Senke nad Golnorom

Teško je reći o Zagoru nešto što već nije neko negde spomenuo. Njegova popularnost je bila na nivou Zdravka Čolića, Bajage ili Crvene jabuke u tim osamdesetim, kad sam prvi put počeo da čitam Zlatnu seriju. U njegovim avanturama uvek su mi bile drage one sa elementima fantastike, pre svega zbog zanimljive radnje, vrlo-dobrih negativaca i kreatura. U želji da budu intrigantni i drugačiji scenaristi su trošili mnogo truda na predstavljanju novih svetova i u njima vrlo zanimljivih bića, predela, oružja i oruđa. I sama radnja je bila inrigantna i naprosto – zanimljiva. Lep primer svega toga su Horde zla, jedan stvarno i danas kada ga čitam, sasvim dobar Zagor.

Kada sam primetio da je izašalo integralno izdanje Senki nad Golnorom, malo sam se premišljao i ipak uzeo knjigu, u nadi da će priča biti bar za prelaznu ocenu. Na žalost, u moru ponavljanja i vraćanja neprijatelja došao je red i na ovaj svojevrstan nastavak Hordi zla. Čitajući ko zna koju po redu priču gde nam se negativaci vraćaju, pomislio sam kako je, u suštini, Zagor nefunkcionalan radnik i da bi danas u nekoj firmi vrlo brzo dobio otkaz. Pa nema ko mu se nije vratio iz mrtvih, i dežurni vampir je uspeo da se digne bukvalno iz pepela, Helingen je više puta rastočen na atome i ponovo skupljan da mi ga je prosto žao, a o ostalima da ne pričam. Da budem potpuno iskren, bilo je tu dosta dobrih priča, čak i odličnih i boljih nego onih koje su im prethodile, ali je ovo baš, da iskoristim blag izraz, tanko. A što je najgore, značajno bolje nego ostatak epizoda koje izlaze.

Prvo što me nervira je preteran broj pozajmica iz LOTR. Razumem da je teško u svetu fantastike pronaći dovoljno originalnih stvari, ali je ovde dosta toga očigledno pozamljeno, malo doterano i obrađeno, ali u suštini – isto na malo drugačiji način. Ako cepidlačimo, i kod Martina ili Džordana (da imenujem samo njih dvojicu) ima dosta toga što bi se moglo naći u LOTR, ali je to minimalno, na nivou nekog standarda. Ovde je to baš vidljivo i u ovoj relativno kratkoj formi pripovedanja. E sad, da li je to namerno urađeno, kao svojevrstan omaž ili je Minjako odlučio da se malo zeza sa čitaocima jer ne može da radio ono što bi hteo – ne znam. Ovde nedostaje dosta toga, pa i ako je omaž u pitanju, nije mi jasno zašto nije urađen kao u već pomenutom Zenitu 666?

Radnja je na neki način klasična priča, skoro sa standardnim zapletom. Zagor se odaziva na molbu simpatične vilovnjakinje, da još jednom dođe i svojom nadmoćnom pojavom bude zvezda vodilja u teškim časovima Golnora. Brzo po dolasku, Zagor okuplja družinu koja kreće u dugo putovanje da bi sredila mračne sile, uz put se boreći protiv mnogih iskušenja. Kliše, dosta puta viđen ali sasvim prihvatljiv. Međutim, ovde dolazi do više problema. Brzopleto se rešavaju pojedine malo komplikovanije situacije, uz dosta situacija sa problematičnim odlukama. Može to da se prihvati, postoji kao neko objašnjenje, ali je dosta tanko. Dalje, nije uložen dovoljan trud da sam tok radnje bude kvalitetno vođen, već su česti prekidi koji dovode do toga da priča deluje iscepkana, kao da se sastoji od delova koji su slepljeni jedni na druge, uz jedan broj strana koje kao da nedostaju. Samo uvođenje likova u radnju je daleko od Sklavijevih metoda, gde je zaplet davan malo po malo, uz kvalitetne protivnike i držanje u neizvesnosti kakva je sledeća kreatura koja će da se obruši na Zagora i Čika. Priča ide svojim tokom, sa relativno dosta uspona i padova, da bi na kraju dobila dosta problematičan kraj. Vrlo je površno obrađena ta dvostruka priroda čoveka, a da bude još komplikovanije, Crni gospodar je prikazan kao projekcija! Nije toliko loša ideja, ali njena realizacija koja se sprovodi na dve strane je diskutabilna. To je posebno vidljivo ako znamo da je u Hordama zla Mord predstavljen kao Elkinov brat, a ovde je njegova zla polovina. Naravno da nije sve loše, ima sasvim lepih delova, borba u zamku u prvom delu kao i uloga jednog od goblina-špijuna je osvežavajuća. I sam Zagor je sasvim korektan, bez značajnih preterivanja, iako u dosta situacija malo van fokusa glavne radnje. Ukupan utisak je da je ovo dosta isforsirana priča, rađena na dobrom temelju, ali nedovoljno dobro sagrađana. Kao daleko bolje urađenu fantastičnu priču vidim dvodelnu epizodu Iz daleke prošlosti/Vrata između svetova (brojevi 212 i 213 u izdanju VČ) gde su Rauk i Dela Monika ne komplikujući napravili lep strip, neopterećujuće vezan za Lavkrafta i cenim da će (izvesni) nastavak jednog dana biti sasvim dobar.

