 81%
    Vrijeme: 31.8.2020. 23:37:00
    Autor: igor 12
    Broj komentara: 8
    Broj pogleda: 1313
  • Plamen nad Merivelom
    Kod: ZG VEC 143/144
    Ocjena: 76%
    Vrijeme: 18.8.2020. 0:16:00
    Autor: going going
    Broj komentara: 12
    Broj pogleda: 1247

Aukcije

Forum