Šta nam nudi Zagor posle jubilarnog broja 600? Nakon duge i iscrpljujuće Južnoameričke odiseje glavni urednik serijala Moreno Burattini obavestio je Zagorovu publiku da će od sada avanture Duha sa sekirom biti više u Darkvudu i da će ređe putovati, a i ako se otisne na neku odiseju to neće biti putovanje koje zauzima tako veliki broj epizoda kao što je bio slučaj sa Južnom Amerikom. I šta smo onda imali prilike da vidimo u poslednjih par godina? Napustio nas je maestro Ferri, i na njegovo mesto kao novi naslovničar došao je Alessandro Piccinelli. Osim te velike promene i malog osveženja koje je uneo Piccinelli, nije bilo ničeg vrednog spomena. Povratci starih likova su se neumoljivo nizali jedni za drugim i ne nameravaju da uspore u skorije vreme. Nakon katastrofalnog povratka profesora Helingena, najvećeg Zagorovog neprijatelja, ređali su se sa manje ili više uspešnosti (češće sa manje uspešnosti) povratak Crnih vukova, Agenta Rejvena odnosno Edgara Alana Poa, profesor Oldbouns, Burattinijevi vanzemaljci, pregršt Sklavijevih likova u Zenitu 666, zatim povratak barona Rakošija, samuraja Takede, grofa Smirnofa i na kraju dolazimo do Plavuše.
Zadovoljstvo da prvi put vidimo Plavušu na stranicama Zagorovog serijala imali smo krajem februara i početkom marta 1978. godine u staroj Zlatnoj seriji #396-397 (u Italiji je objavljena godinu dana ranije) a istu priču smo ponovo imali na kioscima 1989. kada je reprintovana u šestom i sedmom specijalnom broju Novosadskog Dnevnika. Takođe smo tu priču videli i u Ludensovom extra Zagoru i Klasiku, kao i u Zagorovim Odabranim pričama Veselog Četvrtka. Iako je na naslovnoj strani, Plavuša nije glavni lik te Zagorove pustolovine već Don Kihot Eskobar, navodni potomak plemića čiji je život početkom XVI. veka opisan u Servantesovom Don Kihotu. Uvređen načinom na koji je njegov predak predstavljen u knjizi, Eskobar želi da u Novom svetu povrati ugled svoje loze i stekne slavu ubijajući razbojnike, divljake, tajanstvena stvorenja i čudovišta. Ispostavlja se da je novi Don Kihot podjednako lud kao stari, zapravo još i luđi pošto njegovi nepromišljeni postupci dovode do niza pogibija u Darkvudu i okolini.
Po meni najbolji deo te stare Nolitine i Kanciove priče je upravo onaj sa Plavušom. Hemija između nje i Zagora je očigledna i opipljiva. Zagor je kao manijak posmatra dok se gola kupa, cak i upriliči par duhovitih komentara. Sve sam se nadao, kao što su se verovatno i svi ostali čitaoci nadali, da će Zagor pristati i popustiti pred Plavušinim udvaranjem i da će se upustiti u razmenjivanje nežnosti (barem poljubaca) i da ga potom Plavuša nasamari i pobegne i da Zagor mora opet da je juri. Šteta što se Nolita nije odlučio za taj potez, već je Zagor stoički podneo celu situaciju i postupio krajnje profesionalno.
Avantura sa Plavušom je bila kratka ali slasna i ostala je želja čitaoca da je ponovo vide u većoj i istaknutijoj ulozi. Zato je moje oduševljenje bilo veliko pre par godina kada sam među pričama u pripremi u Italiji video naslov Povratak Plavuše. Još je za crtež zadužen Laurenti, veliki ljubitelj ženskog stasa i lepote i upravo je on bio zadužen za likovni izgled priča u kojima se pojavljuju neke od najfatalnijih ženskih sa kojima se Zagor susreo (Gambit, Mari Lavo, Virdžinija). Scenarista je Antonio Zamberletti sada već svima poznat po svojim klasičnim vestern pustolovinama za edicije Specijal, Maxi i Color. Već je radio povratke i prošlosti drugih sporednih likova iz Zagorovog i Čikovog sveta, prepoznatljiv je po tome da ne talasa mnogo, ne istupa iz uobičajenog šablona vestern priče i često upotrebljava klišeizovane likove i zaplete. Do sada nije napisao ni jednu priču koja posebno odskače od ostalih kvalitetom. Ali barem ume da ponudi podnošljivu solidnu priču. Sada ima ženskog lika kao Zagorovog oponenta, valjda će barem učiniti da priča bude zanimljiva i zabavna, zar ne?