Nemam ništa protiv snažnih ženskih likova bilo gde, ali je ovde nesrećna kraljica nepotrebno i veštački odradila svoju ulogu. Ako pogledamo kako je to lepo prikazano kroz lik Grofice Varge i još mnogo njih, vidimo da to može biti daleko kvalitetnije. Ovako dolazi do kontraefekata i lose poruke o odrađivanju nekih tema čisto jer je to tako poželjno, moderno i u trendu. Možda se i meni svašta priviđa.

Generalno je previše likova, i svi su oni uvedeni prebrzo. Oni su uglavnom poznati, znamo ih iz prethodnih priča, ali to opterećuje kompletan strip, jer svi oni moraju imati neku vrlo bitnu ulogu u vremenu i prostoru, jelte. Tako dobijamo gomilu glavnih – sporednih junaka i situaciju da i sam Zagor tu i nije toliko bitan, jer bi se i bez njega verovatno mnogo toga isto odigralo. U stripovima o Zagoru focus mora uvek biti na njemu, inače se dobija svojevrstan bućkuriš, nekakav opterećujući team-up.

Naslovna ovog VČ izdanja mi se nije svidela. Mislim da je pretrpana sa likovima i da bi mnogo efektnije bilo da na njoj nisu ni jednorog, ni kraljica, ni par trolova, ni ona dva zmaja (odnosno krilate zveri ovaj put bez Nazgula) – šta li su. Pozadina sa zamkom nad kojim se nadvija ona crna senka, sa Zagorom i Crnim gospodarom u prvom planu bi bila mnogo efikasnija. Bez potrebe se išlo na DC/Marvel uzore, gde je sve puno uglavnom nepotrebne akcije koja najavljuje do tada neviđenu i jedinstvenu senzaciju. Sam crtež je veoma dobar, a u pojedinim delovima i odličan. Detaljan je, bez nedostataka u proporcijama i sa dobrim i kvalitetnim pozadinama. Posebno mi se svideo u delu koji se odnosi na predstavljanje zamka i planine. Pičinino je stvarno uradio vrhunski posao. Dobar u masovnim scenama borbi, kao i u crtanju goblina. Očito je mogao da se opusti i da se posveti detaljima kojih baš i nema na licima vilenjaka. Sasvim dobro je pogođena atmosfera, uz možda sitnicu ili dve. Uhvaćena je ta neka mračna nota, ali mislim da bi to bilo znatno bolje da je bilo više senčenja, da se malo “prljavije” prišlo kako bi mu dalo dodatnu dozu misterije i zloćudnosti. Da li se samo meni čini ili je Crni gospodar neki rod Skeletoru iz Hi-Mena?

Izdanje Veselog Četvrtka je perfektno. U zadnjih nekoliko godina, možda i duže od toga, sve je što VČ izbacuje je urađeno kvalitetno i sa dosta uloženog truda. Posebno mi se sviđaju propratni tekstovi (ima tu i stvari sa kojima se ne slažem, ali da ne sitničarim). Trud je vidljiv ne samo kroz novu naslovnu stranu (mada bi bilo bolje da su ostavili neku od Pičinelija iz redovnih sveski, no dobro) već i kroz dodatno iscrtavanje prelaza između pojedinačnih epizoda, što je uradio sam crtač, gde se skoro pa i ne vidi da je to urađeno naknadno. Prevod je na standardno vrlo – dobrom nivou, kao i uvek tu VČ radi sasvim dobro, bez propusta i nelogičnosti. Možda mi i nedostaju povremena prilagođavanja u kojima sam uživao. Kompletan strip nije ni glomazan dok se čita, format je mnogo bolji nego kod Darkvudskih romana od istog izdavača, gde je za čitanje potrebno snalaženje, a da ne pričam kad počnu da me psuju u gradskom prevozu!

Senke nad Golnorom su kvalitetom daleko ispod Hordi zla, i dobar su primer da ne treba po svaku cenu nastavljati neke “klasične” priče. Ima tu određenog šarma i sasvim korektnih delova, ali je Sklavi očito podigao lestvicu suviše visoko i Minjako nije imao sposobnosti, želje ni hrabrosti da mu priđe sa više kreativnosti. To bi značilo i veći rizik, ali je šteta što potencijal priče i ovaj stvarno dobar crtač nisu iskorišćeni da se stvori nešto bar na nivou Nestalog istraživača. Ono što je verovatno moguće je neki novi nastavak, jer vidim tu dosta potencijala za neke zanimljive teme, ali se bojim da će negativci i ovog puta sa još “kreativnijom” pričom da se ponovo stvore. Čitati ili ne čitati – definitivno da, iako ima dosta toga što može da se smatra relativno skromnim dometom.

Zagor mora da uzme nešto većeg kalibra, kakav top ili da pozajmi neki Eksplozivni Svemirski Modulator - a o tome šta sve zaklanja pogled na Veneru - bolje da ne govorimo.