Plavuša u ženskom zatvoru
E pa varate se. Mislim da je bilo ko mogao da napiše iole zabavniju i interesantniju priču od ove. Zagor i Plavuša se čak ni ne sretnu do samog kraja druge sveske. Pratimo Plavušin beg iz zatvora i potragu za odgovorima vezanim za njeno detinjstvo paralelno sa Zagorovom istragom beskrupuloznog Alembija koji zauzima zemljište oko gradića u kome kao pravi tiranin stoluje i nemilosrdno se razračunava sa svima koji ne žele da mu zemlju ustupe pod uslovima koje im on predoči. I baš istovremeno kada i Zagor naiđe na njega i odluči da mu stane na put, baš u to isto vreme Plavuša shvata da je on odgovoran za smrt njenih roditelja i kreće u osvetnički pohod. Kakva neverovatna slučajnost! Ali ni to nije dovoljno, nego kada Alembi i njegovi ljudi zarobe Zagora i Čika i smeste ih u podrum jedne kuće, baš te iste večeri Plavuša napada tu istu kuću s ciljem da ubije Alembija. Tako se Zagor i Plavuša posle toliko godina sreću, upoznaju jedno drugog bliže sa detaljima svoje priče koje se tiču Alembija i odlučuju da udruže snage i da se obračunaju sa tiraninom Alembijem. Ni h od hemije između Plavuše i Zagora, njihov odnos nije zadržao ni malo šarma prvog susreta, nema flerta, nemojte ni da se nadate nekakvom poljupcu, ni slučajno. I tako na kraju u gradu duhova Zagor, Plavuša, Čiko i nepokolebljivi traperi potamane Alembija i njegovu bandu. Plavuša na kraju beži i odlazi u nove pustolovine slobodna i neopterećena teretom svoje prošlosti. Zagor joj obećava da će se sresti ponovo i da će je privesti pravdi. I to bi bio kraj priče. Ovaj susret je nepotrebno razvučen na tri sveske, ima obilje akcije, pune stranice nepotrebnih dijaloga i razvlačenja radnje do kraja druge sveske kada se ukrštaju putevi Zagora i Plavuše. U trećoj svesci sleduje Plavušino prepričavanje prošlosti i otkrivanje da joj je pravo ime Izabela. Dok Plavuša priča svoju priču Zagoru, Čiko ide da traži pojačanje od trapera. I to vrlo detaljno pratimo njegov put koji je pun glupavih Zamberlettijevih pokušaja da budu smešni, isto kao što je bilo i na kraju druge sveske kada je Čika odvukao konj i baš udario u Zagora i Plavušu koji su se borili i tako ih razdvojio. Jako loše, dosadno, naporno ispričano, toliko da sam dva puta zaspao čitajući ove tri sveske. Zamberletti nije dodao ni jedan ukras, ništa zanimljivo niti približno originalno svom suvoparnom, pravolinijskom scenariju.
Inspirisani Laurenti
Laurentijev crtež je odličan i vidno nadahnut u trenucima kada priča prati Plavušu. Nju crta s velikom pažnjom i posvećenošću dok ostale delove priče, koji su ionako sami po sebi neinspirativni za bilo kojeg crtača, otaljava. Ipak ume Laurenti da bude i gori od ovoga i mislim da se ovoliko nije potrudio ni oko jedne priče još od "Močvare robijaša".
Piccinellijeva prva naslovna strana je odlična, dok preostale dve i ne ostavljaju neki pozitivan utisak. Šteta što mu uredništvo nije dopustilo da pretvori dva predloga za naslovne strane u prave naslovne strane.
Dvije alternativne ideje za naslovnicu prve epizode
Ostaje veliki žal što ovaj povratak nije uspeo, što se nije desilo ništa nesvakidašnje, provokativno ili barem zabavno. Preostaje nam samo da se nadamo da ćemo dobiti produbljivanje Zagorovog i Plavušinog odnosa i dobru priču kada sledeći put scenaristi odluče da vrate ovu antijunakinju. Plavuša ima potencijal da postane važna ženska osoba u Zagorovom životu, kao što su to Gambit, Mari Lavo, Virdžinija, Ilenija i Frida, i zato ova propuštena prilika još više bode oči i smeta. Sledeći scenarista koji bude radio Plavušin povratak ne treba da se boji da Zagora uplete u romantičnu mrežu sa Plavušom, ne bi trebalo da podcenjuje publiku i da ih tretira kao infantilnu predadolescentsku mušku publiku, već da se odvaži i usudi da napiše nešto provokativno i pre svega kvalitetno!
Zagor i Plavuša u zanimljivoj situaciji, kakvu nećete videti među koricama ovog stripa
.jpg)
.jpg)
